<< 'Rosetta' blog №11: Novi tekstovi u časopisima o misiji ’Rosetta’
17. jun 2015.
Neverovatna vest: naš jedini emisar na površini neke komete probudio se nakon 7 meseci provedenih u hibernaciji! 13. juna u 18:28 po novobeogradskom vremenu kontrolori misije Nemačke kosmičke agencije u Kelnu su u periodu od 85 sekundi primili sa evropske sonde “File” 300 zipovanih fajlova podataka. To je bio znak da se aparat nalazi u dobrom stanju, sa unutrašnjom temperaturom od podnošljivih -35° C i sa 24 W struje na raspolaganju. Stanje 10 naučnih instrumenata nije bilo navedeno u prispelim folderima.
Ovako su pre godinu dana ESA-ini rukovodioci misije priželjkivali sletanje na kometu Čurjumov-Gerasimenko. Nažalost, stvarnost je bila neuporedivo gora i za njih i za mašinu.
Po tradiciji, ovaj mesec je rezervisan za moj boravak u crnogorskim vrletima. Planinarenje, ovčji sir, kačamak, kiselo mleko i beskonačno nebo. Sastavni deo je i stroga elektronska hibernacija, jer miljama unaokolo nema repetitora niti telefonskog signala. To se prekida jedino u kratkom periodima kada siđem u civilizaciju. U jednoj od tih situacija, menadžer kontrolnog centra iz Novog Sada, Zorkić, me je ulovio i bez uvijanja javio neverovatnu vest – sonda se probudila! Pošto ona već godinama spada u moj sektor (pored povog bloga koji se bavi sondom od ulaska “Rozete” u orbitu oko komete, o njenom lansiranju iz Gijane i desetogodišnjem letu sam pisao i godinama pre ateriranja), bilo je logično da me obavesti. Zato sam, čim sam stigao kući u Beograd, pregledao mrežu u potrazi za svežim informacijama. Evo ukratko šta sam saznao.
“File” je ušta u stanje hibernacije 14. novembra 2014. godine u 23:15 po griničkom vremenu, nakon što je uz pomoć akumulatora na površini komete radila 57 sati (datumi i vremena se razlikuju od izvora do izvora, jer zavisi da li su događaji mereni po zemaljskom vremenu ili lokalnom vremenu misije). Nakon odvajanja od orbitera “Rozete”, mala sonda (97,9 kg) je u solo-letu dugom sedam časova pala na Čuri 12. novembra u 16:03 UTC u region Agilkia (“Lokacija J” na manjem segmentu komete), brzinom od oko 1 metar u sekundi.
Agilkia, originalno mesto predviđeno za sletanje “File”. Agilkia je ustvari ostrvo na veštačkom jezeru na Nilu ispred Asuanske brane na koje je trenutno premešten drevni hram File.
Gif koji prikazuje odvajanje “File” od “Rozete” 12. novembra 2014.
Slika komete Čuri (tako je skraćeno zovu u kontrolnom centru) načinjena “Filinom” CCD kamerom ROLIS neposredno po odvajanju od “Rozete” 12. novembra.
Nažalost, nasuprot svim predviđanjima, gasni potisni sistem ADS[1] i dva harpuna instrumenta MUPUS nisu proradila, tako da se sonda nije pričvrstila za površinu komete kako je bilo planirano. Težeći samo jedan gram u uslovima slabe kometne gravitacije, “File” je nekontrolisano i neplanirano odskočil po paraboli, i posle 1 sata i 50 sekundi leta odskočila i drugi put u 17:25 UTC.
Trag prvog odskoka “File” zabeležila je “Rozertina” navigaciona kamera NavCam.
Jedan od dva harpuna sistema MUPUS koji je zakazao. Trebalo je da bude ispaljen brzinom od 250 km/h.
Površina komete 67P viđena pomoću jedne od sedam “Filinih” kamera CIVA (Comet Nucleus Infrared and Visible Analyser).
Drugi nepranirani let je trajao oko sedam minuta i u 17:32 UTC sonda se konačno smirila. Na nesreću, zaustavila se nasuprot kamenitog grebena nazvanog “perihelska litica”. U prkos grandioznom imenu, “litica” je zapravo jedan kameni – ili bolje reći zaleđeni – zid visine dvadesetak metara udaljen nekih desetak metara od “File”. I pored svih pokušaja tima misije, ESA nije uspevala da utvrdi preciznu lokaciju sletanja. Za pretragu površine komete korišćena je čak i snažni sistem kamera OSIRIS, koja je sa visine od svega 7 km otkrila nekoliko potencijalnih zona Sada kada se “File” probudila biće konačno moguće locirati položaj i rešiti tu misteriju jednom za svagda.
Rekonstrukcija konačnog položaja “File” na kometi”. (ESA)
Položaj zone sletanja određen na osnovu instrumenta CONSERT(COmet Nucleus Sounding Experiment by Radiowave Transmission). (ESA/OSIRIS).
Moguće zone sletanja sonde na osnovu kamere OSIRIS. (ESA/OSIRIS).
