U prvih 500 miliona godina Zemljinog postojanja bombar dovanje iz svemira je bilo toliko intenzivno da ju je prosečno svakih hiljadu godina udarao po jedan veliki objekat, oslobađajući energiju koja se je bila milijardama puta veća od one oslobođene eksplozijom atomske bombe koja je upotrebljena u Japanu krajem Drugog svetskog rata.
Elektromagnetni talas se „opisno definiše“ kao prostiranje energije električnog i magnetnog polja kroz prostor. Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa jednaka je brzini svetlosti u vakuumu, i iznosi 300.000.000 metara u sekundi. To je i granična brzina koju neko telo može imati.
Od kada je čovek počeo da koristi razum, on neprekidno pokušava da odgonetne gde se nalazi, šta čini svet oko njega i kakva je njegova uloga u tom svetu. Postoje dva uporedna puta kojima pokušava da dođe do cilja: metafizički i empirijski. I jedan i drugi stvorili su umni ljudi, podjednako željni znanja. Dok su jedni vekovima tragali za drevnim knjigama u kojima će pronaći rešenje klasičnog metafizičkog problema koliko anđela može da stane na vrh igle, drugi su gradili matematiku, astronomiju, informatiku i ostale nauke.
U modernoj fizici, čvrsto verujemo da fundamentalna, ultimativna teorija sveta oko nas treba da bude elegantna i jednostavna. Međutim, uprkos tom verovanju, u poslednjih nekoliko decenija, izgleda kao da smo činili sve da naše teorije napravimo komplikovanijim.
O d kako je izmišljen februar je reformatorima kalendara uvek služio kao zgodno meste gde mogu da ispravljaju svoje greške i vrše druge korekcije kalendara.
Zahvaljujući Sunčevoj toploti i atmosferi koja je ublažava, ali i štiti planetu od ubitačnog ultraljubičastog zračenja, pre oko 4 milijarde godina otpočelo je ono što nazivamo „životom“. Međutim, fosilni zapisi nam ukazuju da njegovo prisustvo na Zemlji nije uvek bilo srećno, da je bilo perioda kada je dolazilo do velikih katastrofa, kada je izumiralo i do 90% organskog sveta, a čitavi predeli pri tom potpuno menjali prvobitni izgled.