Uprkos vekovnim nastojanjima da se na Marsu otkrije život ili bar njegovi tragovi naučnici ni danas ne mogu sa sigurnošću da kažu ima li ga ili ne, ili da ga je ikada bilo.
Upravo to što ništa konkretno ne znamo o Nibuloncima i problemu komunikacije s njima daje nam slobodu da pretpostavimo neka rešenja i da zaključimo da ogromno rastojanje možda i ne mora da bude nepremostiv problem. Zapravo, rastojanje možda uopšte nije problem.
Treći deo predavanja:
...Prvi skok je iz okeana na zemlju. Drugi skok će biti sa zemlje u svemir. Ta revolucija će biti gotova kada život pobegne sa ove planete i od svemira napravi svoj novi dom. Mi smo započeli drugi skok istraživanjem planeta sunčevog sistema i našim kratkim putevima na Mesec. Ipak, dok god smo vezani za naše svemirske brodove i svemirska odela, bićemo samo amfibije....
Drugi deo predavanja:
Kako je uopšte začet život, glasi drugo pitanje. Da li se to desilo ovde, na Marsu ili negde drugde? Postoje dva potpuno različita pogleda na tu temu.
Današnjoj široj javnosti i naučnim krugovima malo je poznato da je jedno od najvećih (ako ne najveće) nalazište fosila izumrlih riba u bivšoj SFRJ bilo na području opštine Trebinje, na ljubomirskim Pijavicama. Od tada pa do današnjih dana to je ostalo skoro potpuno zaboravljeno i neistraženo.
Predavanje Frimena Dajsona koje je čuveni naučnik održao 2000. godine na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley. Profesor Dajson odgovara na tri pitanja: zašto je vaseljena prijateljski nastrojena prema evoluciji života; kako je nastao život; i gde da tražimo dokaze.
Postoje mikroskopske živuljke koje se stručno zovu hemoautotrofne bakterije. Kad se navrznu na metal, ali može i na nemetal ili plastiku, u stanju su da ga pojedu do koske, a onda pojedu i te koske. Proces se zove bakterijska korozija. Ovu priču posvećujem ćerci Eni koja na jesen upisuje biologiju.
Gde bi još mogao da postoji život, sem na Zemlji? Neka tela Sunčevog sistema poseduju osobine koje pogoduju životu.
(PRIČA O FOSILIMA)
„Pogledaj kako je interesantan ovaj kamen“- reče moj kum Milan, jednog letnjeg dana, davne, 1993. godine, pokazujući mi nožnim palcem na šareno parče stene u vodi, dok smo obojica krajičkom oka, pazili, svako svoju sitnu dečicu, koja su se igrala u plićaku Bokokotorskog zaliva...
Život na Mesecu? Danas, naravno, ne! Mesec je sasvim negostoljubiv. Njegova atmosfera, ako se ona uopšte tako može nazvati, ređa je od vakuuma koji se pravi u zemaljskim laboratorijama. Mesec je suv, izložen zračenjima iz kosmosa, izubijan i izrovan meteoritima i uopšte oskudeva svime što je za život neophodno.
Ali u prošlosti nije uvek tako bilo.
