Astronautika: misije

<<

23. novembar 2015.

Prošlog meseca održan je u francuskom Nantu Evropski kongres za planetnu nauku (EPSC), na kome je bilo preko 700 učesnika iz 33 zemlje. Nas opet nigde nije bilo ni od korova, ali su bili predstavnici planetnih siIa kao što su Vatikan ili Letonija. Između ostalog, tamo je dat prvi kompletni presek kroz naučne rezultate misije „Rosette“ od kako je kometa Čurjumov-Gerasimenko prošla kroz perihel 13. avgusta 2015. godine. Ovo je kratak pregled tih rezultata.

Nemački naučnik iz Kelna, dr Martin Pätzold, ažurirao je podatke o fizičkim osobinama komete. Masa – oko 10 milijardi tona (ili GM[1] iznosi 666,2±0,2 m3/s2) – što je najmanja ikada utvrđena masa putem informacija dobijenih preciznim Doplerovim radio praćenjem[2]. Sada kada Sunčeva svetlost ponovo pada na južni pol komete koji je prethodno bio u zimskom mraku, ažurirani su modeli oblika jezgra, te je ukupna zapremina komete smanjena za oko 10% u odnosu na vrednosti objavlje u prvim rezultatima. Masa i zapremina daju nam gustinu: 533±6 kg/m3[3]. To je oko polovine gustine vodenog leda[4], mada znamo da kometa sadrži barem malo silikatnog materijala. Na osnovu modela, Pätzold je zaključio da je poroznost komete jako velika – 72%. Nametalo se pitanje: da li kometa ima gigantske šupljine u unutrašnjosti, ili je poroznost jednostavno svojstvo kometnog materijala? Nakon brojnih merenja gravitacionog polja, Pätzold je zaključio: čini se da kometa ima homogenu unutrašnju gustinu, te da su led i prašina spojeni na takav način da stvaraju puno otvorenih pora.

Asrofizičarka iz Marselja, Anne-Thérèse Auger, prikazala je divne fotografije ispucale kometne kore. Na čitavoj kometi se nalazi teren koji je pun poligonalnih pukotina. Sledi nekoliko primera sa “Rozetinog” bloga:

rb1

Mreža fraktura na 67P: prva levo slika prikazuje poligonalnu frakturu na rubu Apis regiona na kometinom većem segmentu. Zumirani segment prikazuje na je obrazac formiran od nepravilnih mnogouglova stranica 2-5 metara. Gore desno je prikazan neobično izlomljen region na krajevima Atum regiona, u blizini kometnog “vrata”. Pojedine brazde su jako dugačke, neke i do 250 m. Između tih nepravilnih obrazaca, u zumiranom segmentu uočavaju se daleko pravilniji mnogouglovi širine 2-6 m. Dole levo vide se pravilne frakture na ivicama Nut regiona, ograničenoj, izduženoj depresiji na manjem kometnom segmentu. Vidljivi su 15-metarski poligovi sa ortogonalnim frakturama koje ih seku. Donja desno slika prikazuje poligonalne obrasce na rubu grebena koji odvaja Anubis/Atum region od regiona Ash i Seth, na većem kometinom segmentu. Slika je preeksponirana da bi se istakle osenčene oblasti, kao i manji mnogouglovi stranica 2-5 metara.

Njen tim je premerio dimenzije preko 6.300 poligonalnih struktura širom komete, i konstatovala da su najčešći dimenzija oko 3 metra. Ona je diskutovala o mogućem termalnom poreklu pukotina. Sledi mapa imenovanih geomorfoloških regiona na kometi Čurjumov-Gerasimenko:

rb2

Na kometi se nalazi 19 regina koja su ograničena jasnim geomorfološkim granicama. Prema dogovoru, u misiji “Rozeta” svi su nazvani prema egipatskim drevnim božanstvima. Postoji 5 osnovnih kategorija terena: pokriven prašinom (Ma’at, Ash i Babi); porozan materijal sa rupama i kružnim strukturama (Seth); velike depresije (Hatmehit, Nut i Aten); gladak teren (Hapi, Imhotep i Anubis), i čvrste (“kamenolike”) površine (Meftet, Bastet, Serqet, Hathor, Anuket, Khepry, Aker, Atum i Apis).

Dr Olivier Groussin, astrofizičar iz Marselja, održao je super prezentaciju o oromenama koje su on i njegov tim pratili na kometi tokom prolaska kroz perihel (najbližu tačku na putanji oko Sunca). Objasnio je da su pratili promene u 7 regiona: Hapi, Anubis, Ash, Ma’at, Babi i Anhur. Karakter promena se razlikuje od mesta do mesta. U Ashu, prikazao je klizišta, a u Anhuru je prikazao blještave površine (verovatno led) koje su postojale u maju 2015. a nestale u junu. U Ma’atu je prikazao čudan teren u obliku saća koji je nestao između septembra 2014. i marta 2015. Prikazao je i uzmicanje klisure na Hapiju, ali su najdramatičnije promene bile na Imhotepu. Prosečno uzmicanje klisure dešavalo se brzinom od nekoliko santimetara na sat. “Bili smo u mogućnosti da to pratimo uživo,” izjavio je Olivier. Slede neki fotosi promena na Imhotepu:

rb3

Promene na Imhotepu. Kolaž od 10 slika prikazuje promene u regionu Imhotep komete Čuri između 24. maja i 11. jula 2015.

Dr Groussin je primetio da se veliki obluci kojima je prekriven Imhotem nisu promenili tokom povlačenja terena oko njih, što znači “da su verovatno sačinjeni od neisparljivog materijala”, kako on kaže. “Ali 60 do 90 procenata terena je bilo obnovljeno” usled površinskih promena. Ne iznenađuje što su promene na površini mogle da se posmatraju (to mora da je bilo interesantno!), ali iznenađuje brzina promena i zahteva neke kreativne ideje i mehahanizmima koji dovode do toga.

Član tima koji je radio na imidžing sistemu OSIRIS (Optical, Spectroscopic, and Infrared Remote Imaging System), Sonia Fornasier, sa pariske LEISA-opservatorije, pokazala je neke zbilja zapanjujuće slike u boju čitave komete. Do sada nijednu od tih slika nisam video onlajn. Posmatrana u prirodnoj boji, čitava kometa je prilično jednoobrazno braon, ali kada je prikazivala uvećane kolor-fotografije (kao što je ova) vidi se da poseduje plavičaste regione koji su aktivni i crvenkaste koji su više pokriveni prašinom. Za blještavi regioni u Anhuru koje nam je dr Groussin prikazao u svojoj prezentaciji, Fornasier je pokazala da je 6 do 8 puta sjajniji od okolnog materijala, a takođe i plavlji; spektralna analiza je utvrdila da je na tim mestima vodeni led prisutan u 30 do 40 procenata. Za sve prisutne, najlepši deo njene prezentacije je bio kada je pokazala da je čitava kometa posle prolaska kroz perihel postala plavlje boje. Njen tim je pratio promene u boji i u toku dana; led je nestajao nekih 40 minuta nakon izlaska Sunca a rekondenzovao se ubrzo posle zalaska.

rb4

Prva slika komete u boji snimljena u decembru 2014.

Gianrico Filacchione, astrofizičar sa rimskog instituta IAPS (Institute for Astrophysics and Planetary Sciences from Space), imao je sličnu analizu podataka iz spektrometra VIRTIS (Visible and Infrared Thermal Imaging Spectrometer). On je pokazao da kometa nije postajala sve plavlja već i svetlija.

Bilo je još nekoliko ažuriranja podataka o sastavu kometne kome, i stvarno lepih slika kometnih čestica koje je napravio tim instrumenta COSIMA (Cometary Secondary Ion Mass Analyser).

Sa ovim kongresom nije ni približno sve rečeno o kometi. Treba sačekati da se svi naučni podaci i iz ranijih faza misije objedine i usaglase, kao i da se ujedine snage argumenata sa OSIRIS-a i sa VIRTIS-a. Jasno je i da “Rozeta” ima vrlo težak posao jer se uslovi na kometi rapidno menjaju. Naučnici nemaju posao da se suoče samo sa dvodimenzionalnom prostornom slikom i trećom spektralnom dimenzijom, već i sa četvrtom, vremenskom dimenzijom. Čak se i topografija brzo menja! Jako je teško izboriti se sa svim tim podacima – ali je bar interesantno!

Čekaćemo nove rezultate.


[1] Formula za gravitaciono ubrzanje je . Ovde je G gravitacioma konstanta, M je masa komete a R je poluprečnik komete.

[2] Metoda je relativno prosta ali zahteva vrlo preciznu elektroniku. Primenjuje se decenijama i naziva se „two-xay Doppler“, a uključuje tzv. „round trip“ radio-signala (znači da signal ode i vrati se). Npr. još 1962. JPL-ove stanice za praćenje u Goldstounu odredile su najprecizniju (u to vreme) masu Venere sa greškom od 0,015%, samo na osnovu 10-časovnog praćenja sonde „Mariner 2“. Signal frekvencije 960 megacikla u sekundi poslat je iz Goldstouna i uhvaćen je od „Marinera“ 3 minuta i 12,5 sekundi kasnije. Sonda je onda malo promenila frekvencu signala i poslala ga nazad ka Goldstounu, gde je upoređen sa originalnim signalom. Iz tog poređenja brzine letilice u odnosu na Zemlju, koja je iznosila približno 64.380 km/h, bilo je moguće izračunati sa greškom od samo 15 m/h, da se brzina promenila za oko 4.800 km/h, što je uzrokovalo gravitaciono polje Venere, što je naučnicima davalo dovoljno podataka da utvrde masu planete.

[3] Tolika je otprilike gustina čamovine.

[4] Gustina leda na 0° C je 916,7 kg/m3 dok je gustina vode na istoj temperaturi 999,8 g/m3. Voda je najgušća na +4° C – 1000 kg/m3.


<<


Philae se probudila

Lender “Fila” se javio sa komete!

AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?

'Rosetta' već vidi oblik svog cilja

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila MarsESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži