Izvanredno vedro nebo očišćeno burombilo je razlog da potražim tri periodične komete tokom večeri 5. decembra 2018. godine. Postavim dva stara vlastoručno izgrađena teleskopa reflektora: Šeliak 120/900mm i Mirfak 140/1400mm. Oba sa posebnim zadatkom - dvije sjajnije komete za Šeliaka i slabija za Mirfaka.
Svako svemirsko otkriće nekog astronoma, pored tolike sile teleskopa i zemaljskih i svemirskih, predstavlja podvig za sebe, ali neka od njih imaju i poseban naučni značaj jer omogućavaju ili bar doprinose rešavanju pojedinih kosmičkih zagonetki. Nedavno je do takvog otkrića došao brazilski astronom Denilso Camargo. I to ne jednog, nego čitavih pet.
Noseći kosmički brod “Sajuz MS-11” sa tročlanom posadom, raketa-nosač “Sajuz-FG” je poletela 3. decembra 2018. u 14:31č (moskovsko vreme) sa “Gagarinova lansirna rampa” kosmodroma Bajkonur. Devet minuta kasnije, kosmički brod je odvojen od trećeg stepena rakete-nosača i dospeo na orbitu. Samo šest časova kasnije, posle četiri orbite, u 20:35č “Sajuz MS-11” je spojen sa modulom “Poisk” ruskog segmenta Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Operacije susreta i spajanja su obavljene u automatskom režimu.
Sporazum o svemiru, zvanično poznat po imenu Sporazum o principima upravljanja aktivnostima država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela, je sporazum koji formira osnovu međunarodnog svemirskog zakona. Sporazum je otvoren za potpisivanje u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u Sovjetskom Savezu 27. januara 1967. godine, a stupio je na snagu 10. oktobra 1967. godine. Do maja 2013. godine, 102 zemlje su potpisale ovaj sporazum, dok je još 27 država potpisalo sporazum, ali nisu završile njegovu ratifikaciju
NEPTUN je misteriozna planeta jer se malo o njoj zna. Ipak, u dobrom svemirskom skafanderu i uz postojeće znanje i naročito maštu mogli biste da zavirete u njegovu unutrašnjost.
Jato galaksija Coma nalazi se oko 300 miliona svetlosnih godina daleko od nas. Nedavno su astronomi, koristeći se snimcima Svemirskog teleskopa Habl, u ovom galaktičkom jatu identifikovali, pazite sad, 22,426 zbijenih zvezdanih jata! To je fenomenalan uspeh.
Prošlog četvrtka, u organizaciji Astronomskog društva “Alfa” i Departmana za fiziku PMF-a, PROF. DR DRAGAN GAJIĆ održao je zanimljivo predavanje “Mitovi i zvezde”.
Marse je još uvek na našem noćnom nebu i treba ga posmatrati. Sedmog ovog meseca biće odlična prilika da vidimo susret Marsa sa Neptunom (tj. njihovu konjunkciju). Gledano sa Zemlje te dve planete će se gotovo dodirnuti, mada su u isto vreme jedna od druge daleko 4.465.508 4,478,613,150 kilometara.