Život na Mesecu? Danas, naravno, ne! Mesec je sasvim negostoljubiv. Njegova atmosfera, ako se ona uopšte tako može nazvati, ređa je od vakuuma koji se pravi u zemaljskim laboratorijama. Mesec je suv, izložen zračenjima iz kosmosa, izubijan i izrovan meteoritima i uopšte oskudeva svime što je za život neophodno.
Ali u prošlosti nije uvek tako bilo.
Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.
Ali ide se i dalje. Kako ćemo da komuniciramo sa alijenima? Ako postoje, to je ključno pitanje. Nema puno smisla da znamo da oni postoje, ako nikakav kontakt s njima ne možemo da ostvarimo.
Jedan od načina da se prikaže rizik jeste da se za svaku individuu prikaže godišnja šansa od smrti usled udara SNO. Godišnja verovatnoća sa smrtnim ishodom je proizvod a) verovatnoće da se udar dogodi i b) verovatnoće da se takav događaj odrazi na smrt bilo koje jedinke.
Ako su ova predviđanja o udaru tačna, onda su šanse za asteroidnu katastrofu u bliskoj budućnosti – mada male – veće od mnogih pretnji po naše živote od mnogih koje naše društvo danas uzima vrlo ozbiljno. U cilju diskusije, uzeli smo procenu da se takvi globalno katastrofalni sudaru dešavaju jednom na svakih 500.000 godina. Treba stalno imati na umu da učestalost možda može da bude i veća od toga, mada verovatno ne uvećana više od faktora dva. Učestalost može biti i umanjena za faktor deset.
... Zato i nije čudo što je Miro nedavno na području Trebinja otkrio novo nalazište fosila. To su uglavnom ljuštura morskih školjki, ali i zubi izumrlog morskog reptila Mosasaura.
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
III DEO (od 3)
Zastupnici “naučnog” kreacionizma često pokušavaju da se u predstavljanju javnosti predstave kao zastupnici svih onih čija su religiozna uverenja navodno ugrožena od strane evolucione teorije. Ovakav odnos između evolucione biologije i religije koji, u cilju lakšeg napada na biologiju, zagovaraju američki fundamentalisti u velikoj meri liče na tvrdnje koje su agitpropovi koristili u ideološkom obračunu sa religijom tvrdnje da je evoluciona teorija apsolutno nespojiva sa bilo kakvim religioznim pogledom na svet.
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
II DEO (od 3)
U svojim napadima na evolucionu biologiju “naučni” kreacionisti pokušavaju da stvore utisak da je to jedna čista spekulacija, pri tome još i ideološki motivisana, potpuno odvojena od ostalog dela biologije, ostalih nauka i velikih doprinosa nauke društvu. U takvom pristupu potpuno se prenebregava činjenica o centralnom i integrativnom mestu evolucione biologije u sistemu savremenih bioloških nauka, njeni teorijski* i metodološki** doprinosi drugim naukama, kao i veliki doprinosi u oblasti primenjene biologije.
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Među tekstovima i istupima na temu evolucije živog sveta mogu se naći i tvrdnje da je evolucija “samo jedna teorija” koja nije dokazana i o kojoj među biolozima navodno postoje brojna neslaganja. Tvrdi se i da je “darvinizam mrtav”, daje evolucija “teorija u krizi”, mada se, eto, u školama predaje kao “činjenica”. Često se zatim iznosi teza da zapravo postoje dva modela: evolucioni i kreacionistički (koga njegovi zagovornici obično označavaju kao “naučni kreacionizam”, a u poslednje vreme i kao “inteligentni dizajn”).
GRANIČNA VREDNOST ZA VELIČINU OBJEKTA koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.
