...To je bio sasvim dobar kalendar – za neko vreme. Međutim taj kalendar je imao grešku, jer godina ne traje 365 dana i šest sati, kako se tada verovalo, već 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi. Razlika između sunčane (tropske) godine i julijanskog kalendara je iznosila nešto više od 11 minuta, ali vremenom se ta razlika akumulirala. Za 128 godina ona je narasla na čitav jedan dan i stalno se povećavala. Pre ili kasnije taj kalendar je morao da doživi reformu, a to se dogodilo 1582. u vreme pape Grgura XIII.
Do we create reality with our mind? A physicist's reply.
"Stvaramo li stvarnost svojim umom? Dobila sam ovo pitanje na Tviteru pre neki dan i nakon što sam neko vreme kolutala očima, zaključila sam da je to zapravo dobro pitanje. Možda mislite da je odgovor očigledno „ne“, ali to nije tako jednostavno. Dozvolite da objasnim.
Ova mozaična slika je najbolji vizualni prikaz stanja u kojemu se nalaze NASA-in helikopter Ingenuity (desno) i odlomljeno krilo njegova propelera (lijevo, strelica) kojim raspolažemo u ovom trenutku. Hoće li i ostati najboljim, ne zna se!
Broj poznatih prirodnih satelita pre neki dan se povećao za tri. To je objavio Centar za male planete Međunarodne astronomske unije 23. februara 2024. Radi se o satelitima dve planete: Urana i Neptuna i sada Uran ima 28 poznata meseca – jedan više nego do sada, a Neptun 16, tj. dva više nego do pre neki dan.
Ne bih se mogao sjećati, pričaša mi Vava i Rozika kako bijah bio beba stara šest mjeseci kad me zahvati bakterijska upala pluća. Svaki dan nakon tog smatram poklonjenim. Spasila me Vavina prijateljica i specijalistica infektologije koja je znala prepoznati hitnoću stanja bez puno pretraga. Zvala se dr. Petrak i sretao sam je cijelo svoje odrastanje. Kad sam upisivao fakultet, sasvim mirno mi je rekla da je medicinski poziv to što nosi u nazivu – poziv, ne samo posao. I da to ne odabireš olako.
Šetajući šumom, pažnju nam zaokuplja sve ono što vidimo iznad zemlje. Opalo lišće, sitno rastinje, drveće, ptice. Izbor stvari za posmatranje je veliki. Ono što ne vidimo, a ima veliku ulogu u šumskom ekosistemu leži ispod gomile lišća i mahovine po kojim gazimo. Tu pod našim nogama, ispod šumskog poda koji je isprepletan korijenjem drveća nalazi se fascinantna mikroskopska mreža gljiva.
Ovo je članak koji se pojavio na sajtu Swinburneovog tehnološkog sveučilišta, u Australiji, a koji govori o rezultatima istraživanja provedenog Svemirskim teleskopom James Webb. Dvije su stvari zanimljive u njemu: astronomsko otkriće i demonstracija Webbove superiornosti nad osjetno većim teleskopima na površini Zemlje!
Broj poznatih prirodnih satelita pre neki dan se povećao za tri. To je objavio Centar za male planete Međunarodne astronomske unije 23. februara 2024. Radi se o satelitima dve planete: Urana i Neptuna i sada Uran ima 28 poznata meseca – jedan više nego do sada, a Neptun 16, tj. dva više nego do pre neki dan.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
