Astronautika: misije

1Iako je robot 'InSight' već gotovo 1000 dana na Marsu, o njemu se već dugo ne čuje ništa. Očigledno je u toku estradizacija kosmosa: roveri, roveri, roveri, garnirano sa dronom i kosmikkom trkom SAD vs Kina. Malo mi je muka od toga. Očigledno da postojui samo oono što objavljuje TV. Nauka? Šta to beše?. A 'InSight' baš strogo naučna misija, što joj uostalom kaže i pun naziv: Istraživač unutrašnjosti [Marsa] uz pomoć istraživanja seizmike, geodezije i prenošenja toplote.

'Lockid Martinov' robot je lansiran još u maju 2018, da bi posle prevaljenih 483 miliona km sleteo na Mars krajem novembra 2018. Njegov primarni posao je da napravi 3D model unutrašnjosti planete, kao i da meri prenošenje toplote kroz tlo uz pomoć posebnog paketa instrumenata (HP3). Iako lender nela ni 700 kg, do danas košta skoro milijardu dolara, što je paprena cifra, iako su većinu instrumenata napravile evropske kompanije.

Ko je zaboravio da podsetim da je sonda nosila i par mikrosatelita ('MarCO') od 13,5 kg, koji su poslužili kao komunikacioni releji tokom EDL faze (entry, descent and landing). Oni nisu ušli u orbitu oko Marsa već su proleteli pored. Radili su nekoliko sati i onda su ućutali.

Početkom 2021. godine tim 'InSighta' je najavio da će pokušati da detektuje spuštanje misije 'Mars 2020'uz pomoć 'InSightovih' seizmometara. Predsletno modeliranje signala sa 'Marsa 2020' tokom DLS sekvence sugerisalo je da bi najverovatniji izvor bilo kakvog potencijalnog signala bio pad krstareće konfiguracije na površinu Marsa brzinom od oko 4000 m/s.

12. aprila 2021. objavljeno je da je 'InSight'ušao u hitni režim hibernacije jer su njegovi solarni paneli bili prekriveni Marsovom prašinom. Ipak, 14. aprila lander je počeo da prenositi slike nakon buđenja iz hibernacije.

Tim koji stoji iza Nasinog Marsovog lendera 'InSight' smislio je inovativan način za pojačavanje energije letilice u trenutku kada nivo napona počne da pada. 

3. maja 2021. 'InSight'je pomoću robotske ruke duge 2,4 metra očistio naslage peska sa solarnih ploča. Tim 'InSighta'je onda pustio da vetar oduva pesak i do kraja očisti solarne panele, To je rezultiralo pojačanjem proizvodnje struje od 30 vat-sati po solu.

Mars se trenutno polako približava afelu, svojoj najudaljenijoj tački od Sunca. To znači da sve manje Sunčeve svetlosti dopire do solarnih ploča prekrivenih prašinom, smanjujući njihovu proizvodnju energije. Tim je to planirao pre dvogodišnjeg produženja misije 'InSighta'. Osmislili su misiju tako da sledećih nekoliko meseci rade bez naučnih instrumenata pre nego što nastavi s naučnim operacijama kasnije ove godine. U tom razdoblju, 'InSight' će sačuvati energiju za svoje grejače, računar i ostale ključne komponente.

Pojačanje snage bi trebalo da odgodi isključivanje instrumenata za nekoliko nedelja, što će obezbediti dragoceno extra-vreme za prikupljanje dodatnih naučnih podataka. Planirano je da tim pokuša da očisti još malo prašine sa istog solarnog panela 5. juna 2021. godine. Ne znam rezultat.

Dust in the Wind

2

'InSightov' tim je gotovo godinu dana smišljao načine kako da pokušaju da očiste prašinu sa solarnih panela. Naprimer, pokušali su da otresu panele motorima za otvaranje solarnih panela (posljednji put korišćeni kada je 'InSight' otvorio svoje panele nakon sletanja), ali nisu uspeli.

Nedavno, nekoliko članova naučnog tima je počelo da sprovodi kontraintuitivnu tehniku sipanja peska blizu – ali ne direktno – na ploče. Matt Golombek, član naučnog tima 'InSighta' iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji, koja upravlja misijom, napomenuo je da bi to moglo da izazove udaranje krupnijih zrnaca peska o površinu panela čime bi se sitnija 'odlepila' od površine i bila oduvana vetrom.

