Komisija “Roskosmosa” koja proučava šta je dovelo do problema prilikom postavljanja satelita “Meteor-M” i propratnih komarcijalnih malih satelita pomoću raketnog bloka (RB) “Fregata”, saopštila je rezultate istrage.
Opširnije: Algoritam oborio “Fregatu”
Write comment (1 Comment) 
NH je 9. decembra uključili trastere na 152 sekunde s ciljem da diskretno promeni trajektoriju koja će ga 1. januara 2019. dovesti do susreta sa objektom Kajperovog pojasa 2014 MU69. Pošto se nalazi na 6,15 milijardi km od Zemlje, radi se o podešavanju trajektorije izvedenom na najvećoj udaljenosti ikad u istoriji. Slučajno je ispalo da je manevar NH izveden neposredno nakon što je i 'Voyager 1' uključio svoje trastere, ali razlika je u tome što je 'Voyager' upotrebio trastere za promenu orijentacije i okretanje antene ka Zemlji, a ne za promenu trajektorije.
Opširnije: New Horizons - problemi u istraživanju Kajperovog pojasa
Write comment (0 Comments) 
U vreme kada je lansiran, većina čitalaca ovog texta nije bila ni rođena. Ako gledamo samo to, ne bi trebali ni da pričamo o njemu. Ali ako kažem da pričamo o 'Voyageru 1'[1], stvari se menjaju. On se trenutno nalazi na 21.150 miliona km (141,4 AJ) od Zemlje i čini najudaljeniji uređaj koji je čovek napravio ... a proteći će još puno vode Moravom dok neki brod ne napusti solarni sistem većom brzinom od 61.200 km/h, što je brzina kojom se ovaj veteran udaljava od Sunca. Zapravo, 'Voyager 1' još od 2012. leti, tehnički gledano, kroz međuzvezdani prostor, nakon što je presekao heliopauzu, nevidljivu granicu solarnog carstva. Ako misliš da je zapanjujuće da elektronika na ovom brodu i njegovom sabratu nastavlja da u najnegostoljubivijem mogućem okruženju radi i posle 40 godina, šta ćeš da kažeš ako ti šapnem da je 'Voyager 1' uključio neke svoje motore ... 37 godina od kada je to učinio poslednji put!
Opširnije: 'Voyager 1' uključio motore posle 37 godina!
Write comment (0 Comments) 
Predpostavimo da si posle ovih predavanja postao toliko pametan da su te izabrali da budeš planer buduće misije za Mars. Tvoj poslodavac zna jako malo o kosmičkim putovanjima; on jednostavno želi da budu prvi koji će poslati misiju na daleki Mars.
Opširnije: Misija na Mars (6): Planiraj svoju misiju
Write comment (0 Comments) 
Lansiranje vojnog satelita 'Лотос-С1' №803
('Союз 2.1б')
Ne znam koja bi državna kosmička agencija mogla da uradi nešto slično: naime, samo 4 dana nakon pada rakete 'Sojuz 2.1b'/'Fregat' u Vastočnom (tada je izgupljeno 19 satelita!), Rusija je lansirala istu raketu – samo bez stepena 'Fregat' – sa Plesecka, ovog puta uspešno. To lansiranje, pod pokroviteljstvom ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS), izvršeno je po snegu 2. decembra 2017 u 9:43 po našem sa rampe SK-4 (17P32-4) kosmodroma Pleseck (GIK-1). Teret je bio vojni satelit 'Lotos-S1'№803, koji se vodi i kao 'Kosmos-2524'. Bilo je to 80. orbitno lansiranje u 2017. – 74. uspešno – i 14. 'Sojuza' ove godine, a uz to četvrto sa Plesecka. Bilo je to četvrto lansiranje 'Sojuza 2.1b' ove godine. Početna orbita je imala visinu 240×900 km i nagib 67,14 stepeni.
