Pre samo dva meseca, indijska agencija ISRO je uspešno testirala sistem za spašavanje astronauta sa svog budućeg kosmičkog broda. To je samo mali korak u programu čiji razvoj traje već više od decenije, ali niko nije očekivao da će Indija poslati astronauta u orbitu pre sredine sledeće dekade. Međutim, nekoliko nedelja kasnije, indijski premijer Narendra Modi je najavio da će prvi putnik krenuti 2022. (na 75. godišnjicu nezavisnosti Indije). I ne samo to. Obelodanio je i ima projekta: 'Gaganyaan'(गगनयान), nebeski 'brod' na jeziku hindi, nastavljajući tradiciju ISRO: 'Chandrayaan'– 'Mesečev brod', ili 'Mangalyaan'– 'Marsov brod'. Do tada, brod je bio poznat jedino pod imenom ISRO OV (Orbital Vehicle). Ubrzo posle izjave njihovog Vučića, ISRO je dao još optimističkiju izjavu: prva misija sa posadom biće lansirana u decembru 2021. godine.
'Gaganyaan', budući indijski putnički brod.
Iz brojnih razloga, Indija je moja omiljena tema. Ako malo prelistaš sajt, videćeš da imam desetinu tekstova o Indiji i njenom kosmičkom programu. Nastaviću u istom ritmu.
Indija razvija kosmičku letilicu sa ljudskom posadom još od 2004, ali su program zbog mnogih političkih ups and downsamnogi smatrali mrtvim. Ali kosmička agencija zemlje, ISRO, nastavila je da krčka projekat, tako da je poslednjih par godina doživeo izvesne promene. Poslednji primer, prilično spektakularan, bio je testiranje spasilačkog sistema CES(Crew Escape System). Proba je izvršena 10 jula 2018. u kosmičkom centru Satiš Dhavana, lociranom na ostrvu Šriharikota u Bengalskom zalivu.
Test CESsistema.
Prvi CES je bio tipa PAT(Pad Abort Test), tj. testiranje je sprovedeno na modelu kapsule koja nije bila spojena s raketom. Ovaj test je prethodnica IFT(In-Flight Test), u kojem će sistem spasilačkih motora biti aktiviran tokom pravog leta. U svakom slučaju, svi ovi testovi treba da posluže za demonstraciju indijskog sistema za spašavanje. Sâm sistem krije nekoliko iznenađenja. Pre svega, radi se o tradicionalnom sistemu na čvrsto gorivo traktorskog tipa, koji je poznat već par decenija (raketa 'vuče' za sobom kapsulu). Taj sistem je ono što se naziva 'spasilački toranj'kakav su koristili brodovi 'Mercury', 'Apollo', 'Союз'i 'Shenzhou', i kakav će koristiti Nasin 'Orion'i 'Roskosmosova' 'Федерация', i razlikuje se od 'potisnog' sistema kakav se planira za 'SpaceX-ov' 'Dragon 2'i 'Boeingov' CST-100 'Starliner'.
Sistem CESpre testiranja.
Konstruisanje CES-a.
Zapravo, spasilački sistem CES je više nego sličan sovjetskom 'Sojuz'sistemu SAS(rus.Система Аварийного Спасения), što ne treba da nas čudi obzirom da će budući indijski brod biti debelo baziran na 'Sojuzima'. Naravno, nivo sličnosti neće dostići spasilački sistem 'Shenzhoua', koji je mnogo više 'inspirisan' sovjetskim SAS-om. Razlika je uslovljena činjenicom da će indijska kapsula biti manja od 'Sojuza'i 'Shenzhoua', sa samo 2 umesto 3 sedišta, i bez orbitnog modula. Ipak, CES će koristiti aerodinamičke kontrolne rešetke slične onima kakve koriste Rusi i Kinezi (a koje mnogi vezuju isključivo za rakete 'Falcon 9').
SAS na 'Sojuzu-T'(7K-ST/11F732).
Različite verzije SAS-a za 'Sojuze'.
Spasilački tornjevi 'Sojuza'(levo) i 'Shenzhoua'.
CES koristi nekoliko raketnih motora na čvrsto gorivo. Četiri mlaznice se nalaze na samom tornju a četiri na poklopcima rakete. Tokom nedavnog testiranja, CES je podigao maketu putničke kapsule na visinu od 2,7 kmnakon što su motori radili 259 sekundi. Kapsula je pala u Bengalski zaliv 2,9 km daleko uz pomoć 2 padobrana, premda se neposredno pred dodirivanje vode otkačio (nije jasno da li je to bilo planirano ili ne, mada je kapsula dobro tresnula).