Da li je ova svetla tačka “File”? Još se ne zna, ali jeste jedna od kandidata. (ESA)
Senka “litice” ispred sonde nije dozvoljavala da na njene solarne ćelije pada adekvatna količna solarne energije potrebne za rad, pa su ESA-ini naučnici upustili u trku sa vremenom ne bi bi iskoristili što više brodskih instrumenata pre nego što se struja iz akumulatora potpuno potroši. Iako je ispunila veliki deo zacrtanih naučnih ciljeva misije, bilo je očito da je kratko vreme rada sonde pomalo razočaralo ESA-u a naročito širu “amatersku” publiku. Najviše zbog toga što je “File” konstruisana da radi nedeljama pa čak i mesecima. Naročito je bio bolan gubitak bušilice SD2 (Drill, Sample, and Distribution), koja je trebala da obezbedi uzorke kometnog tla za instrumente Ptolemy i COSAC (COmetary SAmpling and Composition) i koja nije uspela da proradi kako je planirano.
Osvetljene površine solarnih panela “File”. Kako je mesecima ranije objašnjavano, sondi je potrebno oko 4 W struje za restartovanje, 9 W za prihvatanje komunikacije i 19 W za uspostavljanje dvosmerne veze sa orbiterom. U poslednjem momentu pred prošlogodišnji prekid veze, inženjeri su uspeli da podignu “Filu” 4 cm i da rotiraju korpus za 20° ne bi li paneli bili izloženiji Suncu.
Nakon pražnjenja akumulatora, “File” je ušla u fibernaciju i prekinula komunikaciju sa Zemljom. Zvanično, ESA se nadala da će sonda možda vaskrsnuti sa povećavanjem količine Sunčevog zračenja sa približavanjem komete 67P Suncu, ali istina je da je većina eksperata bila skeptična spram takvog scenarija. “Fili” je bilo potrebno minimum 4 vata za restartovanje sistema, ali nije mogla da komunicira sa Zemljom dokle god se nivo energije ne podigne iznad 9 W. Za slanje podataka potrebno je oko 19 W, što je po proračunima moglo da se dostigne tek nakon juna ove godine. Pored toga, temperatura kometnog jezgra je u vreme sletanja iznosila oko -165° C, dok je za reaktiviranje “File” trebalo sačekati da se temperatura poigne na preko -45° C.
Iz tih razloga, sve do 8. maja “Rozeta” nije očekivala da čuje moguće kontakt-signale sa “File”. Prva kampanja je završena 17. maja bez uspeha, ali sledeća je bila uspešnija. Nakon buđenja, “Fila” je poslala informaciju da je prikupšila 24 W energije i da se zagrejala na -35° C, tj. da je obezbedila onaj minimum za funkcionisanje. Trenutno je prioritetno da sonda pošalje na Zemlju paket od 8.000 fajlova informacija koje čuva u svojoj memoriji. Prema mišljenju svih iz Evropske kosmičke industrije, slobodno se može reći da se “File” vratila sa ivica pakla.
Instrumenti “File”. Od 97,9 kg, koliko je teška čitava sonda, naučni teret je težak 26,7 kg. Telekomunikacioni sistem je težak 2,4 kg, elektronika 9,8 kg, a sistem za ankerovanje 1,4 kg.
|
|
 |
Zbog mnoštva svojih instrumenata, “Filu” upoređuju sa slavnim švajcarskim nožićem. Levo je jedna od CIVA mikro-kamera, teška manje od 100 gr, koja troši mnje od 2 W a radi već na temperaturama iznad -120° C. Desno je majušni rendgenski spektrometar APXS (Alpha Proton X-Ray Spectrometer).
Čuri je danas mnogo aktivnija nego kada je sonda sletela. (ESA/NavCam)
I to je to. Čekaju se dalje vesti. Kako javlja kontrolni centar, razmatra se mogućnost da se pokretni korpus sonde zarotira za par stepeni, ali za akciju je još prerano. Sličan manevar je izveden prošlog novembra. Činjenica da se strujni napon diže indikuje da solarni paneli nisu pokriveni prašinom, čega su se naučnici naročito plašili posle nekontrolisanih poskoka po površini. Ja ovo pišem u sredu popodne 17. juna i prema najsvežijim informacijama BBC-ja nema informacija o novim radio-signalima sa “File”. Kažu da nema mesta panici, jer su za uspostavljanje kontakta neophodni idealni uslovi. U vreme uspostavljanja konrakta “Rozeta” se nalazila na 200 km od površine, ali “naređeno” joj je da se spusti dvadesetak km i upravi svoje antene direktno na dole. Pošto je kometa sve aktivnija, treba biti vrlo oprezan jer bi mlazevi čestica lako mogli da oštete osetljive instrumente i senzore.
[1] To je zapravo bio potisnik na hladan gas koji je trebalo da bude aktiviran u momentu kontakta sa površinom i da radi oko 15 sekundi da bi sprečio odskok od površine. U isto vreme su trebala da budu ispaljena i dva dotična harpuna (sidra), a ADS (Active Descent System) je trebalo da neutrališe inerciju. Motor je proizvela kompanija „Moog Bradford“, locirana u Holandiji.
<< 'Rosetta' blog №11: Novi tekstovi u časopisima o misiji ’Rosetta’
Lender “Fila” se javio sa komete!
AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?
'Rosetta' već vidi oblik svog cilja
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" • Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidima • Prolaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila Mars • ESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
