<< Rađanje ideje o postojanju vansolarnih planeta

Prvi ozbiljan pokušaj da se detektuje vansolarna planeta načinio je Hajgens u 17. veku. Međutim, ubrzo je shvatio da svojim skromnim teleskopom ne može postići dovoljno precizna posmatranja koja su u ovom slučaju od velikog značaja.

VSCS 4
Kristijan Hajgens

VSCS 5

Teleskop koji je napravio Kristijan Hajgens u 17. veku bio je dugačak oko 36 metara

Početkom 20. veka pojavila se nova nada, nakon primene astrometrijske i spektroskopske metode za detekciju zvezda vrlo slabog sjaja. Načinjeni su prvi pokušaji da se ovim metodama detektuje planeta, ali nažalost, zbog male preciznosti instrumenata, nisu urodili plodom. Još jedan tračak nade javio se 1950. godine kada je holandski astronom Peter van de Kamp objavio detekciju planete oko Barnardove zvezde1. Ispostavilo se da je greška instrumenta prouzrokovala pojave koje su pogrešno protumačene kao prisustvo planete u orbiti zvezde. Prva vansolarna planeta otkrivena je 1990. godine indirektnom metodom oko milisekundnog pulsara PSR1257+12, na radio teleskopu opservatorije Aresibo. 

VSCS 2

Najveći radio teleskop na svetu, sa prečnikom od 305 metara. Opservatorija Arecibo u Portoriku se nažalost, zbog neodržavanja, urušila 2020. godine 

 Otkriće je bilo prava senzacija, ali i malim delom razočarenje, jer planeta kruži oko „mrtve“ zvezde. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1995. godine švajcarski astronomi Michel Mayor i Didier Queloz pronašli su vansolarnu planetu koja se kreće oko zvezde slične Suncu, 51 Peg b. Ova planeta bila je otkrivena izuzetno preciznim radijalnim merenjem brzine periodičnog kretanja zvezde. Ubrzo je usledilo i otkriće prvog vansolarnog planetarnog sistema, 1999. godine, sa opservatorija Lick i Whipple. Do danas, 11.5.2022. godine, to jest do pisanja ovog teksta, otkriveno je 5.021 planeta van Sunčevog sistema.

Ova tri značajna otkrića pokrenula su poptuno novu oblast astrofizike: potraga, karakterizacija i kategorizacija vansolarnih planeta. Umesto uređivanja modela Sunčeve magline, shvatilo se da postoji veliki haos u teorijama o formiranju planeta i njihove evolucije. Uz to razvile su se tehnike detekcije, koje ne samo da su omogućile efikasnije detektovanje novih planeta, već i dovele su do otkrića osobina vansolarnih planeta koje nemaju planete Sunčevog sistema. Otkriveni su gasoviti džinovi, tzv. vrući Jupiteri, koji se nalaze neposredno pored svoje matične zvezde, kao i planete koje kruže oko binarnih zvezdanih sistema.

Planete se formiraju u protoplanetarnom disku gasa i prašine koji se nalazi u orbiti oko mlade zvezde (hipoteza magline koju su postavili Kant i Laplas, 1755. i 1796. godine). Po nastanku, planetarne orbite mogu biti modifikovane kao posledica interakcije sa gasom u protoplanetarnom disku što dovodi do orbitalne migracije planeta i promene površinske gustine diska. Upravo, postojanje migracija planeta je važno za razumevanje vrelih Jupitera. Takve planete nisu nastale tik uz roditeljsku zvezdu, već su se formirale na većim udaljenostima ali su migracijama došle u blizinu zvezde.

Želja za otkrivanjem novih planeta gurala je razvoj tehnologije, pa su se početkom ovog veka počeli razvijati bolji spektrografi, pomoću kojih se mogu dobiti kvalitetni spektri za otkrivanje vansolarnih planeta pomoću Doplerove metode. Nakon 2003. godine broj potvrđenih planeta raste, nakon što je počeo sa radom HARPS (High Accuracy Radial Velocity Planet Searcher), jedan od najpreciznijih spektrografa na 3,6m teleskopu Evropske južne opservatoriji (European Southern Observatory) koji je omogućio snimanje spektara visoke rezolucije.

VSCS 1
Svemirski teleskop Kepler

Sledeći veliki skok u pronalaženju novih planeta je nakon 2009. godine, kada je sa radom započeo svemirski teleskop Kepler, čija je namena bila da detektuje vansolarnih planeta isključivo tranzitnom metodom. Svemirski teleskop Kepler je tokom svog devetogodišnjeg rada posmatrao 530.506 zvezda i detektovao 2.662 planete, dajući značajan doprinosu polju istraživanja vansolarnih planeta. Međutim, za postizanje ambicioznijih ciljeva gde bismo mogli istraživati sastav atmosfere, atmosferske pojave i biosignature, neophodan je rad na poboljšanju instrumentacije i novih alata za analizu dobijenih pretraga.

VSCS 3

Grafički prikaz otkrivenih planeta tokom godina. Ovi podaci se svakodnevno ažuriraju i mogu se pratiti na sajtu www.exoplanet.eu

<< Rađanje ideje o postojanju vansolarnih planeta

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • vlado said More
    kao i uvek, odlican JE autor ...Drago D,... 3 dana ranije
  • vlado said More
    a SMS, od 200 din, 500 din, jednokratno... 3 dana ranije
  • vlado said More
    odlican tekst, kao i uvek. majstor je... 3 dana ranije
  • vlado said More
    Vladimir99
    dobro vece, hvala na divnom... 3 dana ranije
  • dragant said More
    Ako bi se postavio jedan svemirski... 4 dana ranije

Foto...