- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: petak, 17 novembar 2017 21:19
-
Autor Marino Tumpić
Simulator svemirskog broda Federacija skupa sa kozmonautima položio ispit
Opširnije: Uspješna misija ruskog svemirskog broda Federacija do Mjeseca i natrag
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 12 novembar 2017 18:24
-
Autor Draško Dragović
... možda hoće breg Mesecu?
Na osnovu nekih prethodnih textova, vidimo da je Mars za ljudske posade još uvek šargarepa na dugom štapu. Zato se NASA zalaže da glavni zadatak njihovog programa sa posadama u sledećoj deceniji bude jedan mal'tene SF zadatak: da uhvate jedan mali asteroid i dovuku ga do Meseca (zapravo, u Lagranžovu tačku L2 sistema Zemlja-Mesec). Potom bi putnički brod 'Orion' prišao sondi 'ARM' ('Asteroid Redirect Mission') sa asteroidom i, uzevši uzorke, vratio se na Zemlju! Zapravo, to je bio plan do pre koju godinu. Prošle godine NASA je promenila originalnu ideju i, umesto malog asteroida, sada bi 'ARM' trebalo da uzme poveću stenu sa povećeg asteroida. Ima li kraja glupim idejama?
Opširnije: Misija 'ARM': Ako neće Muhamed bregu...
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 11 novembar 2017 11:17
-
Autor Grujica Ivanović
Ukupan obrt na tržištu lansiranja veštačkih satelita u 2016. iznosio je dve i po milijardi dolara, što je ispod jednog procenta vrednosti kosmičkog tržišta.
Opširnije: Tržište lansiranja satelita od dve i po milijardi dolara
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 04 novembar 2017 17:26
-
Autor Draško Dragović
'SpaceX' je uneo revoluciju u lansirnoj industriji zahvaljujući niskoj ceni koju nudi 'Falcon 9'. Trenutno, svaka misija ove rakete košta $62 miliona, što je uz ruski 'Proton' čini najjeftinijom raketom u svojoj kategoriji. 'SpaceX' je uspeo da smanji cenu zahvaljući agresivnoj tržišnoj strategiji i očigledno paradoksalnoj kombinaciji jednostavnih i pouzdanih tehnologija, uz ponovno korišćenje prvih stepeni rakete. Ali 'SpaceX' dobro zna da ono što stvarno pokreće pare izvan atmosfere nije tržište raketa – kolač je jednostavno premali – već proizvodnja satelita a posebno rukovođenje i marketing njihovih servisa (komunikacija, navigacije, fotografisanja, itd.). Zato ne čudi da je Elon Musk odlučio da 'SpaceX' počne da proizvodi satelite i uđe na velika vrata u tom sektoru. Naime, 'SpaceX' ne planira da postavi u orbitu nekoliko geostacionarnih satelita ili konstelaciju na niskoj orbiti oko Zemlje od par desetaka jedinica. Ne. Njegov plan je da lansira više od 4000 satelita. Naziv projekta? 'Starlink'.
Opširnije: 'Starlink': 'SpaceX-ova' konstelacija sa više od četiri hiljade satelita
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 02 novembar 2017 16:36
-
Autor Astronomski magazin
Kako je teško predvideti događaje. Čini nam se da će za koju godinu rakete osvojiti neki novi svet, a onda ispadne da je za to potrebno ne nekoliko godina, nego puno decenija.
Opširnije: Podmornice, nada za ledene svijetove
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 29 oktobar 2017 11:47
-
Autor Draško Dragović
Za 5 godina ESA će lansirati robota koji treba da istraži Jupiterove mesece Ganimeda, Kalista i Evropu. Do rezultata imamo još vremena – tamo će stići tek 2030. a do Ganimeda 2033! Sadašnja tehnologija koju ugrađujemo u njegovih 11 instrumenata biće debeli anahronizam kada počnu da rade svoj posao, ali nema nam druge. Dokle su stigle pripreme za đus? Ne znaš šta je đus? Pročitaj dalje...
Opširnije: Testiranje radara RIME
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 24 oktobar 2017 14:50
-
Autor Draško Dragović
NASA je lansirala ovu sondu 6. septembra prošle godine. Tačno godinu dana kasnije vratila se kući da bi iskoristila silu graviracije i bila ubrzana ka konačnoj destinaciji, ugljeničnom asteroidu (101955) Bennu. Preciznije, glavna svrha fly-bya je bila promena nagiba sondine orbite da bi se poklopila sa Bennuovom. Da bi promenila nagib, sonda je morala da proleti iznad jednog od Zemljinih polova. To se dogodilo iznad Antarktika, južno od Cape Horna, na visini od 17.237 km (23.595,5 km iznad Zemljinog centra). Pošto je bio toliko južno, 'OSIRIS-REx' je bio van kontakta sa DSN stanicom u Kanberi čitav sat tokom proletanja iznad Zemlje.
Opširnije: OSIRIS-REx proleteo pored Zemlje i naštelovao kamere