Početkom 2015. relevantni izvori su javili da je ruska armija uspešno kompletirala početnu fazu testiranja nove generacije robotskih letilica konstruisanih za inspekciju i uništavanje neprijateljskih satelita u orbiti.
Opširnije: Oživeo uspavani ruski ’satelit-ubica’
Write comment (0 Comments) 
Pre desetak nedelja kontrolori misije ’New Horizons’ su poslali sondu u režim hibernacije, prvi put od kraja 2014, još pre susreta sa Plutonom. Koincidencijom, tog dana – 7. aprila – sonda se našla na kalendarskoj polovini puta između Plutona i sledećeg objekta Kajperovog pojasa!
Opširnije: NH: Nema spavanja na Zemlji!
Write comment (0 Comments) 
Skoro godinu dana, jedna od dve trenutno najjače ruske rakete – druga je 'Ангара’ – nije letela zbog raznoraznih problema koji svi imaju koren u lošoj kontroli kvaliteta. Govorimo, naravno, o mitskom 'Протону' kompaniје 'Хруничев'. no čini se da je prokletstvo rešilo da malo predahne kada je u pitanju ova raketa. Osmog juna 2017. u 02:45 po našem, kompanija ’ILS’ (International Launch Services[1]) uspešno je lansirala ’Протон-M’/’Бриз.M’(Фаза IV) sa američkim satelitom ’Echostar 21’ sa rampe ПУ-24 zone 81 kosmodroma Bajkonur. Bilo je to 34. orbitno lansiranje u 2017. (32. uspešno) i 94. lansiranje kompanije ’ILS’. Početna transferna orbita je imala dimenzije 2.300×35.786 km i nagib 30,5°.
Opširnije: Povratak ’Protona’. Lansiranje ’Echostara 21’
Write comment (0 Comments) 
Na drugoj strani solarnog sistema, nevidljiv zahvaljujući zaslepljujućem Sunčevom zračenju i golemoj udaljenosti, ’Dawn’ nastavlja svoju izvanrednu kosmičku avanturu. Orbitirajući iznad planete patuljka Ceresa, letilica je zdrava i uspešno obavlja sve svoje zadatke čak i kada se suoči sa nečim što miriše na nevolju.
Write comment (0 Comments) 
5. juna 2017. Indijska kosmička agencija, ISRO, izvela je prvo orbitno lansiranje moje omiljene rakete GSLV Mk.III sa Druge lansirne rampe (SLP) kosmičkog centra Satish Dhawan, na ostrvu Sriharikota (misija je ponela oznaku GSLV Mk.III-D1). Teret je bio satelit ’GSAT-19’. GSLV Mark 3 je najveća raketa u indijskoj ergeli. To je bilo ujedno 33. orbitno lansiranje u svetu u ovoj godini (31. uspešno) i treće indijsko. GSLV Mk III je već letela 2014. ali je to bila samo probna suborbitna misija. Početna transferna orbita ovogodišnje misije imala je dimenzije 170×35.975 km i nagib od 21,5 stepeni.
Opširnije: Lansiranje satelita ’GSAT-19’ (prvi let ’GSLV Mk.III’)
Write comment (0 Comments) 
19. oktobra 2016. evropski lender ’Schiaparelli’ je pao na površinu Marsa ostavivši lep krater na Meridiani Planumu. Tako je završen prvi pokušaj Evropske kosmičke agencije da se meko spusti na Marsovu površinu (sonda ’Beagle 2’, koju je nosio ’Mars Express’ nije bila Esin projekat). Nakon preliminarne istrage, u kojoj su se različiti podizvođači na prilično ružan način međusobno optuživali, utvrđeno je da se uzrok krio u inercijalnoj mernoj jedinici (IMU) američkog proizvođača. Konkretno, rečeno je da je u trenutku odvajanja od padobrana IMU (žiroskop) bio preopterećen, što je dovelo do toga da je brodski računar pogrešno procenio položaj sonde u odnosuna tlo. Sada, osam meseci kasnije, pojavio se izveštaj ’Schiaparelli anomaly’, kako su ga u ESA nazvali. Kakav je zaključak?
Opširnije: Konačni raport o padu Marsovog lendera ’Schiaparelli’
Write comment (4 Comments) 
Bog Jupiter se pokrivao oblacima da sakrije svoje nestašluke. Boginja Junona, njegova supruga je bila u stanju da zaviri kroz oblake i otkrije pravu prirodu svoga supruga.
Opširnije: Otkrivanje Jupitera
Write comment (0 Comments) 
Posle armade svemirskih solarnih teleskopa koji u poslednjih 30 godina proučavaju Sunce NASA planira da prema našoj zvezdi uputi solarnu sondu koja će ući u područje prostora koji nikada ranije nije istražen. Solarna sonda nosi ime Eugena Parkera, naučnika koji je prvi postavio teoriju o solarnom vetru.
Opširnije: Misija koja će dodirnuti Sunce
Write comment (0 Comments) 
Sonda „Junona“ (engl. Juno) lansirana je ka Jupiteru 2011. sa uzbudljivim zadatkom: da nam otkrije kako izgleda Jupiterova unutrašnjost. Upoznavanje karakteristika najveće planete solarnog sistema nije značajno samo po sebi, već nam omogućava da saznamo mnoge tajne vezane za formiranje našeg sistema pa čak i porekla ekstrasolarnih planeta oko drugih zvezde. „Junona“ je stigla na cilj 27. avgusta 2016. i ušla u orbitu sa perijoviom od samo 4.200 km i apojoviom od 8,1 milion km (iza orbite Kalista), i periodom od 53,5 dana. Sonda je zbog naučnih istraživanja trebalo da smanji period orbite na samo 14 dana, ali je kvar na helijumskom sistemu za presurizaciju motora sprečio taj manevar, tako da će „Junona“ do kraja misije 2021. ostati u ovoj orbiti. To znači da će trebati još tri godine više da sonda ispuni sve svoje zadatke.
Opširnije: Otkriće unutrašnjosti Jupitera: prvi naučni rezultati ’Junone’
Write comment (0 Comments) 
Europska svemirska agencija je prije petnajstak godina započela planiranje misije robotičkog vozila na Marsu. U međuvremenu potrošeno je na stotine i stotine milijuna eura, mijenjani su partneri projekta a misija je u nekoliko navrata odgađana pa redizajnirana a sve i nadalje nekako „visi u zraku“ sa neizvjesnim ishodom.
Opširnije: ExoMars rover 2020 kao ukleti Holandez
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
