Astronautika: misije

Lansiranje vojnog satelita 'Лотос-С1'

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: utorak, 05 decembar 2017 14:58

Autor Draško Dragović

Lansiranje vojnog satelita 'Лотос-С1' №803
('Союз 2.1б')

Ne znam koja bi državna kosmička agencija mogla da uradi nešto slično: naime, samo 4 dana nakon pada rakete 'Sojuz 2.1b'/'Fregat' u Vastočnom (tada je izgupljeno 19 satelita!), Rusija je lansirala istu raketu – samo bez stepena 'Fregat' – sa Plesecka, ovog puta uspešno. To lansiranje, pod pokroviteljstvom ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS), izvršeno je po snegu 2. decembra 2017 u 9:43 po našem sa rampe SK-4 (17P32-4) kosmodroma Pleseck (GIK-1). Teret je bio vojni satelit 'Lotos-S1'№803, koji se vodi i kao 'Kosmos-2524'. Bilo je to 80. orbitno lansiranje u 2017. – 74. uspešno – i 14. 'Sojuza' ove godine, a uz to četvrto sa Plesecka. Bilo je to četvrto lansiranje 'Sojuza 2.1b' ove godine. Početna orbita je imala visinu 240×900 km i nagib 67,14 stepeni.

Opširnije: Lansiranje vojnog satelita 'Лотос-С1'

Misija na Mars (5): Sleteti na Mars ili ne?

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: ponedeljak, 04 decembar 2017 13:27

Autor Draško Dragović

Kada lansiramo svemirsku raketu sa Zemlje, potrebno je da ubrzamo na više od 7 km/s (25.500 km/h) da bi stigli u orbitu oko Zemlje, ili više od 11 km/s (oko 40.000 km/h) da bi pobegli od njenog uticaja i uputili se ka nekoj drugoj planeti [1]. Pri povratku sa Marsa, letilica će se kretati velikom brzinom u odnosu na Zemlju. Ako bi se jednostavno spustila pravo kroz atmosferu, to bi izazvalo neizdrživo zagrevanje (verovatno i eksploziju) i rušenje letilice, kao što se to neretko dešava s meteoritima. To bi bilo ubistveno za bilo kakve sisteme ili uređaje, a da ne pričam o posadi.

Opširnije: Misija na Mars (5): Sleteti na Mars ili ne?

Tragedija na Vastočnom. Dokle bre???

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: subota, 02 decembar 2017 11:09

Autor Draško Dragović

Vrlo loše vesti za 'Роскосмос'. Njihova najpouzdanija raketa, 'Союз', još jednom je zakazala. Što je najgore, to se dogodilo prilikom pokušaja drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočni. Da stvar bude gora, kvar je doveo do gubitka ni manje ni više nego 19 satelita! 28. novembra, u 04:41 po našem, raketa 'Союз-2.1б'/'Фрегат-M' je uzletela sa rampe ПУ-1C (371СК14) sa ruskim meteorološkim satelitom 'Mетеор M2-1' i još 18 drugih. Verovatno je jednostavna ali kritična greška u softveru (!?) dovela do toga da prvo paljenje stepena 'Фрегат-M' nije izvedeno pri pravilnoj orijentaciji, te je raketa ubrzo ušla u atmosferu negde iznad Atlantika (neki izvori krive treći stepen za pad). Ovo je bilo 79. orbitno lansiranje ove godine u svetu – 6. neuspešno – i 13. rakete 'Союз' ove godine. Bio je to prvi let 'Союза' sa stepenom 'Фрегат' sa Vastočnog, jer je prvo lansiranje 28. aprila 2016. izvedeno sa dodatnim stepenom 'Волга'.

Opširnije: Tragedija na Vastočnom. Dokle bre???

¿Pati li sonda 'Junona' od misteriozne fly-by anomalije?

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: četvrtak, 30 novembar 2017 11:34

Autor Draško Dragović

Jedna od velikih misterija savremene astronautike je tzv. 'fly-by anomalija'. Ime se odnosi na čudnovato ubrzanje koje doživljavaju neke sonde tokom izvođenja manevara gravitacionih asistencija koje im donose promene brzine u odnosu na Sunce. Razlike između očekivanih i izmerenih brzina su gotovo zanemarive, reda milimetara u sekundi, i nemaju posledice po misije. Ali koliko god mala razlika nije nula i treba je objasniti. Veliki deo stručnjaka veruje da se radi o prikrivenoj sistematskoj greški, ali mala grupa optimista veruje da se susrećemo sa primerom 'nove fizike' (fenomenom koje je nemoguće objasniti Ajnštajnovom teorijom relativiteta) ili da se radi o prisustvu tamne materije. Fenomen je otkriven kod pojedinih sondi koje su proletale pored Zemlje na putu ka drugim destinacijama u solarnom sistemu, ali ne i kod svih. Očigledno, na drugim planetama nemamo tako preciznu opremu koja bi otkrila taj fenomen ako ga ima, ali Nasina misija 'Junona', koja kruži oko Jupitera od 2016, mogla bi da bude naš alat za otkrivanje tog fenomena ako ga ima.

Opširnije: ¿Pati li sonda 'Junona' od misteriozne fly-by anomalije?

Kolonizacija Marsa počinje 2022.

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: utorak, 28 novembar 2017 10:31

Autor Grujica Ivanović

Kompanija SpaceX Ilona Maska planira početak programa kolonizacije Marsa 2022.

Opširnije: Kolonizacija Marsa počinje 2022.

Misija na Mars (4): Koliko dugo će trajati put?

Detalji

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: ponedeljak, 27 novembar 2017 13:27

Autor Draško Dragović

..... Takođe treba da vodimo računa i o "prozoru za lansiranje": da bi dospeli u HTO orbitu, potrebno nam je da napustimo Zemlju u pravom momentu, koji će nam omogućiti da "uhvatimo" Mars baš u pravom trenutku na njegovoj orbiti, pogodnom za nas.

Opširnije: Misija na Mars (4): Koliko dugo će trajati put?