U 8 meseci ćovečanstvo je potrošilo godišnji budžet planete Zemlje.
Za ljubitelje potrage za vanzemaljcima, stiže dobra vest! Ruski milijarder, Yuri Milner, ranije fizičar, osnovao je konzorcijum investitora sa sredstvima od 135 miliona dolara namenjenim traženju odgovora na „majku“ svih astronomskih pitanja: Jesmo li sami, odnosno ima li još razumnog života u svemiru van Sunčevog Sistema ...
Priča o korona virusima je poznata epidemiologiji još od trenutka kada je, pod neumoljivim elektronskim mikroskopom, uočila razbacane virusne partikule koje podsećaju na starinske kraljevske krune. Sam latinski izraz Corona zapravo i znači kruna, pa je ubrzo usvojen kao najpribližniji u opisivanju ove grupe virusa. Iako se deli u četiri podvrste:Alfa, Beta, Gama i Delta korona viruse, nije lako utvrditi karakteristike kao i načine transmisije istih jer se razlikuju međusobno.
Kišne šume kao i njihova egzotična mistika, oduvek su privlačile svetske putnike nemirnog duha, ljubitelje prirode ali i istraživače, koji su taj kutak planete, ipak, posmatrali nekim drugim očima. Dok su nepregledna zelena prostranstva, za jedne, predstavljala turistički raj, oni koji su svemu prilazili sa naučnom radoznalošću, znali su da su ta ista mesta “netaknute prirode” istovremeno i njeno najubojitije oružje. U doba kada je Ebola virus sinonim za najsvirepiji pomor ljudi u Africi, malo ko razmišlja da taj isti virus ima i svoje besne rođake, koji se obračunavaju sa ljudskom populacijom periodično, ali na jednako podmukao način.
Novo istraživanje pomaže u razjašnjavanju situacije. Kako javlja Nacionalna geografija, čini se da su pruge na zebrama povezane sa temperaturom - zebre koje žive u toplijim krajevima imaju više pruga od onih iz hladnijih predela.
Potrošači opsednuti novim modelima svakovrsnih gadžeta su odani vojnici dve industrije – elektronskih uređaja i prerade otpada. Ujedinjene nacije upozoravaju da će se do 2020. godine količina televizijskog smeća udvostručiti, kompjutera upetostručiti, a mobilnih telefona povećati i na 18 puta. Ovo smeće se malim delom prerađuje a većim deponuje u siromašniji deo sveta, gde su školska dvorišta i pijace primeri mesta sa visokim koncentracijama nikla, olova, bakra i cinka.
Za svakog od nas kiseonik je pojam života. Možemo izdržati najviše nekoliko minuta bez njegovog prisustva i onda gubimo svest, a ubrzo i život. Mozak ne trpi njegov nedostatak!
Naučnici su ispod ledenog pokrivača na Antarktiku otkrili sićušne žive organizme koji se hrane neorganskim jedinjenjima, što ukazuje da je život moguć i u ekstremno negostoljubivom okruženju kakav postoji na drugim planetama u Sunčevom sistemu, poput Marsa.
Broj novorođenih u svetu se drastično smanjuje – u poslednjih 40 godina za čak polovinu. No, s druge strane, daleko više novorođene dece uspe da preživi i održi se u životu. Dakle, broj stanovnika se zapravo ne smanjuje.
Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.
