Kada govore o budućem kineskom lunarnom programu sa ljudskom posadom, mnogi ljudi misle na džinovsku raketu 'Dugi marš CZ-9'. Reč je o projektu koji se razvija već dugi niz godina, ali u svakom slučaju, ovaj lanser neće biti spreman najmanje do 2030. Međutim, prošle godine smo saznali za planove za razvoj nove i manje rakete – pa time jeftinije i lakše za razvoj – od 'CZ-9'. Zanimljivo je da je ovo, uprkos ogromnom medijskom interesovanju koje planovi Kineza za osvajanje Meseca obično izazivaju, u zapadnim medijima prošao gotovo nezapaženo, možda zato što još uvek nema neko zvanično ime.
Model nove kineske rakete za ljudske letove (levo) pored 'Dugog marša' 'CZ-9' (desno).
Nova raketa je u ovom trenutku poznata jedino kao 'nova generacija rakete sa posadom' (新一代 载人 运载火箭). Početkom oktobra, predstavljen je idejni projekt rakete, koja će imati visinu od 87 metara i težinu pri lansiranju od 2200 tona (prošle godine se govorilo o visini od 90 metara i težini od 2000 tona). S druge strane, 'CZ-9' će imat masu pri lansiranju od oko 4000 tona i prečnik centralnog stepena od 10 metara. Nova raketa dizajnirana je za misije izvan niske Zemljine orbite, pa će biti u mogućnosti da postavi minimalno 25 tona na transfernu putanju ka Mesecu. Obzirom da će poleteti iz novog kosmičkog centra Wenchang, na ostrvu Hainan (na jugu zemlje), to znači da će u nisku orbitu (LEO) moći da ponese oko 80 tona, po brojkama slično 'Blocku 1', verziji Nasine rakete 'SLS', i ne previše daleko od SpaceX-ove' 'Falcon Heavy', ali znatno iznad 25 tona 'CZ-5', trenutno najmoćnije kineske rakete u upotrebi.
Poređenje super teških raketa. 'CZ-9' je četvrta sleva.
Konfiguracija bloka sa 7 motora YF-100K nove rakete.
Maketa nove rakete sa prototipom nove generacije kapsule sa posadom koja je letela na prvoj misiji 'CZ-7'.
Ova nova raketa će koristiti prvi stepen koja će se sastojati od tri identična bloka prečnika 5 metara (istog prečnika kao i središnji stepen 'CZ-5'), slično kao i druge rakete, poput 'Delte IV Heavy' ili 'Angare A3'. Ali činjenica da će sagorevati kerozin i tečni kiseonik u tim stepenima dovela je do toga da su neki neformalno ovu raketu krstili kao 'Kineski Falcon Heavy'. Idejni projekat potvrđuje da će svaki blok pokretati 7 keroloxmotora tipa YF-100K, nešto što je privuklo pažnju određenih analitičara, ali što je, zapravo, činjenica koja je bila poznata još prošle godine. 21 motor će stvarati ukupno 2700 tona potiska. YF-100K predstavlja poboljšanu verziju YF-100 koja se već koristi u novim raketama 'Dugi marš' 'CZ-5' i 'CZ-7', motoru koji ima potisak između 1200 i 1340 kilonjutna. U drugom stepenu upotrebljavaće se dva YF-100K, a trećem dva ili tri kriogena YF-75. Treći kriogeni stepen omogućavaće povećanje nosivosti lansera za misije van niske orbite. Činjenica da je predstavljena samo ova trostepena verzija znači da se za sada razmišlja samo o upotrebi ove rakete u misijama van niske orbite. Osim sličnosti s 'Falconom Heavy' – raketom koja ima znatno manju lansirnu masu, od 1420 tona – dizajn nove rakete predstavlja skok u odnosu na dizajn 'CZ-5'.
Prototipovi dna bloka prvog stepena novog lansera gde će biti instalirano 7 motora YF-100K (https://twitter.com/RickJoe_PLART/).
'Dugi marš' CZ-5, najmoćnija kineska raketa u službi (https://www.weibo.com/linxiaoyi2530).
