- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: nedelja, 01 april 2018 19:14
-
Autor Astronomski magazin
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
III DEO (od 3)
Zastupnici “naučnog” kreacionizma često pokušavaju da se u predstavljanju javnosti predstave kao zastupnici svih onih čija su religiozna uverenja navodno ugrožena od strane evolucione teorije. Ovakav odnos između evolucione biologije i religije koji, u cilju lakšeg napada na biologiju, zagovaraju američki fundamentalisti u velikoj meri liče na tvrdnje koje su agitpropovi koristili u ideološkom obračunu sa religijom tvrdnje da je evoluciona teorija apsolutno nespojiva sa bilo kakvim religioznim pogledom na svet.
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: subota, 31 mart 2018 16:14
-
Autor Astronomski magazin
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
II DEO (od 3)
U svojim napadima na evolucionu biologiju “naučni” kreacionisti pokušavaju da stvore utisak da je to jedna čista spekulacija, pri tome još i ideološki motivisana, potpuno odvojena od ostalog dela biologije, ostalih nauka i velikih doprinosa nauke društvu. U takvom pristupu potpuno se prenebregava činjenica o centralnom i integrativnom mestu evolucione biologije u sistemu savremenih bioloških nauka, njeni teorijski* i metodološki** doprinosi drugim naukama, kao i veliki doprinosi u oblasti primenjene biologije.
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: petak, 30 mart 2018 16:14
-
Autor Astronomski magazin
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Među tekstovima i istupima na temu evolucije živog sveta mogu se naći i tvrdnje da je evolucija “samo jedna teorija” koja nije dokazana i o kojoj među biolozima navodno postoje brojna neslaganja. Tvrdi se i da je “darvinizam mrtav”, daje evolucija “teorija u krizi”, mada se, eto, u školama predaje kao “činjenica”. Često se zatim iznosi teza da zapravo postoje dva modela: evolucioni i kreacionistički (koga njegovi zagovornici obično označavaju kao “naučni kreacionizam”, a u poslednje vreme i kao “inteligentni dizajn”).
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: nedelja, 11 mart 2018 19:03
-
Autor Draško Dragović
GRANIČNA VREDNOST ZA VELIČINU OBJEKTA koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: petak, 02 mart 2018 18:03
-
Autor Draško Dragović
Mali objekti, kakvi su obični meteori, utroše svoju energiju u gornjim slojevima atmosfere i nemaju nikakvog direktnog uticaja na tlo ispod njih. Jedino u slučaju kada je projektil veći od 10 m, počinje da bude pretnja za ljude. U zavisnosti od veličine ili kinetičke energije koju poseduju, rizike možemo podeliti u tri kategorije:
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: petak, 02 mart 2018 20:26
-
Autor Draško Dragović
U burnoj istoriji, Zemlja se mnogo puta sudarila sa nekim asteroidom ili kometom. Manji delići neprestano pogađaju gornje slojeve Zemljine atmosfere, gde se usled trenja pretvaraju u paru (najčešće su veličine graška i teže oko grama); svake noći meteori se mogu videti na vedrom nebu. Hiljade meteorita...
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: utorak, 20 februar 2018 18:00
-
Autor Miša Bracić
Više od 97% mase ljudskog tela čini šest elemenata. To su: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor.
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: petak, 26 januar 2018 14:05
-
Autor Miša Bracić
Da treba da pošaljete poslednju poruku u svemir koja sumira lepotu života na zemlji, šta biste rekli? Na ovo pitanje, za godišnjak Njujork tajmsa “Turning Points”, Ričard Dokins odgovorio je ovo:
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 30 oktobar 2017 19:02
-
Autor Aleksandar Zorkić
U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.
- Detalji
-
Kategorija: Život
-
Datum kreiranja: sreda, 06 septembar 2017 21:31
-
Autor Miša Bracić
Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.
