U nedelju 31. marta činiće nam se da je jutro prerano došlo i da nam je oduzet jedan sat spavanja ili čega god što već ujutro radimo. Rano, dva sata posle ponoći velika kazaljka na satu će preskočiti čitavih šezdeset minuta i prebaciće se na trojku. Takvo je pravilo zadnje nedelje u martu. Tako počinje letnje računanje vremena. Ali, kako stoje stvari neće se još dugo takvi skokovi raditi. Kroz godinu ili dve čitava Evropa, a sa njom i mi, ukinućemo ovu gimnastiku velike kazaljke.
Istorija traganja za vanzemaljskim životom se gotovo sasvim poklapa sa traganjem za životom na Marsu. Mars je po svojim osnovnim karakteristikama sličan, ili bar vrlo sličan Zemlji i zato je pored naše planete najbolje mesto za nastanak i razvoj života. Postoje ozbiljne, naučno dobro zasnovane teorije po kojima je život i nastao prvo baš na Marsu da bi zatim, pre više milijardi godina emigrirao na Zemlju.
Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.
Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...
NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.
19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M'. 'ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg.
... Ali, ispostavilo se da svoju oluju ima i planeta Neptun, a i druge gasovite planete Sunčevog sistema. Ovu Neptunovu otkrila je letelica Voyager 2 kada je 1989. projurila pored te planete. Zapravo, tada su postojale čak dve Neptunove oluje.
1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