Kako bi isprobao tehniku, tim je 22. maja 2021. godine, 884. sola misije, oko podneva na Marsu – najvetrovitijem dobu dana, iskoristio kašiku na robotskoj ruci 'InSighta' kako bi sipao pesak pored solarnih ploča lendera. 'InSightu' je bilo najlakše da postavi ruku iznad palube lendera, dovoljno visoko da vetrovi koji u to doba dana duvaju brzinom od oko 6 m/s duvaju pesak preko panela.

'Nismo bili sigurni da li će ovo uspeti, ali smo presretni što jeste', izjavio je Golombek.

Iako nije garancija da kosmička letilica proizvodi svu potrebnu snagu, nedavno čišćenje je povećalo korisnu marginu 'InSightovih' rezervi snage.

3
Solarni paneli (Ø2,15 m) lendera su početkom Marsove zime u februaru 2021. davali samo 27% svoh kapaciteta zbog nakupljene prašine. Zato je sonda prebačena u hibernaciju

Preživljavanje na Marsu

'InSightovi' paneli su nadmašili primarnu dvogodišnju misiju za koju su bili dizajnirani i sada pokreću lender u dvogodišnjem produženju. Oslanjanje na solarne panele za napajanje omogućuju takvim misijama da budu lakše lansirani i zahtevaju manje pokretnih delova – dakle, manje potencijalnih tačaka kvarova – od ostalih sistema. Opremanje letilice četkama ili ventilatorima za uklanjanje prašine dodalo bi težinu i tačke kvara. (Neki kao što je moj drug Neđo predložili su da se lopatice propelera helikoptera 'Ingenuity' iskoriste za uklanjanje prašine sa 'InSightovih' ploča, ali ni to nije opcija: operacija bi bila previše rizična, a helikopter je udaljen otprilike 3452 kilometara.)

Međutim, kao što su pokazali Marsovi roveri 'Spirit' i 'Opportunity', naleti i vihorovi mogu vremenom da očiste solarne panele. U slučaju 'InSighta', meteo-senzori su otkrili mnoge vrtloge u prolazu, ali nijedan nije očistio prašinu.

Do avgusta, kada se Mars približava na svojoj orbiti bliže Suncu, solarni paneli 'InSighta bi trebali da budu u stanju da prikupe više energije, omogućavajući timu da ponovno uključi naučnu opremu. U zavisnosti od raspoložive snage, mogli bi da započnu sa uključivanjem nekih na kratko u ključnim periodima tokom dana, kao što su to činili radi uštede energije.

Bez obzira jesu li instrumenti uključeni ili isključeni, operacije 'InSighta' će se ponovno zaustaviti oko 7. avgusta, kada će se Mars i Zemlja budu našla na suprotnim stranama od Sunca. Poznato kao Sunčeva konjukcija Marsa, ovo se razdoblje događa svake dve godine. Budući da plazma sa Sunca u to vreme može da prekine radio signale koji se šalju svemirskim letilicama, sve Nasine misije na Marsu postaće pasivnije, nastavljajući da beleže podatke i šalju apdejte inženjerima na Zemlji, iako im se neće slati nove naredbe. Moratorijum na Marsove komande trajaće nekoliko nedelja, do kraja oktobra. 

Original file ‎(WebM audio/video file, VP8, length 8.2 s, 1,024 × 1,024 pixels, 1.9 Mbps overall)

 
  O ovoj misiji: 

 

