Astronomi sa Univerziteta Zapadni Sidnej u Australiji su nedavno otkrili do sada nepoznatu pulsarsku maglinu ili bolje prevedeno maglinu stvorenu vetrom sa pulsara (Pulsar wind nebulae, PWNe). Radi se zapravo o pulsaru koji isijava vetar naelektrisanih čestica, a od kojih se zatim stvara maglina. 

     
  maglina  
  Maglina pulsarskog vetra u srcu Rakovine magline (Kredit slike: NASA/HST/ASU/J. Hester i dr. Ks-zraci: NASA/CKSC/ASU/J. Hester et al.)  

 

Maglinu je pronašao tim astronoma na čelu sa Sanjom Lazarević sa pomenutog Univerziteta u Sidneju, a rad je potpisao i njen kolega Miroslav Filipović sa istog univerziteta. Inače za ovo otkriće korišćeni su radio teleskopi MeerKAT (Južna Afrika) i Parkes (Australija) koji je i detektovao sam pulsar, kao i australijski kilometarski niz antena.

Sam pulsar je dobio oznaku PSR J1638–4713, a maglina Potoroo – što je inače mali, simpatičan torbar iz Australije. Maglina Potoroo se nalazi na 32.500 ili nešto više svetlosnih godina daleko od nas. Njena veličina procenjena je na oko 68,5 svetlosnih godina na osnovu radio snimaka. U rendgenskoj oblasti veličina mu je deset puta manja. Poređenja radi prečnik Sunčevog sistema je oko 4 svetlosne godine. 

Magline pulsarnog vetra su difuzni objekti koji se formiraju u blizini neutronske zvezde (pulsari su vrsta neutronske zvezde), a neutronska zvezda je preostalo jezgro eksplodirane supernove. Spoljni slojevi zvezde nakon eksplozije se šire u svemir. 

Iz pulsara se emituju čestice visoke energije koje usput jonizuju gas zbog čega dolazi do emisije elektromagnenih talasa u različitim opsezima. Proučavanjem ovih procesa i kretanja čestica može se doći do znatnih saznanja o neutronskim zvezdama i njihovoj okolini.

Pulsar PSR J1638–4713 juri kroz prostor brzinom od više miliona kilometara na sat, a obrće se oko svoje ose 14 puta u sekundi. Pulsar je izrazito masivan objekat, poput dve mase Sunca, ali sabijene u kuglu prečnika dvadesetak kilometara (prečnik Sunca je inače oko milion i trista hiljada kilometara). Supena kašika materijala plusara bi na Zemlji težila oko milijardu tona.


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... Pre 29 minuta
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 3 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 21 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 22 sati ranije

Foto...