Annie Jump Cannon
Oh, Be A Fine Girl-Kiss Me!
|
"Annie Jump Cannon 1922 Portrait" (Wikipedia) |
Oh, Be A Fine Girl-Kiss Me! nije toliko romantična rečenica koliko pomoć astronomima već neko vreme da na zabavan način zapamte spektralnu klasifikaciju zvezda: O, B, A, F, G, K, M koju je razvila Eni Džamp Kanon (Annie Jump Kanon, 1863. - 1941.)
Cosmos: A Spacetime Odyssey, emisija koju su mnogi od nas propratili, je posvetila epizodu istorijskoj ulozi jedne grupe žena u astronomiji. Naime, u vreme kada su se borile za intelektualnu ravnopravnost, jedna grupa društveno osuđivanih naučnica se bavila kategorizacijom zvezda u okviru Harvardskog univerziteta. Jedan od načina da se približe astronomskom istraživanju krajem 19. veka je bio u okviru programa rada sa Edvardom Pikeringom. Podcenjene od strane harvardske naučne zajednice kao «Pikeringove žene» čak i «Pikeringov harem», ovaj tim je radio na završavanju Henri Draperovog kataloga, mapiranjem i definisanjem svih zvezda fotografske magnitude do 9 (prividna magnituda astronomskog objekta snimljenog fotoaparatom). Neke od naučnica su bile: Henrijeta Svon Levit koja je našla način merenja udaljenosti zvezde preko spektra što će kasnije služiti identifikaciji galaksija; Sesilija Pejn, koja će uz pomoć spektra klasifikovati sastav i temperaturu zvezda i naravno Eni Kanon.
Ljubav Eni ka matematici i astronomiji je potakla njena majka, amater astronom i domaćica, koja ju je učila o sazvežđima od malena. Bila je jedno od troje dece i između ostalog je zbog bolesti kasnije u životu izgubila sluh. Eni je brilijantan student Wellesley Univerziteta za žene. Nakon završenih studija fizike i astronomije vraća se u Delaver zbog ograničenog izbora poslova u njenoj struci i posvećuje se fotografiji.
Nakon smrti majke 1894.god, Eni Kanon postaje profesor fizike i pohađa dodatne kurseve astronomije i fizike, razvija interesovanje za spektroskopiju. Nastavlja studije na Radcliff koledžu koji je radio u okviru Harvardske opservatorije gde postaje asistent Edvardu Pikeringu.
Nakon sistema koji je prethodno razvila Vilijamina Fleming i kasnije Antonia Mori, konačnu šemu klasifikacije definiše Eni Kanon i tako nastaje čuvena rečenica iz naslova. 300000 do 500000 zvezda je definisano zahvaljujući preciznosti ove naučnice. Konstantno radeći na tome da se žene tretiraju ravnopravno a sa druge strane boreći se sa društvenim osudama iskakanja iz kalupa domaćice i majke, Eni je preuzela neku vrstu ambasadora saradnje žena i muškaraca u astronomiji.
"Edvard Pikeringov harem, 13. Maj, 1913."- Harvard-Smitsonijan Centar za astrofiziku.
Njena fantastična sposobnost je uključivala prepoznavanje klase brzinom od tri zvezde u minuti, koristeći samo lupu. Za 40 godina svog rada će otkriti 300 promenljivih zvezda, 5 nova i jedan dvojni sistem zvezda. Penzionisala se 1940. godine a njene nagrade i dostignuća su
• 1921. god, počasni doktorat Univerziteta Groningen, Holandija
• 1925. god, prva žena dobitnica počasnog doktorata Oxford Univerziteta
• 1935. god, počasna diploma Oglethorpe Univerziteta
• 1929. god, proglašena je za jednu od 12 najvažnijih žena od strane Nacionalne Lige Ženskih Glasača, bila takođe na naslovnici časopisa Scientific American
• 1932. god, nagrada Ellen Richards
• 1931. god, Henri Draper nagrada
Krater na Mesecu i jedan asteroid nose njeno ime a postoje i ulice sa Eni Dz. Kanon tablama po čitavom svetu. Dobila je i nadimak «Census taker of the sky» i bila je prva žena izabrana kao oficir Američke Astronomske Zajednice. Danas se dodeljuje nagrada Annie J. Cannon ženama astronomima.
|
Položaj kratera Cannon na Mesecu. Desno je slika tog kratera (58 x57 km) |
 |
Annie Cannon u poznim danima
Ovo su samo neka od njenih dostignuća, a za kraj ostavlja se najvažnije od svega - sistem spektralne klasifikacije zvezda koji se i danas koristi. Nažalost, sistem ne nosi njeno ime već ime institucije u kojoj se čitav život borila za priznanje.
| Klasa | Efektivna t | Stvarna boja | Masa zvezde | Radijus zvezde | Sjaj, luminoznost | Vodonikove linije |
| O | ≥ 30,000 K | plava | ≥ 16 M☉ | ≥ 6.6 R☉ | ≥ 30,000 L☉ | slabe |
| B | 10,000–30,000 K | tamno plava bela | 2.1–16 M☉ | 1.8–6.6 R☉ | 25–30,000 L☉ | srednje |
| A | 7,500–10,000 K | plavo bela | 1.4–2.1 M☉ | 1.4–1.8 R☉ | 5–25 L☉ | jake |
| F | 6,000–7,500 K | bela | 1.04–1.4 M☉ | 1.15–1.4 R☉ | 1.5–5 L☉ | srednje |
| G | 5,200–6,000 K | žuto bela | 0.8–1.04 M☉ | 0.96–1.15 R☉ | 0.6–1.5 L☉ | slabe |
| K | 3,700–5,200 K | bledo žuta oranž | 0.45–0.8 M☉ | 0.7–0.96 R☉ | 0.08–0.6 L☉ | veoma slabe |
| M | 2,400–3,700 K | svetlo oranz crvena | 0.08–0.45 M☉ | ≤ 0.7 R☉ | ≤ 0.08 L☉ | veoma slabe |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
