Astronautika: misije

Kada razmišljamo o liderima u svemirskoj tehnologiji, prvo nam padaju na pameti imena SpaceX i NASA. Oni su decenijama definisali granice mogućeg. Međutim, dok je pažnja javnosti usmerena na njihova dostignuća, jedan tihi, ali izuzetno moćan konkurent ubrzava svoj tempo. Pitanje više nije da li će Kina sustići Zapad, već u kojim je ključnim oblastima već tiho preuzela vođstvo. Ovaj članak otkriva iznenađujući razvoj kineskog svemirskog programa koji demonstriraju njegov nezadrživ i sve brži napredak.

Kinezi su ovladali SpaceX-ovom "nemogućom" tehnologijom raketnih motora

Raketni motori sa stepenastim sagorevanjem punog protoka (FFSC) smatraju se vrhuncem raketnog inženjerstva. Ova tehnologija, koju koristi SpaceX-ov čuveni motor Raptor, izuzetno je složena, ali nudi neuporedivu efikasnost. Donedavno je bila ekskluzivna za američku kompaniju, ali Kina je tiho premostila taj tehnološki jaz.

Privatna kineska kompanija Landspace je 7. septembra uspešno testirala svoj motor BF-20, zasnovan upravo na FFSC ciklusu. Ovo nije bio samo prvi test takvog motora u Kini – to je bio tek treći put da je tako nešto uspešno izvedeno bilo gde u svetu. Ciljani potisak BF-20 motora je 220 tona, što ga stavlja u istu kategoriju kao i najnoviji SpaceX-ov Raptor 2.

Kineski poligon za testiranje raketih motora.

Kineski FFSC motor u pogonu.

Ovo nije izolovan slučaj. Državni sektor takođe napreduje sa motorom YF-215, dizajniranim da proizvodi 200 tona potiska. Ovaj dvostruki pristup, koji kombinuje privatne inovacije i državnu podršku, pokazuje da je ovladavanje ovom naprednom tehnologijom nacionalni prioritet.

Privatna kompanija je izvela test sletanja na nivou SpaceX-a

Sposobnost ponovnog korišćenja raketa ključna je za smanjenje troškova i povećanje učestalosti lansiranja, a SpaceX je u tome postavio standard. Međutim, i na ovom polju Kina pokazuje zapanjujući napredak. Kompanija Landspace je 11. septembra 2024. godine izvela uspešan test vertikalnog poletanja i sletanja (VTVL) sa svojom testnom raketom Juku-3.

Hangar kineske kompanije Landscap koja proizvod rakete za višekratnu upotrebu.

Let je dostigao visinu od preko 10 kilometara, ali najvažniji detalj se dogodio tokom spuštanja. Motor je namerno ugašen usred leta, a zatim uspešno ponovo upaljen dok je raketa padala – manevar koji je po prvi put izvela jedna kineska raketna kompanija. Preciznost sletanja bila je izvanredna: raketa je dotakla tlo samo 1,7 metara od centra cilja. Ovo nije samo test; ovo je demonstracija ozbiljne sposobnosti za izgradnju pouzdanih sistema za višekratnu upotrebu.

Kinezi grade motor snažniji od Raptora

Dok Landspace parira SpaceX-ovim postojećim motorima, druga kompanija, Space Pioneer, cilja još više. Oni razvijaju FFSC motor za koji planiraju testno postrojenje sposobno da izdrži potisak od 300 tona. Ukoliko uspeju, ovaj motor bi nadmašio čak i snagu SpaceX-ovog Raptor 3 motora, koji je još uvek u razvoju.

Ali postoji i jedan tehnički obrt: motor kompanije Space Pioneer će koristiti raketni kerozin (RP-1) i tečni kiseonik kao gorivo. Time bi postao prvi FFSC motor na svetu sa ovom kombinacijom goriva, otvarajući nove mogućnosti u raketnom pogonu. Ambiciju ovog projekta potvrđuje i ogromna investicija od 4 milijarde juana za izgradnju sedišta i proizvodne baze.

Kineska svemirska stanica je visokotehnološka laboratorija u orbiti

Kineska dominacija se ne ogleda samo u raketama, već i u niskoj Zemljinoj orbiti. Kada Međunarodna svemirska stanica (ISS) prestane sa radom krajem ove decenije, kineska stanica Tiangong postaće jedina velika svemirska stanica u funkciji.

Unutrašnjost Tiangonga (gore) i unutrašnjost ISS-a (dole)

Ono što je manje poznato jeste da je Tiangong već sada platforma za demonstraciju najsavremenijih tehnologija. Od 2024. godine, na stanici je sprovedena validacija u orbiti za više od 20 procesorskih čipova visokih performansi (16-28 nm), dizajniranih da izdrže surove svemirske uslove. Među njima su i čipovi domaće proizvodnje, poput onih iz kompanije Loongson, direktnog konkurenta kompanijama AMD i Intel. Ova sposobnost direktno podržava kineske ambicije u oblasti svemirske veštačke inteligencije i autonomnih sistema. Dugoročni cilj stanice je da podrži do 1.000 naučnih misija, signalizirajući jasan plan da se naučni doprinos Tiangonga izjednači sa, ili čak nadmaši, onaj koji je imala ISS.

Proživljavaju celokupnu istoriju svemirske trke – sve odjednom

Ovaj eksplozivni rast nije slučajan. On je rezultat strateške odluke iz 2014. godine kada je Kina otvorila svoj svemirski sektor za privatni kapital. Taj potez je pokrenuo lavinu ulaganja i osnivanje stotina komercijalnih svemirskih kompanija.

Podaci ilustruju ovu transformaciju: ukupne investicije u kineski komercijalni svemirski sektor porasle su sa oko 340 miliona dolara u 2015. godini na neverovatnih 2.886 milijardi dolara u 2024. godini. Ovaj rast pokreće jedinstveni ekosistem u kojem se, prema strateškom razmišljanju Pekinga, svemirska moć ne može odvojiti od vojne moći. Privatna agilnost je tako neraskidivo povezana sa državnim strateškim ciljevima, što omogućava Kini da istovremeno razvija tehnologije iz različitih era svemirskih istraživanja.

Najbolji opis ovog fenomena sažet je u jednoj rečenici stručne analize:

"Kina proživljava svoje Apolo, ISS i komercijalne svemirske ere – sve odjednom."

Zaključak

Napredak Kine nije samo pitanje sustizanja. Svedoci smo fuzije državnih ambicija (motor YF-215), agresivnih privatnih inovacija (Landspaceovo sletanje i Space Pioneerov motor) i dominantne orbitalne infrastrukture (laboratorija Tiangong), a sve to je supernapunjeno ogromnim, državno usmerenim kapitalom. Upravo ta kombinacija čini kineski tempo razvoja bez presedana. Ostaje ključno pitanje: sa ovakvom brzinom, kako će izgledati globalna ravnoteža snaga u svemiru u narednoj deceniji?

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=wy3EBdoC4ww