U burnoj istoriji, Zemlja se mnogo puta sudarila sa nekim asteroidom ili kometom. Manji delići neprestano pogađaju gornje slojeve Zemljine atmosfere, gde se usled trenja pretvaraju u paru (najčešće su veličine graška i teže oko grama); svake noći meteori se mogu videti na vedrom nebu. Hiljade meteorita...
Više od 97% mase ljudskog tela čini šest elemenata. To su: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor.
Da treba da pošaljete poslednju poruku u svemir koja sumira lepotu života na zemlji, šta biste rekli? Na ovo pitanje, za godišnjak Njujork tajmsa “Turning Points”, Ričard Dokins odgovorio je ovo:
U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.
Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.
Nije samo istorija učiteljica života i budućnos to može da bude. Po trgovima sveta stoje bronzani vladari sa isukanim mačevima, pisci i naučnici koji su davno nešto uradili za svoj narod. Zašto na trgovima ne bi stajali spomenici koji bi nas opominjali na to šta da radimo danas, da bi živeli i sutra?
Zamislimo, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima – da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne.
A kako je u drugim svetovima? Bilo bi veoma zanimljivo videti da li su i Seleniti građeni od istog materijala kao i mi, od organskih molekula.
...Mnogima je to mnoštvo snažan argument da, sem nas, u svemiru postoji puno vanzemaljskih bića, od kojih nas mnogi nadmašuju po svom tehnološkom, naučnom i svakom drugom dostignuću.
Danijel Reponj: komentar povodom članka Da li je to otkrivena veštačka megastruktura u svemiru?
Hram na ulazu u megastrukturu: M. Krstić
