Nasin istraživački tim 'InSighta' je objavio prve naučne rezultate misije i izneo zaključak je da je Mars iznutra još uvek aktivan, iako umereno. Rezultati su se pojavili u šest članaka žurnala 'Nature Geoscience' i 'Nature Communications' koji prikazuju malo drugačiji portret Crvene planete nego što smo očekivali. 'InSight' je otkrio 450 potresa, poznatih i kao marsotresi ili aretresi, a otkrio je i da je lokalno magnetno polje u blizini zone sletanja i do deset puta jače od onoga što su izmerile druge sonde iz orbite.
'InSight' je pomogao da se utvrdi unutrašnjost Marsa.
'InSight' (INterior exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) uspešno se spustio u ravnicu Elysium Planitia 26. novembra 2018, iako je trebalo izvesno vreme da se otvore i razmeste njegovi pojedini instrumenti. Francuski seizmometar SEIS (Seismic Experiment for Interior Structure) najvažniji je eksperiment i raison d'être[1] čitave misije. Ali radi ograničavanje rezultata SEIS-a i pomoći u uklanjanju izvora različitih šumova, potrebni su podaci sa drugih instrumenata, poput španske meteorološke stanice TWINS (Temperature and Wind for INSight), koja omogućava eliminisanje učinaka temperaturnih promena i vetra. Naime, TWINS je otkrio neobične vrtložne aktivnosti – dust devils – što je iznenadilo stručnjake.
Prvi self-portret 'InSighta'.
Poreklo zemljotresa koje je detektovao 'InSight'.
Izvori magnetizma su otkriveni magnetnim senzorima na lenderu.
Nemački instrument HP3 (Heat Flow and Physical Properties Package) takođe je trebao da odigra ključnu ulogu u pružanju podataka o protoku toplote kroz unutrašnjost Marsa, ali nažalost mala bušilica nije uspela da probije Marsovo tlo uprkos višemesečnih frustriranih pokušaja[2]. Sledeći instrument je RISE(Rotation and Internal Structure Experiment), koji zapravo koristi radio signale sa sonde kako bi utvrdio kako se Mars okreće, sa greškom manjom od 2 cm, i tako odredio njegovu unutrašnju građu na sličan način kao što radi sonda 'Junona' koja se trenutno okreće oko Jupitera.
Struktura tla odmah ispod sonde.
Građa Marsove atmosfere kako ju je snimila španska meteo-stanica TWINS.
Objavljeni radovi su analizirali 174 od 450 otkrivenih Marsovih potresa, onih koji su se dogodili do 30. septembra 2019. Oni su uglavnom bili vrlo slabi, što se i očekivalo u svetu bez aktivne tektonike ploča. Ali 24 od tih događaja bila su snažnija, iznad 3. magnitude, iako nijedan nije premašio 4 na Mw skali (radi poređenje, na Zemlji se obično prijavljuju samo potresi sa Mw (magnitudom) većom od 4, a samo oni iznad 5,5 obično uzrokuju neki oblik površinskih oštećenja). Zanimljivo je da nijedan od zemljotresa nije uzrokovan udarom nekog asteroida, činjenica koja protivreči nekolicini modela koji predviđaju veću stopu sudara malih objekata s Marsom. Učestalost aretresa magnitude manja od 3 slična je aktivnostima između kore i plašta na Zemlji, mada, logično, malo manje snage.
Poređenje Marsovih i Zemljinih potresa.
Podaci španske meteorološke stanice TWINS pomogli su da se suze rezultati SEIS-a (Nature.com).
Šta nam govori ova aktivnost unutar Marsa u poređenju sa Zemljom? U dobroj meri ono što smo očekivali. Mars je aktivniji od Meseca, ali manje od Zemlje. Analize seizmičkih talasa sugerišu da je kora prilično fragmentirana do dubine od 10 kilometara. Većina potresa na Zemlji potiče sa granica tektonskih ploča, aktivnost koja ne postoji da Marsu. Marsovski potresi su posledica preostale aktivnosti planete nakon eona postupnog hlađenja. Međutim, treba imati na umu da su neki modeli Marsove unutrašnjosti predviđali znatno manje aktivnosti, tako da se Mars možda nije ohladio tako brzo kao što su ti modeli predviđali (kao zasebna napomena, valja imati na umu da je precizan doprinos dva izvora unutrašnje toplote zemljolikih planeta – zaostala toplota još od vremens formiranja planeta i raspada radioaktivnih izotopa – nije tačno poznat.)
Efekat motora za sletanje i neki drugi poremećaji regolita koje je izazvala sonda.
Geološka mapa mesta sletanja.
Osim 24 najjača potresa, preostali marsovski zemljotresi su nastali u Marsovoj kori. Izvori su bila područja u kojima se kora oslobađala tenzija stvorenih kontrakcijama za vreme hlađenja planete. 'InSigh't je u stanju da proučavati samo jednu tačku na planeti, što otežava triangulaciju položaja potresa, ali nije nemoguće. Istraživači su utvrdili da je najaktivnija potresna zona na površini sistem fisura Cerberus Fossae, smešten na oko 1500 kilometara od zone sletanja 'InSighta'. To je geološki mlado područje, staro između 2 i 10 miliona godina, a ima dokaze o nedavnom vulkanizmu. Logično bi bilo pomisliti da su potresi nastali u podzemnoj magmi koja se hladi, ali je još rano za donošenje konačnih zaključaka.
Najzanimljivija mesta u zoni sletanja lendera.
Što se tiče magnetskog polja, pre svega treba imati na umu da Mars nema globalno dipolno polje poput Zemlje ili Jupitera, jer mu nedostaje tečno gvozdeno jezgro poput Zemljinog. Marsovo polje je rezidualno i prisutno je u drevnim stenama koje su bile pod delovanjem izvornog magnetnog polja. 'InSight' je prva sonda koja je dovela magnetometar na površinu Crvene planete i dobili su iznenađujuće rezultate: rezidualno polje je desetak puta jače od onoga koje je otkriveno iz orbite. Kako merenja orbitalnih sondi nisu pogrešna, jedini mogući zaključak je da je sonda sletila vrlo blizu - oko 200 kilometara - do starih stena koje imaju ovo zaostalo polje.
Fenomeni koji utiču na merenja 'InSightovog' magnetometra.
Ukratko, 'InSight' ima još puno posla pred sobom, ali je već pokazao da je sposoban da otkriva seizmičku aktivnost planete, aktivnost koja uopšte nije zanemarljiva.
Suma dosadašnjih rezultata 'InSighta'.
[1] Ovako se na francuskom kaže za najvažniji razlog ili svrhu nečijeg postojanja. Nije loše znati poneki ovakav izraz. Recimo, ponekad koristim i coup de grâce, što bukvalno znači smrtonosni, krajnji udarac, a u prenosnom smislu poentu, pogodak 'u sridu' u diskusiji...
[2] Bušilica pod nadimkom 'krtica' (engl. mole) trebala je da ode u dubinu maksimalno 5 metara, a za sobom je vukla kabl sa termo-senzorima na svakih 10 cm. Nažalost, do sada je ušla samo 35 cm u dubinu, a NASA i JPL traže razloge i način za nastavak.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
