Oranica na Marsu
Primarni zadatak Marsovaca bio bi da stvore obradivo tlo za proizvodnju hrane. Taj prostor bi, razume se, morao biti izolovan, dakle zatvoren i sa odgovarajućim pritiskom i temperaturom. I to je jasno, ali šta bi se gajilo u tom prostoru?
2.4.1. Pritisak
Hidrostatički pritisak je takođe jedan od faktora sredine koji veoma utiče na život na Zemlji. Kao što vazi i za ostale uslove okruženja, i za pritisak su određeni optimalni parametri za rast svakog organizma kao i za njegovu enzimsku aktivnost. Često osetljivost na promenu pritiska ide zajedno sa nekim drugim faktorom. Na primer, dokazano je da je E. Colli mnogo osetljivija na pritisak pri suboptimalnim temperaturama.
2.3. Zasićenost vodom
U ovu grupu faktora životne sredine spada nekoliko vrsta okruženja, koja su sva vezana za smanjenu količinu vode ili potpuni nedostatak iste. Ranije je rečeno da svi organizmi koji nastanjuju našu planetu bar u jednoj fazi svog života moraju da budu u dodiru sa vodom, pa se potpuni nedostatak ovde odnosi samo na određene faze u razvoju nekog organizma, u kome on u toku dužeg vremenskog perioda uopšte ne dolazi u kontakt sa vodom u bilo kom obliku.
2.1. Uticaj temperature
Temperatura je jedan od najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na rast i razvoj živog sveta. Sa porastom temperature, hemijske i enzimske reakcije odigravaju se sve brže i rast postaje sve brži. Međutim, iznad određenih temperatura proteini, nukleinske kiseline i druge ćelijske komponente mogu da budu trajno oštećene.
2.1. Uticaj temperature
Temperatura je jedan od najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na rast i razvoj živog sveta. Sa porastom temperature, hemijske i enzimske reakcije odigravaju se sve brže i rast postaje sve brži. Međutim, iznad određenih temperatura proteini, nukleinske kiseline i druge ćelijske komponente mogu da budu trajno oštećene.
1. Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Pronađeni su na dnu Pacifičkog okeana, tik uz izvore ključale vode bogate otrovnim vodonik-sulfidom. Dokazano je da ih ima u Zemljinoj kori na dubinama i do 4 kilometara, u ledu Antarktika, u pesku čileanskih visoravni sprženih sunčevim ultraljubičastim zracima, kao i u koritima slanih jezera istočne Afrike. Naučnici i dalje tragaju za njima – i nalaze ih svuda – od vulkanskih termalnih izvora u Rusiji do alkalnih voda centralne Mongolije.
Fosil biljke iz Bileće na sedimentnoj krečnjačkoj ploči 20 x 12 x 1,5 centimetara, nastao procesom kompresije i karbonizacije. Dobro je očuvan jer gledan lupom, vide se pore na grančicama biljke.
1. Ekstremofili u odnosu na druge organizme
Pronađeni su na dnu Pacifičkog okeana, tik uz izvore ključale vode bogate otrovnim vodonik-sulfidom. Dokazano je da ih ima u Zemljinoj kori na dubinama i do 4 kilometara, u ledu Antarktika, u pesku čileanskih visoravni sprženih sunčevim ultraljubičastim zracima, kao i u koritima slanih jezera istočne Afrike. Naučnici i dalje tragaju za njima – i nalaze ih svuda – od vulkanskih termalnih izvora u Rusiji do alkalnih voda centralne Mongolije.
Uprkos vekovnim nastojanjima da se na Marsu otkrije život ili bar njegovi tragovi naučnici ni danas ne mogu sa sigurnošću da kažu ima li ga ili ne, ili da ga je ikada bilo.
Upravo to što ništa konkretno ne znamo o Nibuloncima i problemu komunikacije s njima daje nam slobodu da pretpostavimo neka rešenja i da zaključimo da ogromno rastojanje možda i ne mora da bude nepremostiv problem. Zapravo, rastojanje možda uopšte nije problem.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