Nesumnjivo, najupečatljivija točka je napuštanje uporabe kriogenih motornih tehnologija u prvom stepenu, efikasnije od keroloksa, ali i puno skuplje i složenije. 'CZ-5' koristi dva kriogena motora YF-77 bazirana na tečnom vodoniku i kiseoniku u centralnom stepenu, što je činjenica koja Kinu smešta u klub odabranih kosmičkih sila sa raketama koje koriste hydrolox motore u prvom stepenu, u koji spadaju SAD, Europa i Japan (Rusija je izgubila ovu tehnologiju nakon napuštanja programa 'Energija-Buran' sredinom 90-ih). Ipak, YF-77 se pokazao kao zver koju je teško ukrotiti, a neuspeh sa turbo pumpama ovih motora je bio uzrok gubitka druge misije 'CZ-5' u aprilu 2018. Zbog toga će nova raketa koristiti kerolox da bi se ubrzao njen razvoj. Naravno, komponente goriva će se hladiti na vrlo niske temperature, kao što to čini 'SpaceX', a vrata će takođe ostati otvorena za rikaveri i naknadnu ponovnu upotrebu rakete, dve karakteristike koje povećavaju njegovu sličnost sa 'Falconom Heavy'.
Makete novih putničkih raketa u razmeri, 'CZ-9' i 'CZ-2F' (https://www.weibo.com/linxiaoyi2530).
YF-100K motor.
'CZ-5' je bila zamišljena krajem 90-ih kao najveći član porodice lansera u vreme kada je nosivost komercijalnih raketa iznosila oko 25 tona. To znači da bi povećanje nosivosti 'CZ-5' bez promene njene konstrukcije bilo vrlo složeno. Osnovni cilj nove rakete je lansiranje novog kineskog putničkog broda – koji za sada nema službeno ime – van niske Zemljine orbite. Ovaj će se novi brod isporučivati u dve verzije, jedna od 14 tona za nisku orbitu koja će koristiti raketu 'CZ-7', i druga od 20 tona za lunarne misije koje će koristiti ovu novu raketu. Novi brod ima vrlo različit dizajn od sadašnjeg 'Shenzhoua' i poseduje kapsulu i servisni modul. Kapsula ima padobranski sustav sličan 'SpaceX-ovim' kapsulama 'Dragon' i 'Crew Dragon', ali takođe koristi sistem vazdušnih jastuka za ublažavanje udara pri ateriranju, što podseća na 'Boeingov' CST-100 'Starliner'.
Novi kineski putnički brod (CMSA).
Novi kineski brod nove generacije (CNSA).
Detalj padobrana i trastera novog broda (CMSA).
Nova raketa nema kapacitet za sprovođenje putničke misije na Mesečevu površinu samo jednim lansiranjem, već smo prošle godine svi saznali da je Kina zamislila arhitekturu s nekoliko lansiranja koja podsećaju na Nasin program 'Artemis'. Prema tim planovima, dva ili tri lansiranja nove rakete bi smestila malu kosmičku stanicu i lunarni modul u lunarnu orbitu. Nakon toga, dodatno lansiranje bi poslalo posadu na novi brod. Kao što vidimo, ovaj plan ima prednost u tome što se ne oslanja na divovsku raketu poput 'CZ-9', što omogućava Kini korišćenje programa sa posadom na jednostavniji i fleksibilniji način. Kao dodatak, nova raketa bi mogla da se koristi i za druge ambicioznije bespilotne misije, poput lansiranja teških sondi ka drugim planetima. Pored toga, kada 'CZ-9' bude spremna, nova raketa će moći da nastavi da se upotrebljavati za slanje posada na Mesec i prepusti 'CZ-9' samo za teretne misije, izbegavajući tako da mora da bude sertifikovana za letove sa posadom.
Kinezi planiraju da postave lunarnu stanicu u orbitu koristeći novu raketu nosivosti 70 tona i novi brod sa posadom.
Kineski projekt lunarne svemirske stanice. Vidimo putnički brod nove generacije i mali lunarni modul (CNSA) prikačen na modul stanice.
Ovaj plan zvuči vrlo atraktivno, ali kada bi bio spreman? Dobro pitanje. Kina će se tokom prve polovine sledeće decenije koncentrisati na svoju kosmičku stanicu od 60 tona, tako da je predvidljivo da se lunarne misije neće obavljati najranije pre 2025. godine. U svakom slučaju, nije slučajno da se najava ovih planova poklapala s ponovnim interesom Sjedinjenih Država za povratak na Mesec, interesom koji se iskristalisao u programu 'Artemis'.
Kineski model lunarnog modula.
Kineski astronauti na mjesecu.
Reference:
- http://www.cnsa.gov.cn/n6758823/n6758838/c6807844/content.html
- http://www.xinhuanet.com/english/2019-10/15/c_138473591.htm
- https://www.weibo.com/5386897742/
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
