Da li je neobično da čovek osuđen na smrt razmišlja o raketi koja bi ga odnela negde daleko? Ne nije, ali jeste ako se radi o ruskom atentatoru na cara i ako je godina 1881. Ko je taj čovek?

k1

 
Николай Иванович Кибальчич 
(1853-1881)
 

Ukratko, Nikolaj Ivanovič Kibaljčič je bio ruski revolucionar, pronalazač i član terorističke organizacije, ali i učesnik atentata na Imperatora Velikoruskog, Aleksandara II. Bio je rođak velikog ruskog pisca i Kominternovca, Viktora Serža i deda najmlađeg u armiji Glavnog maršala avijacije SSSR-a A.E. Golovanova.

Nikolaj se rodio u Černigovskoj guberniji, u delu koji danas pripada Ukrajini, u porodici pravoslavnog sveštenika. Pošao je u gimnaziju, ali se pre kraja školovanja zamonašio. Ipak, par godina kasnije se vratio knjizi i završio školu sa srebrnom medaljom. Studirao je hiruršku akademiju a posle Inženjerijski institut u St. Peterburgu.

Sa samo 22 godine odlazi na dvogodišnju robiju u Kijevski zatvor zbog revolucionarne propagande među lokalnim seljacima Kijevske gubernije. Nakon puštanja na slobodu, pridružio se grupi 'Sloboda ili Smrt', da bi ubrzo postao 'glavni ekspert' političke organizacije 'Narodna Volja'[1] čiji zadatak je bilo ubistvo cara Aleksandra II Nikolajeviča. Lično je konstruisao i napravio eksplozivnu napravu (bombu) s piroksilinom i nitroglicerinom[2] kojom su njegovi drugovi izvršili atentat.

1. marta 1881. bile su spremne četiri bombe. Tokom procesije u S. Peterburgu car je ubijen, a atentatori dve nedelje kasnije pohvatani i bačeni u tamnicu.

k2Atentat na Aleksandra II bio je uspešan a izvršioci su uhvaćeni.

k3
Izvršenje smrtne kazne nad revolucionarima. Svaki je oko vrata imao talu na kojoj je pisalo 'Ubica cara'.

Kasnije je advokat koji mu je službeno bio dodeljen pričao: 'Kada smo došli da obiđemo Kibaljčiča bio sam iznenađen činjenicom da je njegov um bio potpuno zaokupljen sasvim drugačijim temama, koje nemaju veze sa budućim suđenjem. Izgledalo mi je da je bio potpuno okupiran istraživanjem nekakve aeronautičke rakete; žudio je za mogućnošću da sve matematičke proračune u vezi otkrića zapiše. Sve je uredno zabeležio i predao vlastima sa molbom da se predaju Akademiji nauka...'

U zatvorskim spisima Kibaljčič je pominjao inovativnu reaktivnu letilicu kojim bi upravljao pilot. Pomno je istraživao pulsni raketni motor na čvrsto dinamitno gorivo, kojim bi se upravljalo promenom ugla čitavog motora a kojim bi moglo da se odleti u kosmos. Bilo je to čak 22 godine pre istorijskih radova Konstantina Ciolkovskog. Tom temom se Kibaljčič bavio bukvalno dok ga nisu odvukli na stratište.

Nepunih mesec dana po hapšenju šestorica atentatora, među kojima je bio i mladi Kibaljčič, osuđeno je na smrt vešanjem. Kazna je izvršena 3. aprila 1881.

Sudbina izuma, pomenuta u poslednjem pismu Kibaljčiča, bila je jednako tragična kao i njegovog 27-godišnjeg autora. Nikolajeva konstrukcija je bila zakopana u arhivu Policijske uprave, ali carska vlast nije uspela da izbriše ime pronalazača i njegovu smelu ideju. Suđenje i egzekucija pobunjenika je imala široke posledice u čitavom svetu. U inostranstvu se mnogo pričalo i pisalo o Kibaljčičevom dizajnu i pojavljivale su se mnoge pretpostavke o suštini izuma i njegovoj naknadnoj sudbini. Godine 1917. Nikolaj Aleksejevič Rinin[3] je izvukao rukopis iz arhive i objavio ga 1918. u žurnalu 'Былое' ('Prošlost'), № 4-5.

k4  
Kibaljčičev smeli aparat u letu...  
  Kibalchich LROC

1891. do slične ideje je nezavisno došao nemački inženjer Hermann Ganswindt[4]. Posle II svetskog rata, Stanislaw Ulam je preložio nuklearnu pulsnu pogonsku šemu u svom projektu 'ORION'.

Internationalna astronomska unija je u čast ruskog raketnog pionira Kibaljčiča jedan krater na Mesecu nazvala njegovim imenom. Nalazi se na 3,0° N 146,5° W, na Mesečevoj 'drugoj' strani (slika gore).

[1] Tajna revolucionarna organizacija osnovana 1879, koja je smatrala da je njeno glavno političko oružje biti teror. Ta metoda je bila u to vreme vrlo popularna, i ostala je to i u XX veku. Želeli su 'demokratske promene' u društvu uz primenu socijalističkih ideja i Marksizma. Danas bi ih smatrali klasičnim teroristima, kao i Principa i slične.

[2] On je koristio vrstu jakog želatinoznog dinamita, koji je bio jako popularan kod terorista tog vremena: koristila ga je Irska republikanska armija u ratu za nezavisnost 1919-22, a nastavila je da ga koristi i IRA protiv britanske vojske u Severnoj Irskoj.

[3] Civilni inženjer, učitelj, pilot i aeronautički istraživač, istoričar i promoter kosmičkog putovanja. U periodu 1928-32 je objavio 9 tomova enciklopedije o kosmičkim putovanjima. Dopisivao se sa zapadnim pionirima, kao što je bio R. Goddard i sl. Rinin je umro od gladi tokom 800 dana duge Opsade Lenjingrada, kao i J. Pereljman, čije zanimljive oglede iz svakodnevne nauke povremeno prevedem i objavim i na ovom sajtu. Sovjeti su se pobrinuli da Rinin ima krater na drugoj strani Meseca.

[4] Čovak van svog vremena: pronašao helikopter, dirižabl i motor sa unutrašnjim sagorevanjem). Kasnije je njegov sin radio sa Fon Braunom na programu za Mesec.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    Verujem da ste svi neko poodavno neko... 4 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Poslao sam pet primedbi – odgovora na... 4 dana ranije
  • Miki said More
    A ja b' rek'o da će ipak 'Merikanci...... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Neobjavljeni tekst je pisao čovek koji... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Počeo sam da čitam tekst pa naiđoh... 5 dana ranije

Foto...