"Cassinija" nema više! U 10:31 prema sopstvenom časovniku, njegovi hidrazinski motori više nisu mogli da drže komunikacionu antenu okrenutu ka Zemlji i veza je prekinuta. Minut kasnije ispario je u Saturnovoj atmosferi. Sada su njegovi atomi deo Saturna – oni lakši su ostali u atmosferi, a oni teži (posebno iridijumska zaštita plutonijumskog goriva, koje je do juče bilo izvor energije) pašće mnogo dublje.
Vesti su stigle na Zemlju, kako je i predviđeno, u 13:55. kontrolori u Pasadeni su pratili dva radio-signala: jedan na X talasnoj dužini, a drugi na S – duže talasne dužine. X-signal se ugasio prvi, u 13:55:39 po našem, a S u 13:33:46. S.-signal se izravnao i onda se u trenutku opet naglo podigao, kako se "Cassinijeva" antena slučajno još jednom nakratko okrenula ka Zemlji i za trenutak još jednom poslala signal ka DSN antenama na Zemlji. Ukupno, misija je trajala oko 30 sekundi duže nego što je bilo predviđano. Zadivljujuće je razmišljati o tome kako su inženjeri, uprkos ogromnoj daljini i letu kroz atmosferu koja nikada ranije nije istraživana, uspeli da predvide kraj tako precizno.
Kao što sam nekoliko puta podvukao, sonda je sve vreme slala neke podatke. Prema rečima direktora projekta Earla Maizeoa, izgleda da je poslednji paket podataka stigao sa magnetometra. Pročitao sam šta je liderka tima koji je nadgledao rad magnetometra, Michelle Dougherty, rekla o poslednji bitima podataka. Izjavila je da će im trebati 3 do 6 meseci dok rasčlane sve rezultate, ali da se nada da će konačno moći da utvrdi ugaoono razdvajanje ose rotacije i magnetnog pola. Kazala je da podaci sa kojima sad raspolaže govore da je taj ugao manji od 0,06°; sa novim podacima moći će da utvrdi da li je ugao manji i od 0,015°.
Jedan od poslednjih zadataka sonde bio je da posmatraju Enceladus naspram Saturnovog oboda. Animacija je načinjena od sirovih JPEG slika i moguće je da će se pojaviti kvalitetnija verzija!
Pisaće se o ovoj misiji još... Ali daj da vidimo šta kaže moja ljubimica Emily Lakdawalla, blogerka i blizak član stručnog tima. Pokušaću da makar parafraziram njene utiske:
...Malo je teško uhvatiti atmosferu ovde. Vlada pravo more emocija. Mnogi od njih su jako sretni. Glavna emocija koja mi upada u oči među naučnicima i inženjerima jeste ponos, takav da vam srce raste a kična se ispravlja. Bio je to dobar kosmički brod. I tim koji je radio s njim je bio stvarno dobar. Poslednja, izazovna faza misije protekla je bez stresova. Naučni tim se suočavao sa novom, uzbudljivom naukom tookom poslednje godine, meseci, nedelja, pa čak i sekundi misije. Pet minuta pre okončanja misije, inženjeri su izvršili poslednju kontrolu svih podsistema, i svi su prijavili inženjerima najomiljeniji status: "Sve je normalno".
Naravno, tu je i tuga. Za većinu od nas je teško da zamislimo da u našim životima više neće biti tog broda. Svaki od nas ovde u press-sali u JPL-u koristili su "Cassini" za merenje svoje karijere.Samo nekolicina prisutnih su bili profesionalni novinari koji su "pokrivali" kosmos davne 1997. kada je "Cassini" lansiran. Za većinu od nas, "Cassini" je već bio na Saturnu kada smo počinjali našu profesionalnu karijeru. Ja lično, kaže ona, započela sam novinarsku karijeru na sajtu "Planetary Society" baš kada su me zamolili da pokrivam približavanje "Cassinija" Saturnu.
"Cassinijev" prvi snimak Saturna i Titana. Načinjen je 21. oktobra 2002. kao deo testiranja sistema kamera. Boje su onakve kakve bi registrovalo naše oko da smo bili tamo. Tada je sonda bila 285 mil. km daleko od planeteskoro dvaput više od udaljenosti Zemlja-Sunce...
