Život

Prvi znak vanzemaljaca?

2

Fizičar Avi Loeb sa Harvarda veruje da trebamo da ozbiljno razmotrimo ideju da je ’Oumuamua - prvi poznati objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem - možda stvorila vanzemaljska civilizacija iz nekog drugog zvezdanog sistema. O tome je napisao knjigu Extraterrestrial, the First Sign of Intelligent Life Beyond Earth (Vanzemaljsko, prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje).

 

Ceres: Novo mesto za ljudsku koloniju

3

Ideja kolonizacije Sunčevog sistema je stara. Ali tek od nedavno nešto se zaista i radi u tom pravcu. Američka kompanija SpaceX intenzivno radi na svom novom modelu svemirskog broda, Staršip o čemu redovno pišemo. Direktor SpaceXa, Ilon Mask jasno je rekao da smatra da je život na Zemlji ugrožen i da je iz bezbednosnih razloga treba formirati trajnu ljudsku koloniju na Marsu.

 

Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati

HalGSB

Decenijama postoji ideja veštačke superinteligencije koja uništava čovečanstvo, i sretali smo je najčešće u SF romanima i filmovima. Ali tim problemom se bave i naučnici. Oni su upravo doneli presudu o tome da li ćemo moći da kontrolišemo računarsku superinteligenciju. Odgovor je: Gotovo definitivno ne.

 

Deset najvećih izumiranja živog sveta

i1

Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.

Zaboravite na Mars, idemo na Veneru!

Venera 2

Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.

 

Na Veneri možda postoji život

venus1

...Ipak, neki naučnici spekulišu o životu na Veneri. Postoje područja u Venerinoj atmosferi koji bi neki jednostavni oblici života mogli da podnesu. Šta više u kojima bi njima bilo sasvim prijatno. Ta područja se nalaza na 50 do 60 kilometara visine od tla planete i tu vladaju pogodne temperature (od 75 do -10 stepeni C, zavisno od visine), tu postoje hranljivi sastojci pa i nešto vode unutar kapljica sumporne kiseline u oblacima. E tu bi, u tim kapljicama mogli da opstanu neki mikrobi. Uostalom i na Zemlji postoji atmosferska biosfera u kojoj žive takvi organizmi. Njihov dom su kapljice vode koje vetar raznosi širom kontinenata i okeana.

 

Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona

explodingsta

Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.

 

O SANSAMA ZA PRONALAZAK VANZEMALJACA (OZBILJNO)

SETIHome Logo.svg

Povodom teksta SETI@HOME ? Objavljujemo još jedan drevni članak Dragana Miladinovića u kojem autor evocira sećanje na SETI home i traganje za vanzemaljskim životom. Članak je iz 1999. i daje sažet pregled u to vreme dostignutih saznanja o eventualnom životu vanZemlje. 

(u to vreme, kao što ćete primetiti, članci su pisani bez naših slova, onih sa kvačicama)

VREME ZA SETU…”ADIO” ZA SETI@HOME ?

Setiathomeversion3point07

Verujem da je svaki zaljubljenik u astronomiju, bar u nekoj fazi svoga interesovanja, slučajno ili namerno “naleteo“ na ovaj čarobni program – skrinsejver, specijalno koncipiran za analizu radio signala, sa ciljem, da u svemirskom radio haosu, ulovi nesumnjiv znak vanzemaljskog razuma. Te davne 1999 godine, u doba povoja interneta ( bar na ovim širinama ), ovako smela, intrigantna i svima dostupna genijalna ideja, uz krajnju jednostavnost mogućeg aktivnog učešća u njenom sprovodjenju, budila je maštu svim istinskim zaljubljenicima u nauku. Učestvovati u nečemu što može dovesti do epohalnog otkrića, koje bi promenulo svet, bio je izazov kojem je jednostavno bilo nemoguće odoleti.

 

Potkategorije