vsp

Vidljivi univerzum sadrži stotine milijardi galaksija, pri čemu svaka galaksija, kao što je na primer Mlečni put, broji oko 1011 zvezda. Okružen ovim, naizgled, beskrajnim zvezdanim okeanom, čovečanstvo je dugo spekulisalo o postojanju planetarnih sistema poput našeg, Sunčevog sistema, kao i o mogućnosti života na drugim mestima u univerzumu. Razmišljanja o drugim svetovima van granica Sunčevog sistema stara su više od 2000 godina, ali prve potvrde o postojanju planeta van Sučevog sistema stigle su tek pre oko 30 godina, kada je otkrivena prva vansolarna planeta. 

MudracPlanete koje se nalaze van Sunčevog sistema i kruže oko drugih zvezda zovu se vansolarne (ekstrasolarne) planete. Prve klice sumnje da smo jedinstveni i da li postoje svetovi van našeg, stare su više hiljada godina. Poznato je kako su grčki atomisti iz 5. veka p.n.e. razmišljali o drugim svetovima. Grčki filozof Demokrit (460-370 p.n.e) je tvrdio: "U nekim svetovima nema Sunca i Meseca, a u drugima su oni veći od naših, a u nekima ih ima mnogo više. U nekim delovima svemira ima više svetova, u drugima manje, u nekima su u razvoju, a u nekima propadaju. Ima svetova koji oskudevaju živim bićima, biljkama, ili vlagom". 

Njegovo razmišljanje je delio još jedan grčki filozof, Epikur (341-270 p.n.e) koji je pričao: "Ima bezbroj svetova i sličnih našem i različitih od našeg. Kao što su atomi bezbrojni, nema nikakve prepreke da postoji i bezbroj svetova". 

Nažalost, ova razmišljanja atomista, bila su daleko ispred svog vremena. Rad velikog filozofa Aristotela (384-322 p. n. e.) učinio je da se ovakvog načina razmišljanja potisnu u zapećak. Naime, on je verovao u geocentrični sistem, da je Zemlja centar svemira i da jedina u svemiru sadrži život. Njegov sud je bio: "Ne može biti više svetova od jednog...".

Kasnije, mnogi veliki mislioci, poput Đordana BrunaKanta i Getea, pokušali su da rasvetle misteriju drugih svetova, ali su to bile samo teorije koje je bilo nemoguće proveriti. 

Pronalazak teleskopa (ili bolje rečeno, usavršavanje holandskog pronalaska – "špijunskog" stakla) od strane Galilea Galilea, 1609. godine, rezultirao je otkrivanjem prave prirode Meseca i planeta. On je, takođe, otkrio da je Mlečni put sačinjen od mnoštva zvezda, suviše slabog sjaja da se uoče golim okom. Iako je i Galilej imao određenih problema sa crkvom, njegovo otkriće je oslobodilo um narednih generacija naučnika i filozofa. Nakon otkrića svih planeta Sunčevog sistema (Urana - Heršel 1781. godine, Neptuna – LeverjeAdamsGalle i d'Aresto, 1846. godine), planetologija kao grana astrofizike mogla je da krene uzlaznom putanjom.

Decembra meseca prošle godine je lansiran je u orbitu najjači i najsavremeniji teleskop JWST koji bi trebao da nam da odgovore na neka kanonska pitanja. Da li će Veb biti u stanju da nam nedvosmisleno i dokaže postojanje nekog naprednijeg od lapidarnog oblika života u svemiru, ostaje da sačekamo. Možda će nam Veb samo pojačati rezoluciju slika od onih koje smo dobijali od Habla, ali možda se desi da nam skloni veo misterije oko čuvenog pitanja, jesmo li sami u svemiru. Prosto ne znam koji odgovor bi, bar meni, bio lakši za prihvatiti. Definitivna potvrda o postojanju naprednog oblika života tamo negde iz korena bi menjala postulate svih religija. Divno bi bilo da su ta stvorenja poput Alfa ili E.T.a, ali ne znam da li bih želeo da upoznam tamo neke vanzemaljce koji su poput Predatora ili sličnih. Ako su takvi i još ratoborni kao mi, onda neka hvala, bolje da budemo sami ili da ne znamo da ih ima, da ih ne čačkamo. Ali pak, ako se otkrije da smo, de facto jedini i jedinstveni u univerzumu, to nam onda u ruke gura ogromnu odgovornost da sačuvamo jedinstven dar u svemiru, život. Čovek ubrzano radi na svom i uništenju svega oko sebe, počevši od zemlje, vode, vazduha i planete u globalu. Pitanje je da li je čovečanstvo spremno na ustupke u vidu napuštanja zone komfora, a u korist očuvanja životne sredine i planete, kako bi time sačuvalo svoj i opstanak svih vrsta na njoj.

VSP1

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar