Kada su pre dve godine objavljeni rezultati referenduma o statusu Krima, odmah sutradan predsednik Obama je naredio sankcije sedmorici ljudi. Prva mera im je bila zamrzavanje imovine u SAD i zabrana ulaska u zemlju. Time su automatski dodati kanadskoj i evropskoj listi sankcija zbog krize na Krimu. Rogozin je tada izjavio da ruski odbrambeni sektor ima „mnogo drugih načina da putuje po svetu sem turističkih viza“ i da „tenkovima ne trebaju vize“. Ako to izjavi dugogodišnji ambasador jedne supersile u NATO, onda takva izjava izaziva punu pažnju. Ako se pride zna da je on jedna od „desnih ruku“ i lični prijatelj predsednika Putina, onda mi je palo na pamet da vidim ko je taj čovek.
Dmitri Olegovič Rogozin (rus. Дми́трий Оле́гович Рого́зин) rođen je 21. decembra 1963. u Moskvi. Predstavljaju ga kao državnog službenika, diplomatu, doktora filosofskih nauka i doktora tehničkih nauka. Od 2011. godine potpredsednik je vlade Ruske Federacije, predsednik Odbora vojno-industrijske komiisije, predsednik Nadzornog odbora Državne korporacije „Roskosmos“, predsednik Nadzornog odbora za napredne studije, Pomorkog odbora pri ruskoj vladi, Državne komisije za razvoj Arktika, Državne pogranične komiisije, Komisije za kontrolu izvoza Ruske Federacije i predsednik Odbora poverenika ruskog vojno-istorijskog društva.
Do 2004. je bio zamenik predsednika Državne Dume, od početka 2008. pa do kraja 2011. bio je predstavnik Rusije u NATO-u u Briselu, i izvanredni i opunomoćeni ambarador Rusije.
Rođen je u porodici sovjetskog general-pukovnika, profesora i doktora tehničkih nauka, Olega Roogozina, čiji preci su bili pedigrirani poljski plemići. Po majci, preko njenog dede, Milana Jovanovića, ima srpsko poreklo iz crnogorskog plemena Drobnjaka. Milan se rodio u selu Petnjice kraj Šavnika, odakle je kao dobrovoljac sa još par hiljada sunarodnika otišao početkom XX veka u Rusko-japanski rat. Posle rata je ostao u Rusiji gde je umro i gde mu je i danas grob. Jadan čukundeda mu je bio general koji je zajedno sa Vrangelom 1920. emigrirao za Srbiju
Završio je Moskovski državni univerzitet Lomonosov 1986. i dobio novinarsku diplomu, a dve godine kasnije i iz ekonomije. Već 1996. doktorira filosofiju. Tokom studiranja aktivno je igrao košarku i rukomet i dobio zvanje majstora sporta.
Poznaje i tečno govori četiri jezika: engleski, francuski, španski i talijanski, a služi se češkim i ukrajinskim.
KARIJERA
1993. godine Rogozin pristupa nedavno osnovanoj nacionalističkoj političkoj partiji „Kongres ruskih zajednica“ koju je vodio generaj Aleksandar Lebed. Posle njegove iznenadne smrti u helikopterskoj nesreći, Rogozin zajedno sa S. Glazjovim, mladim ekonomistom i akademikom, osniva partiju „Rodina“ (Domovina), koji je novina „Novaja Gazeta“ ocenila kao „još jedno spinovanje doktora iz Kremlja ... u pokušaju da odvoje umerene nacionaliste od ekstremista Nacional-boljševičke partije“. Rogozin je još 1997. bio izglasan u Nacionalnu Dumu kao predstavnik Voronežke oblasti i postao glasni aktivista za prava etničkih Rusa u bivšim sovjetskim republikama, a naročito u Severnom Kavkazu. U to vreme je postao i član Komisije Državne Dume za smenu predsednika Jeljcina.
Rogozin biva re-izabran u Dumu 1999. i postavljen za predsednika Odbora za inostrane poslove, gde je skrenuo pažnju medija svojim istupima kritikujući neke upadljive javne negativnosti. Godine 2002. imenovan je za Specijalnog predstavnika Ruskog predsednika koji će da se bavi problemom Kaliningrada koji je nastao nakon pristupanja Baltičkih republika (posebno Litvanije) Evropskoj Uniji. Obavivši posao savršeno, dobio je zvaničnu pismenu zahvalnicu od predsednika Putina.
2003. Rogozin je postao lider „nacional-patriotske“ koalicije „Rodina“, koja je na parlamentarnim izborima 2003. godine osvojila 9,2% glasova, ili 37 od 450 mesta u Dumi, što ga je dovelo do visokog položaja tamo ali je posle godinu ipo dana smenjen posle složenih partijskih igara. Ostao je u Dumi kao običan član sve do ponovljenog glasanja 2007.
Nakon uspeha na izborima 2003, Počela su trvenja sa potpredsednikom partije „Rodina“ Glazevim, koji je imao socijalistička gledišta. Na predsedničkim izborima 2004. Glazev se kandidovao kao partijski kandidat, iako je Rogozin predlagao Putina. Uskoro se Rogozin odrekao Glazeva i postao jedini lider partije.