Emily dalje priča: Bila sam (i još sam) ljuta što se ova velika misija završila. Pretpostavljam da je ta emocija samo jedna od faza žalosti. I dobro je biti okružen prijateljima iz medija i naučlnih timova koji takođe prolaze kroz iste emocije kao ja.
Najčešće se kaže da su sahrane za žive, a ne za mrtve. Ako je ovo bila "Cassinijeva" sahrana, kakvu nam je ona pružila utehu? Kraj uspešne misije zahteva odgovore na pitanja: Šta sad? Šta će biti sa ljudima koji su radili na misiji? Kakve će praznine ostati ? "Šta ćemo raditi sledeće?
Prvo, lakši odgovor na ta pitanja. Tehnički gledano, "Cassinijeva" misija nije još okončana, posebno za naučni tim. Oni su plaćeni za još punu jednu godinu kako bi kompletirali proces procene i arhiviranja svakog do poslednjeg bita podataka koji je stizao sa letilice. Ta poslednja godina misije neće proteći samo u arhiviranju sirovih proizvoda. Biće to takođe vreme kada će naučni timovi sumirati podatke "višeg nivoa" – stvari kao što su mape i mozaici, ili kalibrisati ili reprojektovati ili na neki drugi način obraditi setove podataka. Na taj način će naučni timovi arhivirati softvere ili recepte za kalibraciju podataka za svaki instrument, omogućavajući budućim naučnicima da rade s tim podacima. Naučni timovi će doduše biti oslobođeni tereta planiranja novih naučnih osmatranja, tako da će moći da se koncentrišu samo na čitanje podataka.
Što se tiče inženjerskih i navigacionih timova, većina njih je već prešla na druge misije, a JPL će apsorbovati gotovo sve na neke druge aktivnosti. Deo inženjerskog tima će ostati još nekoliko meseci da finalizuje raport o operacijama letilice.
Što se tiče nas iz medija, nama sigurno u ovom trenutku ne nedostaje aktivnosti u solarnom sistemu. "OSIRIS-REx" će obleteti oko Zemlje za samo dve nedelje. "Curiosity" i "Opportunity" još uvek istražuju Mars. Tu je još nekoliko manje-više zanemarenih letilica koje operišu u Sunčevom sistemu (zanemarenih, u smislu pažnje javnosti). Biće još puno tema za pisanje...
Ali svetlost se polako gasi. Nismo putovali na Uran i Neptun još od osamdesetih. Naš horizont se ponoovo suzio, do udaljenosti Jupiterove orbite. (Ne zaboravljam "New Horizons", ali njegovo brzo proletanje pored jednog malog objekta Kajperovog pojasa biće dratak bljesak u inače vrlo mračnom regionu solarnog sistema). To je glavni razlog mojeg razočarenja. Saturnovi prstenovi i meseci počeće da nam izgledaju vrlo inspirativni. Isto tako i Uranovi i Neptunovi. Svaka slika sa "Cassinija" i pre toga sa "Voyagera" činiće nam se divnim, i osećam tugu što smo izgubili prozor u život džinovskoh planetnog sistema.
Ipak, postoji jedna uteha. "Cassini" je napravio oko pola miliona slika. Svaki put kad uronim u arhivu s podacima pronađem nešto divno i zabavno za istraživanje. Mnogi naučnici i novinari su proveli nedelje razmenjujući omiljene slike.
Poslednja fotografija (prirodna boja). Iako je napravljena sa noćne strane, osvetljena je svetlošću sa prstenova, i obuhvata region gde će sonda pasti nekoliko sati kasnije.
Cassinijeva poslednja slika pre smrti na Saturnu
Sudnji dan za letjelicu Cassini
Cassini - nekoliko zadnjih vesti
Poslednje slike sa Cassinija
Poslednji Cassinijev dan
Kasini - 20 godina u svemiru
Vodič kroz ’Cassinijeve’ preostale orbite
’Cassinijev’ prvi prolazak između Saturna i prstenova
’Grand Finale’ počinje: poslednja avantura orbitera ’Cassini’
Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
