Nedavno su istraživači sa Kalifronijskog instituta napravili najbržu kameru na svetu. Evo kako izgleda svetlo snimljeno kamerom koja je u stanju da načini 10 triliona frejmova u sekundi.
Kažu da je Ronaldo prošle godine zaradio \(104 miliona a da je bolji od njega bio samo Mesi sa \)110 miliona. Nole je uzeo samo \(16 miliona, a LeBron će za 4 godine uzeti \)150 miliona. Ove godine je jedan beli bezbol igrač potpisao astronomski ugovor od preko $400 miliona za 20 godina! Tajger Vuds će postati prvi sportista koji će zaraditi milijardu! Mnogo? Gde ide ovaj svet! Nekada je bilo drugačije... 'Malo morgen', što rek'o Sloba. Čitaj dalje.
Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.
U nedelju 31. marta činiće nam se da je jutro prerano došlo i da nam je oduzet jedan sat spavanja ili čega god što već ujutro radimo. Rano, dva sata posle ponoći velika kazaljka na satu će preskočiti čitavih šezdeset minuta i prebaciće se na trojku. Takvo je pravilo zadnje nedelje u martu. Tako počinje letnje računanje vremena. Ali, kako stoje stvari neće se još dugo takvi skokovi raditi. Kroz godinu ili dve čitava Evropa, a sa njom i mi, ukinućemo ovu gimnastiku velike kazaljke.
Istorija traganja za vanzemaljskim životom se gotovo sasvim poklapa sa traganjem za životom na Marsu. Mars je po svojim osnovnim karakteristikama sličan, ili bar vrlo sličan Zemlji i zato je pored naše planete najbolje mesto za nastanak i razvoj života. Postoje ozbiljne, naučno dobro zasnovane teorije po kojima je život i nastao prvo baš na Marsu da bi zatim, pre više milijardi godina emigrirao na Zemlju.
Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.
Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...
NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.