'New Horizons' je jutros prošišao pored čudnog objekta kome svi za sada tepaju Ultima Thule i napravio seriju fotografija i spektrometrije leteći brzinom od najmanje 51.500 km/h. Posle ručka NASA očekuje prvo javljanje kući.
E-knjiga na poklon za Novu 2019. godinu. Drago I. Dragović
Početkom milenijuma, Pluton je bio jedina zvanično priznata planeta Sunčevog sistema koju nije posetila nijedna kosmička sonda. Razvoj automatske međuplanetne stanice koja bi ispravila tu 'nepravdu', NASA i Laboratorija za primenjenu fiziku (APL) započeli su početkom 90-ih. Ali tokom 2000.-2002. projekat se našao pred gašenjem zbog uskraćenog finansiranja: američka vlada i Senat su davali politički prioritet putničkim misijama na Mesec i Mars. Međutim, usled pritiska domaće i svetske naučne zajednice, Kongres je ipak izdvojio sredstva. Bila je to poslednja šansa za misiju, jer su astronomi izračunali da ako se ne požuri sa posetom Plutonova atmosfera će se zaledi i nestati, jer se planeta polako ali sigurno udaljavala od Sunca 1 . Uz to, otvorila se mogućnost da se kasnije, ako ostane goriva, istraži i jedno ili više tela Edgeworth-Kuiperovog pojasa!
Od kako računaju vreme, ljudska bića pokušavaju da shvate od čeka se sastoji kosmos i sve ono unutar njega. I dok su drevni žreci i filozofi zamišljali svet sastavljen od četiri ili pet elemenata – zemlje, vode, vazduha, vatre (i metala, odn. svesti) – u klasičnoj antici, filozofi su počeli da teoretišu da se sva materija sastoji zapravo od sićušnih, nevidljivih i nedeljivih atoma.
Kineski kosmički aparat “Čang’e-4” treba da se uskoro spusti na suprotnu stranu Meseca gde do sada ni jedan objekat sa Zemlje nije “meko” sleteo. Iako nije precizirano, očekuje se da će se spuštanje odigrati između 1. i 4. januara 2019.
Kada na prvi dan Nove 2019. godine "Novi horizonti" prolete pored Ultima Thule, to će biti svojevrstan vremeplov, koji će nas odvesti do najranijih dana stvaranja našeg planetarnog sistema, pre oko četiri i po milijarde godina.
Sem 'Лунохода', ne podnosim rovere. Smešni su. Možda je jedini izuzetak 'Curiosity'(najviše zato što nosi jedan ruski instrument i što je na nuklearni pogon), pa zato povremeno napišem nešto o njemu. Do sada je na površini Marsa proveo preko 2200 Marsovih dana, odn. 'solova', ali kao i svaki deda, sve češće mora da se bori sa problemima: točkovi su dotrajali, bušilica se pokvarila, a mozak trokira...
Po drugi put u istoriji, objekat napravljen ljudskom rukom napustio je sunčev sistem i uplovio u međuzvezdani prostor naše galaksije. Kosmički aparat “Vojadžer-2” ja izašao iz heliosfere, koja deli naš planetarni sistem od međuzvezdanog prostora.