Pod Rogozinom, „Rodina“ je skrenula u desno u ruskoj politici i postala druga najveća partija u zemlji i jedna od najuspešnijih. Međutim, kontroverze u vezi njegove politike su kulminirale zabranom kada je 2005. na izborima za Moskovsku dumu forsirao slogan „Očistimo đubre“. Mnogi analitičari veruju da je taj potez sa zabranom izveden namerno da bi se sprečilo njegovo kandidovanje za predsednika Rusije 2008.
Rogozinovi stavovi se nisu dopali određenim frakcijama u partiji pa je na kongresu 2006. smenjen sa čela partije. Rogozin je napustio partiju kada se ona spojila sa „Ruskom partijom života“ i „Partijom penzionera“ u socijal-demokratsku partiju „Samo Rusija“. U novembru 2006. postaje predsednik Zajednice ruskih opština, a sledeće godine je izjavio da bi podržao formiranje partije „Velika Rusija“ koja je bila bliska sa neonacistima. Partija je podržavala beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za predsednika Rusije 2008. ali to nije moglo da prođe jer po ustavu Lukašenko nije bio ruski građanin. Pošto ruska vlast nije htela da registruje „Veliku Rusiju“, partija nije ni učestvovala na izborima 2007.
2008. je postavljen za ruskog ambasadora u NATO. Kao predstavnik Rusije, snažno se suprotstavljao prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO. Nakon što je NATO odustao od pridruživanja ove dve zemlje, Rogozin je izjavio, “Nisu želeli da pozovu ta dva skandalozna i korumpirana režima u NATO ... više im je stalo do dobrih odnosa sa Rusijom“.
Pošto je partija „Rodina“ podržavala predsednika Putina, uz podršku Rogozina 2012. je ponovo registrovana.
U januaru 2012. predsednik Medvedev ga postavlja za predsednika Komisije za vojnu proizvodnju. Dve godine kasnije Komisija potpada pod nadležnost predsednika a njen predsednik postaje Putin, a Rogozin njegov zamenik.
U decembru 2011. tadašnji ruski predsednik Medvedev je imenovao Rogozina za potpredsednika vlade Ruske Federacije. Postao je odgovoran za vojnu industriju, nacionalnu odbranu, pripreme za mobilizaciju, pomorsku poliitiku, nuklearnu i raketno-kosmičku industriju, radio-elektronsku industriju, kontrolu izvoza, vojno-tehničku saradnju, civilnu zaštitu, pograničnu politiku, Arktik, kao i izgradnju kosmodroma „Vastočni“.
Sredinom 2012. skinut je sa funkcije specijalnog predstavnika predsednika Rusije za saradnju sa NATO u oblasti protiv-raketne odbrane. Godine 2013. Rogozin je kritikovao saradnju Francuske i Rusije o izgradnju nosača helikoptera „Mistral“, jer ti brodovi nisu u stanju da funkcionišu pri temperaturama nižim od 7 stepeni (posle su te nosače kupili Kinezi).
Nakon sukoba u Ukrajini, američki žurnal „Forbes“ je nazvao Rogozina „glavnim jastrebom ruske spoljne politike“, dok je predsednik Obama izjavio da je Rogozin jedan od glavnih visokih činovnika ruske vlade koji je odgovoran za narušavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine.
17. marta 2014, dan posle referenduma na Krimu, Rogozin je postao jedna od 7 osoba koju je Obama stavio pod sankcije. U maju 2014. Rogozin je izazvao konflikt Rumunije i Rusije jer su mu Rumuni zabranili da prilikom povratka uz Pridnjestrovlja njegov avion preleti vazdušni prostor Rumunije. Podpredsednik Ruske Federacije je tada na Twitteru napisao da će sledeći put vratiti u region u strateškom bombarderu „Tu-160“[1].
U oktobru 2014. Rogozin je napisao predgovor za knjigu I. Mironova „Prodaja i izdaja Aljaske: Istorija carske konspiracije“. Rogozin je podržao tvrdnju autora da je prodaja Aljaske bila „izdaja ruskog statusa kao sile“. Takođe je napisao da Rusija ima pravo da „povrati svoje izgubljene kolonije“ Rogozin je to izjavio baš u vreme kada se Aljaska pripremala za proslavu godišnjice kupoprodaje.
U martu 2016. nevladina organizacija Transparency International-Rusia objavila je izveštaj o istrazi koja je utvrdila da Rogozinova porodica poseduje stan u vrednosti većoj od 500 miliona rubalja, što ne odgovara zvanično prijavljenim prihodima. Odgovarajući na optužbe, Rogozin je objasnio da im stan pripada na osnovu privatizovanja službenog stana u centru Moskve, a ne na osnovu nekog tajnog fonda čije je postojanje negirao.
[1] Supersonični teški strateški bombarder sa promenljivom geometrijom krila. To je najveći i najteži borbeni avion koji može da leti brže od 2 Maha ikada proizveden.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
