Fosili, otkriveni u rejonu zapadno od Lastve (područjeTrebinja), skoro 190 miliona godina se nalaze u krečnjačkim sedimentima iz perioda rane (donje) jure. To su ostaci školjki litiotida (Lithiotidae, Lithiotis) što su u tom dalekom prošlom istorijskom i geološkom vremenu živjele na ovom području.
Opširnije: Fosili školjki iz rane jure
Write comment (1 Comment) 
Who Is the Largest on Earth?
Bilo je vreme kada su na Zemlji živela ogromna bića, mnogo veća od današnjih. Danas je od svih životinja najveći plavi kit koji može da naraste do 27 metara, a to je skoro kao košarkaški teren koji je dug 29 metara. Međutim u prošlosti neki džinovi su imali i skoro 40 metara u dužinu. Kao neki veliki avion. Ali, ako zađete u prirodu, kao što to rade istraživači iznenadiće vas neka zbilja ogromna bića. Veća od svih koje smo pomenuli.
Opširnije: Ko je najveći na Zemlji?
Write comment (0 Comments) 
3. Podela ekstremofilnih organizama
3.2. U odnosu na pH vrednost
Optimalno rastu pri kiselim vrednostima sredine gde se pH kreće oko 0. Nastanjuju kisele hidrotermalne izvore i vrela, a uveliko su u primeni u ljudskoj ishrani (jogurt obogaćen acidobakterijama koje potpomažu varenje i uništavaju...
Opširnije: Ekstremofili: Podela - u odnosu na pH vrednost
Write comment (0 Comments) 
3. Podela ekstremofilnih organizama
3.1. U odnosu na temperaturu
Psihrofili – vrsta ekstremofilnih organizama koji uspevaju na neuobičajeno niskim temperaturama. Dele se u dve grupe: klasične psihrofile i psihrotrofe. Klasični psihrofili imaju optimalnu temperaturu rasta na 15°C ili nižoj i ne mogu da rastu u klimatskim uslovima gde podeok na termometru prelazi 20°C. Moguda žive na temperaturi od 0°C i pronađeni su u velikom broju na hladnim mestima kao što je Antarktik i ledene dubine okeana.
Opširnije: Ekstremofili: Podela - u odnosu na temperaturu
Write comment (1 Comment) 
Jupiterova satelit Evropa decenijama je izazov za astrobiologe. Taj satelit ispod debele ledene kore ima ogroman okean tečne vode. Kažu planetolozi da po količini vode Evropa nadmašuje Zemlju, a naše iskustvo nam govori: gde ima vode, ima i života. Ili bi bar život mogao da postoji. Ili je bar postojao. A sve to treba ispitati i planetolozi, astrobiolozi i drugi naučnici plediraju da se na Evropu pošalje svemirska misija.
Opširnije: Jupiter štiti Evropu od kosmičkih zraka
Write comment (0 Comments) 
2.4.4. Hemijski elementi
U nekim okruženjima teški metali i drugi toksični elementi mogu da ugroze pa čak i zaustave rast organizama. Toksični nivoi elemenata kao što su As, Ag, Cd, Co, Hg, Pb, Uili Zn kreću se u rangu od 10-5 do 10-4 M.
Opširnije: Ekstremofili: Hemijski elementi
Write comment (0 Comments) 
2.4.3. Kiseonik
Iako su se naša shvatanja o sledu događaja u evoluciji primitivnih oblika života veoma promenila u poslednjih 50 godina, danas se uglavnom svi naučnici slažu da su prvi živi organizmi verovatno veoma ličili na današnje fermentativne bakterije.
Opširnije: Ekstremofili – Kiseonik
Write comment (0 Comments) 
2.4.2. Radijacija (zračenje)
Radijacija je još jedan stresni faktor koji utiče na životnu sredinu. Radijacija iz ranga ultraljubičastog zračenja i jonizujućeg zračenja kraćih talasnih dužina su od velike važnosti, pošto dovode do oštećenja ćelija. Ona je potencijalni istrebljivač života. Međutim, ćelije mogu da je prežive sa određenom verovatnoćom, a mnogi organizmi su čak stekli nekoliko mehanizama za zaštitu od radijacije.
Opširnije: Ekstremofili – Radijacija
Write comment (0 Comments) 
Oranica na Marsu
Primarni zadatak Marsovaca bio bi da stvore obradivo tlo za proizvodnju hrane. Taj prostor bi, razume se, morao biti izolovan, dakle zatvoren i sa odgovarajućim pritiskom i temperaturom. I to je jasno, ali šta bi se gajilo u tom prostoru?
Opširnije: Čime nahraniti milion ljudi na Marsu
Write comment (0 Comments) 
2.4.1. Pritisak
Hidrostatički pritisak je takođe jedan od faktora sredine koji veoma utiče na život na Zemlji. Kao što vazi i za ostale uslove okruženja, i za pritisak su određeni optimalni parametri za rast svakog organizma kao i za njegovu enzimsku aktivnost. Često osetljivost na promenu pritiska ide zajedno sa nekim drugim faktorom. Na primer, dokazano je da je E. Colli mnogo osetljivija na pritisak pri suboptimalnim temperaturama.
Opširnije: Ekstremofili – Pritisak
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
