Prolazak sonde 'New Horizons' pored Plutona i njegovih satelita u julu 2015. bio je prvi korak u istraživanju Kajperovog pojasa. Iako je NASA ponekad kritikovana da pravi euforiju pred svaku planetnu misiju, istina je da se Pluton pokazao kao neverovatno složen svet. Planine sa metanskim snegom, atmosfera podeljena na slojeve, najveći lednik u solarnom sistemu, jezerca vodenog leda koja plutaju na azotnom ledu i kriovulkani samo su neka čuda koja nam je prikazala mala planeta patuljak. Jedno od otkrića NH je da je Pluton veći od Erisa (za 2%) – ali ne i teži – pa nosi titulu najvećeg objekta u Kajperovom pojasu, što je paradoks, jer je činjenica da je Eris veći od njega bio razlog da se Pluton izbaci iz porodice planeta i prebaci u kategoriju planeta patuljaka. Nažalost, NH je imao samo nekoliko sati da prouči Pluton. Treba li da se vratimo? I ako treba, kakav brod treba poslati?
Predlog Plutonovog orbitera sa eksperimentalnim pogonom baziranim na nuklearnoj fuziji.
Nepotrebno je da podsećam da putovanje na Pluton nije prioritet Nase. Podaci sa 'New Horizonsa' su još uvek vrlo sveži i moraćemo da sačekamo da sonda najpre završi svoju primarnu misiju proletanjem 2019. godine pored Ultima Thule, malog objekta Kajperovog pojasa. No u jednom trenutku će se pojaviti potreba za povratkom, a mnogi ljudi zaduženi za misiju NH, uključujući glavnog naučnika miisije, dr Alana Šterna, uključili su se u izradu dokumenta kojim se utvrđuju smernice koje treba slediti u istraživanju patuljastih planeta.
Sputnik Planitiau svom sjaju...
Postoje tri vrste misija: prelet ('fly-by'), orbiter i sletanje. Očigledno, slanje još jedne preletne misije tipa NH nije na listi predloga istraživača, nestrpljivih da prouče evoluciju atmosfere i njenu interakciju sa površinom, mogući kriovulkanizam ili evoluciju glečera Sputnik Planitia. NH je uspeo da detaljo prouči samo 40% površine Plutona, pošto je ostatak ili bio u mraku ili sa druge strane planete tokom maksimalnog približavanja (da je misija bila tipa Flagship, mogla je da lansira malu subsondu koja bi fotografisala u visokoj rezoluciji i drugu polovinu, ali to nije bio slučaj). Nova preletna misija bi prema tome morala da bira između ponovnog proučavanja ispe polulopte koju je detaljno snimio i NH, ili ponovo ignorisati drugu polovinu planete patuljka.
Plutonova atmosfera viđena sa 'New Horizonsa'.
Sletna sonda bi omogućila mnogo informacija iz prve ruke, posebno o sastavu – naročito izotopskim odnosima – u atmosferi i površini, kao i o tolinima koji pokrivaju čitav Pluton (organski makromolekuli koji nastaju delovanjem Sunčeve ultraljubičaste svetlosti ili kosmičkog zračenja na atmosferu), ali bi to bilo vrlo skupo i bio bi proučen samo mali deo Plutonove površine. Uz to, to bi bilo vrlo riskantno. Uz realistički budžet za istraživanje, orbiter bi bio najbolje rešenje za mirno proučavanje rezličitih osobina površine, posebno za slučaj na Pluton poseduje unutrašnji okean. Orbiter bi takođe omogućio detaljno proučavanje Harona i ostala četiri mala meseca, formirana, verovatno, u događaju koji je stvorio Haron.
Koncept sonde koja bi koristila balon.
Predlog POP orbitera za proučavanje male planete.
Stoga, dokument preporučuje analiziranje jednog ili više predloga za Plutonov orbiter od strane sledećeg Decadal Surveya, 10-godišnjeg plana Američke akademije koji zacrtava temeljne ciljeve Nasinog planetnog istraživanja. Zbog toga je još rano analizirati kakve vi vrste orbiter bio, budući da će sve zavisiti o raspoloživom novcu i riziku u koji se treba upustiti korišćenjem novih tehnologija.
Plutonova polulopta nasuprot one koju je snimio NH tokom preleta. Orbiter bi nam omogućio da posmatramo i ove tajanstvene detalje planete.
Pluton i Haron.
Raspored 1000 kratera svih starosti na Plutonu. Lokacije kratera pokazuju veliku starost površine i geološku aktivnost tokom istorije.
P.S.
Priča je zanimljiva i nije nova. Obrađivao sam je i vraćao joj se više puta. Koga tema interesuje neka pogleda ovu e-priču objavljenu na sajtu prošle godine.Ovako je glasio podnaslov:
TRNOVIT PUT DO PLUTONA
(Istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema)
'U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča…'
Zanimljivo je da sam prilikom prelisatvanja arhive pronašao i ovu e-priču o Plutonovom istraživanju, koju je pre nekoliko godina obradio i objavio Zorkić. Zašto mu se svidela baš ova slika za obe korice samo je jedna od misterija solarnog sistema...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
