Priča o nazivima planeta počinje u Starom veku, dakle, pre nekoliko hiljada godina kada su drevni astronomi Haldeje zapazili da se neke zvezde, za razliku od ostalih, kreću po nebu, a što se može uočiti tokom nekoliko noći posmatranja. Te zvezde su drevni Grci nazvali “planete” (ἀστήρ πλανήτης (astēr planētēs), ili πλάνης ἀστήρ (plánēs astēr) što u prevodu znači «zvezde lutalice». Ako imalo poznajete astronomiju ovo ste sigurno pročitali nebrojeno puta ali morao sam to da kažem jer tako ide priča.
- Dobro profesore reci ti nama: šta je to tamna materija, od čega je i ako postoji zašto je ne vidimo? Nije to samo moja želja da znam, nego je i želja svih naših čitalaca. Na tako jednostavno pitanje mora da postoji i neki jednostavan odgovor!
"Kada bih vam rekao da bi u drugom univerzumu Zemlja mogla biti oblikovana kao krofna, verovatno biste pomislili da sam lud. Ali teoretski, to bi se moglo dogoditi. Ova alternativna Zemlja takođe može biti stisnuta u obliku dambel tega. Ili čak može biti ravna. OK, možda je to malo teže izvući, ali Zemlja bi mogla biti mnogo čudnih i različitih oblika. Danas ću vas provesti kroz 7 najčudnijih mogućnosti.
Zamisao je bila da se izvede interakcija u kojoj će se dve čestice (recimo, fotoni) međusobno udaljavati jedna od druge, jednakim brzinama i sa jednakim ugaonim momentima, ali u suprotnim smerovima. Treba “sačekati” da se one dovoljno udalje, pa onda izmeriti poziciju jedne i ugaoni momenat druge. Pošto su ove dve veličine jednake (samo sa ugaonim momentima čiji su smerovi različiti), imaćemo izmerena oba podatka.