Modijeva izjava je u kratkom roku potpuno izmenila indijsku kosmičku panoramu. Sada zemlja želi da u sledećih nekoliko godina postane četvrta nacija na Zemlji koja će poslati ljude u kosmos. Da bi ubrzali projekat, 'Gaganyaan'će biti podignut u orbitu raketom 'GSLV Mark III', najjačom indijskom raketom na lageru. U prošlosti je predlagana 'GSLV Mk. II'– mnogo manja raketa – i, u novije vreme, nova teška raketa 'HLV'.'GSLV Mk. III'može da ponese oko 10 tona u nisku orbitu, više nego dovoljno za lansiranje 7,8-tonskog 'Gaganyaana'.
Prvo orbitno lansiranje trostepene srednje rakete 'GSLV Mk. III'. Teška je 640 tona.
Teške rakete ISRO. S leve strane je 'GSLV Mk.II', a onda sledi 'Mk.III'. Desno je 'HLV' za ljudske letove.
Ali pre no što prvi put ugledamo gaganauteu kosmosu, Indusi će morati da obave dva bespilotna lansiranja 'GSLV Mk. III' sa 'Gaganyaanom'. Na prvom suborbitnom probnom letu 'GSLV Mk. III' 2014, glavni teret je bila kapsula CARE(Crew Module Atmospheric Re-entry Experiment), model 'Gaganyaan' kapsule u prirodnoj veličini sagrađen radi testiranja term oštita. U prvoj misiji, 'Gaganyaan' će poneti 3 astronauta koji će provesti između pet i sedan dana u orbiti na visini između 300 i 500 km. ISRO već ima spremne mnoge ključne elemente programa, kao što su termoštit, spasilački sistem ili skafanderi – bazirani na ruskom 'Sokolu KV2'koji se koriste na 'Sojuzima' – ali još uvek ima dosta toga da se završi, pogotovu kada se govori o sistemima za održavanje života. Za sada niko nije video kako izgleda unutrašnjost kapsule ili kakve će biti kontrolne sprave.
Odelo pod pritiskom koje će astronauti oblačiti za slučaj opasnosti od dekompresije.
Ruska posada u skafanderima 'Sokol KV' i kinezi u svojim skafanderima.
'Gaganyaan' je brod formiran od putničke kapsule i servisnog modula. Mada je u principu rečeno da je dizajn zasnovan na ruskom 'Sojuzu', činjenica je da je konačna konstrukcija potpuno drugačija. Zapravo, aerodinamičke karakteristike kapsule su veoma drugačije od SA[1]'Sojuza', kao npr. termički štit (ablaciona zaštita na dnu kapsule je formirana od ugljeničnih pločica i fenolnih smola, dok je bočni štit formiran od ploča sastavljenih od sličnog ablativnog materijala). Misije 'Gaganyaan' će uzletati iz centra Satiš Dhavan sa ostrva Šriharikota, na istoku Indije, a kapsula će sletati u Bengalski zaliv.
Levo: Konfiguracija 'Gaganyaan'. Desno: šema leta 'Gaganyaan'.
ISRO je već počeo da pravi sopstveni kosmički centar, za sada poznat samo kao ATBEC(Astronaut Training and Biomedical Engineering Centre), u čijoj gradnji učestvuje i Ratno vazduhoplovstvo. Obuka budućih gaganauta (sve će biti vojna lica) imaće benefite od brojnih kontakata između Indije i Rusije održavane poslednjih decenija (prvi i do sada jedini indijski astronaut, Rakeš Šarma, leteo je na 'Sojuzu T-11 1984.), ali će im pomagati i francuska kosmička agencija CNES.
'Gaganyaan'.
Izgleda neizbežno da ćemo za samo nekoliko godina prisustvovati lansiranju prvog indijskog broda. Na taj način će zemlja konačno realizovati višegodišnju želju da krene napred, pogotovu što je lokalni konkurent, Kina, 2003. postala treća kosmička sila. Ipak, postoje sumnje u dugoročnu održivost indijskog kosmičkog progrma sa ljudskim posadama. Za razliku od Kineza, koji su od samog početka deklarisali nameru da lansiraju orbitnu stanicu i koji raspolažu jako ugodnim kosmičkim budžetom, Indija se ne izjašnjava šta namerava sa 'Gaganyaanom' nakon kruženja oko Zemlje. Uz to, 'Gaganyaan' nema nikakav otvor poput orbitnih modula kineskog 'Shenzhoua' ili ruskog 'Sojuza' iz kojih je moguć izlazak u kosmos. Na nekim skorašnjim slikama 'Gaganyaana' se vidi androgeni spojni sistem na prednjem delu kapsule. Da li će 'Gaganyaan' posetiti ISS pre nego što se stanica zatvori?
[1]To je zapravo kapsula sa putnicima (~3 tone), i to je jedini deo čitave rakete koji se vraća na Zemlju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