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
+3 #9 ddragovic 21-06-2021 12:55
Jako mi je smešno da ja ovde jedini ima minus, kao da sam ja vlasnik Marsove sonde i krivac sam za prašinu.
Još jednom kažem što sam već rekao:
... miš u ruke (to je zamena za ono 'knjigu u šake') i baci se na rudarenje i naći ćeš odgovore. Ja tako radim i nikad nije omanulo.
Na puno sajtova postoje INŽENJERIJSKA / KONSTRUKTORSKA obrazloženja vezana za probleme prašine na solarnim panelima.
Ljubomir
0 #8 Ljubomir 20-06-2021 18:10
-
- Naravno, kompresor vuce struju iz gradske mreze ili baterije, pa bi sonda na Marsu trosila puno struje samo za ciscenje solarnih panela, ali ocigledno to je cena koju konstruktori moraju da plate ako hoce da im sonda duze daje podatke. Po meni, mogli bi izracunati mali kompresor za sondu i postaviti duvaljku na robotsku ruku. Za potrebe ciscenja, ionako su potrosili struju na motore za otvaranje solarnih ploca i na sipanje peska. Vazduh pod (malim) pritiskom bi bio daleko efikasniji nego treskanje panela, a to sipanje peska moze vise ostetiti panele.
-
Ljubomir
+1 #7 Ljubomir 20-06-2021 18:07
-
- E svasta! Svaki dan se sirom sveta u industrijskim pogonima, pa cak i u malim radionicama, koriste duvaljke koje izbacuju vazduh pod pritiskom. Prosto je neverovatno da ljudi koji sastavljaju kosmicke panele nemaju takve uredjaje u svojim halama ili da ih nikada nisu videli. Potreban je samo kompresor za vazduh, crevo i duvaljka. Pogledajte na Guglu ili Ibeju: "air compressor" i "air nozzle gun". Evo i nekih primera na Jutjubu:
-
Installing air blow gun kit on my mack truck
https://www.youtube.com/watch?v=MTm7oEHfxLw
-
How does an Air Compressor work? (Compressor Types) - Tutorial Pneumatics
https://www.youtube.com/watch?v=bJluUxA7aaY
-
- Pomocu vazduha pod pritiskom moze se oterati svaka prasina. Mana tog nacina ciscenja je sto se u kompresoru moze nataloziti malo vlage, pa duvanje vlaznog vazduha nije preporucljivo za ciscenje elektronike i prostora oko procesora. Obicno se vlaga skupi preko noci, ali ako se ujutru dobro izduva vazduh, posle iz kompresora tece sasvim pristojan suv vazduh. E sad, za potrebe industrije koriste se visoki pritisci vazduha, i preko 300 psi (300 funti po kvadratnom incu, a vec 40 psi je dovoljno da vam odgura prst na ruci), ali za ciscenje solarnih panela ne mora se koristiti suvise jak kompresor, niti sme biti jak da ne pravi ogrebotine. Jedan od primera malog kompresora je ovaj za naduvavanje gume automobila, oni retko pruzaju preko 30 psi:
-
Which Portable Tire Pump is Best? Let's find out!
https://www.youtube.com/watch?v=kTpSgUyyBA8
-
- Postoje i sprejovi sa vazduhom pod pritiskom:
"compressed air duster"
-
Miki
+2 #6 Miki 19-06-2021 21:34
I meni je baš čudno da marsovksi vetar, (koji je BTW veoma slab zbog retke atmosfere) može primetno da očisti panele, a neke druge metode nisu moguće?!?
ddragovic
+2 #5 ddragovic 18-06-2021 07:52
Tako je.
Problem je mnogo složeniji nego što izgleda.
Ne treba misliti da je tebi dok sediš uz kavicu sinula neka ideja vezana za istraživanje planeta koja je promakla hiljadama doktora nauka koji se čitavu karijeru bave samo tim problemima.
Zato miš u ruke (to je zamena za ono 'knjigu u šake') i baci se na rudarenje i naći ćeš odgovore. Ja tako radim i nikad nije omanulo
Vukašin
+1 #4 Vukašin 17-06-2021 18:23
A četkama? Plus paneli pod blagim nagibom da to lakše sklizne.
Aleksandar Zorkić
0 #3 Aleksandar Zorkić 17-06-2021 15:04
O ovom problemu su naši dobri poznavaoci već negde u AM pisali: radi se o specifičnoj prašini koja NE može da se skloni brisačima....
Oliver
+1 #2 Oliver 17-06-2021 13:37
Vrlo je čudno da kontrolori misije nisu unapred pripremili neko rešenje za naizgled banalan problem. Ono, poslali misiju od par milijardi, a nisu osmislili način za čišćenje panela? Jer, nije kao da prvi put šalju rover na Mars, zna se da je tamo prašina pravi priličnu muku. :-x

Možda neke sitne ventilatore ili motoriće ispod samih panela koji bi proizvodili mikrovibracije ili tako nešto jednostavno, a učinkovito?
Neđo
+1 #1 Neđo 17-06-2021 13:11
Pa, obican brisac sa auta sa gumenom metlicom je jednostavan i lagan. Prilagoditi tu tehnologiju solarnom panelu na Marsu ne djeluje kao neka prevelika nauka.

Ovo naravno za neke buduce misije, nije bas zgodno da sad neki serviser dodje i naknadno ugradjuje brisace :)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži