- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 30 novembar 2017 11:34
-
Autor Draško Dragović
Jedna od velikih misterija savremene astronautike je tzv. 'fly-by anomalija'. Ime se odnosi na čudnovato ubrzanje koje doživljavaju neke sonde tokom izvođenja manevara gravitacionih asistencija koje im donose promene brzine u odnosu na Sunce. Razlike između očekivanih i izmerenih brzina su gotovo zanemarive, reda milimetara u sekundi, i nemaju posledice po misije. Ali koliko god mala razlika nije nula i treba je objasniti. Veliki deo stručnjaka veruje da se radi o prikrivenoj sistematskoj greški, ali mala grupa optimista veruje da se susrećemo sa primerom 'nove fizike' (fenomenom koje je nemoguće objasniti Ajnštajnovom teorijom relativiteta) ili da se radi o prisustvu tamne materije. Fenomen je otkriven kod pojedinih sondi koje su proletale pored Zemlje na putu ka drugim destinacijama u solarnom sistemu, ali ne i kod svih. Očigledno, na drugim planetama nemamo tako preciznu opremu koja bi otkrila taj fenomen ako ga ima, ali Nasina misija 'Junona', koja kruži oko Jupitera od 2016, mogla bi da bude naš alat za otkrivanje tog fenomena ako ga ima.
Opširnije: ¿Pati li sonda 'Junona' od misteriozne fly-by anomalije?
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 28 novembar 2017 10:31
-
Autor Grujica Ivanović
Kompanija SpaceX Ilona Maska planira početak programa kolonizacije Marsa 2022.
Opširnije: Kolonizacija Marsa počinje 2022.
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 27 novembar 2017 13:27
-
Autor Draško Dragović
..... Takođe treba da vodimo računa i o "prozoru za lansiranje": da bi dospeli u HTO orbitu, potrebno nam je da napustimo Zemlju u pravom momentu, koji će nam omogućiti da "uhvatimo" Mars baš u pravom trenutku na njegovoj orbiti, pogodnom za nas.
Opširnije: Misija na Mars (4): Koliko dugo će trajati put?
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 25 novembar 2017 20:27
-
Autor Draško Dragović
Sledeći izbor koji NASA treba da napravi je da li da preduzima kružna putovanja na Mars ili da to budu letovi u jednom pravcu. Postoje najmanje dva razloga zašto je bolje (ne kažem izvodljivije) da misije budu povratne: svakako da je jedan od njih mogućnost da se na taj način na Zemlju dopreme uzorci Marsovog tla.
Opširnije: Misija na Mars (3): Kružno putovanje ili ne?
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 23 novembar 2017 14:27
-
Autor Draško Dragović
Mnogi od nas se često pitaju zašto se čeka sa putem na Mars? Zašto su sve dosadašnje misije bez ljudske posade? Neke od odgovora vezanih za ovu problematiku verovatno već nazirete, ali neke ne. Pogledajmo pobliže u čemu se kriju glavni problemi.
Opširnije: Misija na Mars (2): Sa ljudima ili bez njih?
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 22 novembar 2017 14:27
-
Autor Draško Dragović
U ovoj relativno kratkoj seriji predavanja koja predstoje, zajedno ćemo razmotriti neke od izbora koji leže pred NASA–om prilikom praniranja njihovih misija ka Marsu. Na kraju predavanja, pred sobom ćeš imati odabrane ciljeve i sve ono bitno što ćeš naučiti o planiranju misije na Mars da bi te ciljeve mogao sprovesti u delo.
Opširnije: Misija na Mars (1)
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 12 novembar 2017 18:24
-
Autor Draško Dragović
... možda hoće breg Mesecu?
Na osnovu nekih prethodnih textova, vidimo da je Mars za ljudske posade još uvek šargarepa na dugom štapu. Zato se NASA zalaže da glavni zadatak njihovog programa sa posadama u sledećoj deceniji bude jedan mal'tene SF zadatak: da uhvate jedan mali asteroid i dovuku ga do Meseca (zapravo, u Lagranžovu tačku L2 sistema Zemlja-Mesec). Potom bi putnički brod 'Orion' prišao sondi 'ARM' ('Asteroid Redirect Mission') sa asteroidom i, uzevši uzorke, vratio se na Zemlju! Zapravo, to je bio plan do pre koju godinu. Prošle godine NASA je promenila originalnu ideju i, umesto malog asteroida, sada bi 'ARM' trebalo da uzme poveću stenu sa povećeg asteroida. Ima li kraja glupim idejama?
Opširnije: Misija 'ARM': Ako neće Muhamed bregu...
Jedna od velikih misterija savremene astronautike je tzv. 'fly-by anomalija'. Ime se odnosi na čudnovato ubrzanje koje doživljavaju neke sonde tokom izvođenja manevara gravitacionih asistencija koje im donose promene brzine u odnosu na Sunce. Razlike između očekivanih i izmerenih brzina su gotovo zanemarive, reda milimetara u sekundi, i nemaju posledice po misije. Ali koliko god mala razlika nije nula i treba je objasniti. Veliki deo stručnjaka veruje da se radi o prikrivenoj sistematskoj greški, ali mala grupa optimista veruje da se susrećemo sa primerom 'nove fizike' (fenomenom koje je nemoguće objasniti Ajnštajnovom teorijom relativiteta) ili da se radi o prisustvu tamne materije. Fenomen je otkriven kod pojedinih sondi koje su proletale pored Zemlje na putu ka drugim destinacijama u solarnom sistemu, ali ne i kod svih. Očigledno, na drugim planetama nemamo tako preciznu opremu koja bi otkrila taj fenomen ako ga ima, ali Nasina misija 'Junona', koja kruži oko Jupitera od 2016, mogla bi da bude naš alat za otkrivanje tog fenomena ako ga ima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
