...Mnogima je to mnoštvo snažan argument da, sem nas, u svemiru postoji puno vanzemaljskih bića, od kojih nas mnogi nadmašuju po svom tehnološkom, naučnom i svakom drugom dostignuću.
Opširnije: Mrtve zone univerzuma
Write comment (0 Comments) 
U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.
Opširnije: Kako su i zašto nestali dinosaurusi
Write comment (2 Comments) 
I tako sam, posle više decenija učenja i maštanja, dospeo u samo središte stvorenog i nestvorenog sveta, u kome je “centar svugde, a kružnica nigde”, kako je rekao Paskal. U svojoj mašti, dospeo sam u tačku koju matematičari i fizičari zovu egzotičnim i nejasno definisanim pojmom – zovu je, tačkom singulariteta.
Opširnije: O svetskom okeanu, kao najvećem živom biću na Zemlji - II deo
Write comment (0 Comments) 
Od dečije naivnog – do zastrašujućeg
Opširnije: O svetskom okeanu, kao najvećem živom biću na Zemlji
Write comment (0 Comments) 
Do sredine 1900-ih, globalna populacija je rasla strmom uzlaznu putanju. Dok je veći deo ovog rasta bio koncentrisan u Kini i Indiji, očekuju se da će sledeći talas rasta dogoditi u Africi. Od 2019. godine, na primer, prosečna žena u Nigeru imala je preko šestoro dece tokom svog života.
Opširnije: 20 zemlja sa najbrižim padom broja stanovnika
Write comment (0 Comments) 
Dragan Tanskoski je svojim vrlo zanimljivim člankom „Nešto drugačiji pogled na postojanje vanzemaljaca“ otvorio neka interesantna pitanja, na koja se, meni bar, nameće „nešto drugačiji pogled“.
Opširnije: Nekoliko komentara na "nešto drugačiji pogled"
Write comment (6 Comments) 
Da li postoje vanzemaljci? Možda čovek to nikada neće saznati.
Opširnije: Nešto drugačiji pogled na postojanje vanzemaljaca
Write comment (1 Comment) 
Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.
Opširnije: Postoje li vanzemaljci?
Write comment (6 Comments) 
Nastanjiva zona se najčešće, bar u popularnoj literaturi, definiše kao područje oko zvezde u kojem vlada takva temperatura da na površini planete voda može biti u tečnom stanju. Ta definicija konkuriše za najgoru definiciju u astronomiji jer je nepotpuna, neprecizna, pa i pogrešna jednim delom. Ali i takva ona je korisna i vrši svoju osnovnu funkciju. Sem toga, materija o nastanjivim zonama je toliko opširna i složena da je teško i dati potpunu i preciznu njenu definiciju.
Astronomi i drugi naučnici, a i najšira javnost s nestrpljenjem čekaju šta će nam o svemiru, njegovoj evoluciji, nastanku, nastanku galaksija, zvezda i svih svetova – reći podaci Svemirskog teleskopa Džejms Veb (James Webb space telescope – JWST). Vansolarne planete su mnogima najinteresantnije – u kontekstu njihovog nastanka i razvoja, ali još više zbog večnog pitanja – imali na njima života
Opširnije: JWST: traganje za životom
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