Opširnije: Lansiranje vojnog satelita 'Лотос-С1'
Write comment (0 Comments) 
Kada lansiramo svemirsku raketu sa Zemlje, potrebno je da ubrzamo na više od 7 km/s (25.500 km/h) da bi stigli u orbitu oko Zemlje, ili više od 11 km/s (oko 40.000 km/h) da bi pobegli od njenog uticaja i uputili se ka nekoj drugoj planeti [1]. Pri povratku sa Marsa, letilica će se kretati velikom brzinom u odnosu na Zemlju. Ako bi se jednostavno spustila pravo kroz atmosferu, to bi izazvalo neizdrživo zagrevanje (verovatno i eksploziju) i rušenje letilice, kao što se to neretko dešava s meteoritima. To bi bilo ubistveno za bilo kakve sisteme ili uređaje, a da ne pričam o posadi.
Opširnije: Misija na Mars (5): Sleteti na Mars ili ne?
Write comment (0 Comments) 
Vrlo loše vesti za 'Роскосмос'. Njihova najpouzdanija raketa, 'Союз', još jednom je zakazala. Što je najgore, to se dogodilo prilikom pokušaja drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočni. Da stvar bude gora, kvar je doveo do gubitka ni manje ni više nego 19 satelita! 28. novembra, u 04:41 po našem, raketa 'Союз-2.1б'/'Фрегат-M' je uzletela sa rampe ПУ-1C (371СК14) sa ruskim meteorološkim satelitom 'Mетеор M2-1' i još 18 drugih. Verovatno je jednostavna ali kritična greška u softveru (!?) dovela do toga da prvo paljenje stepena 'Фрегат-M' nije izvedeno pri pravilnoj orijentaciji, te je raketa ubrzo ušla u atmosferu negde iznad Atlantika (neki izvori krive treći stepen za pad). Ovo je bilo 79. orbitno lansiranje ove godine u svetu – 6. neuspešno – i 13. rakete 'Союз' ove godine. Bio je to prvi let 'Союза' sa stepenom 'Фрегат' sa Vastočnog, jer je prvo lansiranje 28. aprila 2016. izvedeno sa dodatnim stepenom 'Волга'.
Opširnije: Tragedija na Vastočnom. Dokle bre???
Write comment (6 Comments) 
Jedna od velikih misterija savremene astronautike je tzv. 'fly-by anomalija'. Ime se odnosi na čudnovato ubrzanje koje doživljavaju neke sonde tokom izvođenja manevara gravitacionih asistencija koje im donose promene brzine u odnosu na Sunce. Razlike između očekivanih i izmerenih brzina su gotovo zanemarive, reda milimetara u sekundi, i nemaju posledice po misije. Ali koliko god mala razlika nije nula i treba je objasniti. Veliki deo stručnjaka veruje da se radi o prikrivenoj sistematskoj greški, ali mala grupa optimista veruje da se susrećemo sa primerom 'nove fizike' (fenomenom koje je nemoguće objasniti Ajnštajnovom teorijom relativiteta) ili da se radi o prisustvu tamne materije. Fenomen je otkriven kod pojedinih sondi koje su proletale pored Zemlje na putu ka drugim destinacijama u solarnom sistemu, ali ne i kod svih. Očigledno, na drugim planetama nemamo tako preciznu opremu koja bi otkrila taj fenomen ako ga ima, ali Nasina misija 'Junona', koja kruži oko Jupitera od 2016, mogla bi da bude naš alat za otkrivanje tog fenomena ako ga ima.
Opširnije: ¿Pati li sonda 'Junona' od misteriozne fly-by anomalije?
Write comment (0 Comments) 
Kompanija SpaceX Ilona Maska planira početak programa kolonizacije Marsa 2022.
Opširnije: Kolonizacija Marsa počinje 2022.
Write comment (2 Comments) 
..... Takođe treba da vodimo računa i o "prozoru za lansiranje": da bi dospeli u HTO orbitu, potrebno nam je da napustimo Zemlju u pravom momentu, koji će nam omogućiti da "uhvatimo" Mars baš u pravom trenutku na njegovoj orbiti, pogodnom za nas.
Opširnije: Misija na Mars (4): Koliko dugo će trajati put?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
