Početak kulturnog i naučnog izdizanja Islamskog sveta se vezuje za 750. godinu, tj. za dolazak Kalifata na čelo Arapskog carstva. Izuzetan procvat tehnoloških i drugih civilizacijskih dostignuća će kasnije preuzeti i ostale ne-islamske kulture. Razvijala se arhitektura, filozofija, medicina, matematika i naravno astronomija. Oblasti koje su tada napredovale su Bliski Istok, severna Afrika, centralna Azija i al-Andalus. Naučnici arapskog sveta su se koristili grčkom, indijskom i sasanidskom astronomijom koju su razvijali i prevodili. Kasnije, uticali su dosta na Vizantijsku i Evropsku astronomiju kao i Kinesku. Samo neki od naučnika tog doba su...
Čitam u ruskim dečjim novinama pitanje: “Kolika je dužina Oktobarske železničke pruge?” To je stara pruga između Sankt Petersburga, ranijeg Lenjingrada, i Moskve, izgrađena još 1851. godine, čiji se jedan deo danas nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Rusi kažu da je sa kolateralama ukupno dugačka čak 10.378 km. Međutim, ono što mi je privuklo pažnju je odgovor: kaže se da je (do Moskve) prosečno dugačka 640 km, a da je leti čak 300 metara duža nego zimi! Ali ima jedno “ali”. O čemu se radi?
Heliocentrična opservatorija “Kepler” lansirana je pre 7 godina, ali je i pored brojnih problema ipak uspevala da se bavi svojim poslom – da traži zemljolike planate po Mlečnom putu. Čak je prošle godine proslavljeno otkriće 1.000. egzoplanete pomoću ovog teleskopa. Međutim, početkom ovog meseca je javljeno da je mašina u kvaru (ponovo!) i da se tehničari trude da ga povrate u život, iako mu je radni vek prorican na samo 3,5 godine. U vreme lansiranja, “Kepler” je imao najveće ogledalo lansirano van Zemljine orbite.
U asteroidnom pojasu postoje 3 protoplanete: Vesta, Ceres i Palas. Od kako je lansirana 2007, Nasina sonda “Dawn” je uspela da vrlo detaljno prouči prve dve, najveće. Trenutno se nalazi pri kraju jednogodišnje ekspedicije na Ceres, a navigacioni tim planira da je tu i ostavi da se, zbog izuzetno stabilne orbite, okreće večno kao veštački satelit. Da li će joj je sudbina ipak prirediti iznenađenje?
“High Altitude Water Cherenkov” (HAWC) opservatorija je objavila prvu mapu neba, uključujući tu i prva merenja koja prikazuju koliko često se crne rupe pale i gase. Mapa uključuje pulsare, ostatke supernovih, i ostale bizarne kosmičke monstrume.
Kompanija “SpaceX” je 8. aprila 2016. u 20:43 UTC lansirala sa rampe SLC-40 baze Cape Canaveral na Floridi raketu “Falcon 9 FT” (F9-023). Raketa je odnela u orbitu teretni brod “Dragon SpX-8” (CSR-8) sa potrepštinama i opremom za putnike na Međunarodnoj stanici, a uz to je ponela i mali eksperimentalni modul na naduvavanje BEAM (Bigelow Expandable Activity Module). Pored toga, “SpaceX” je uspeo da prvi put spusti prvi stepen rakete “Falcon 9” na splav ASDS “Of cours I still love you” lociranu na oko 300 km od Cape Canaverala (koordinate 30,5° severno i 78,5° zapadno). Sletanje je izvršeno 8 minuta i 35 sekundi posle lansiranja. Ovo je bilo drugo uspešno spašavanje prvog stepena “Falcona 9” nakon misije “Orbcomm 2” od 22. decembra 2015. Poslednji neuspešni pokušaj je bio 6. marta prilikom lansiranja geostacionarnog komunikacionog satelita “SES 9”.
Ruska državna korporacija Роскосмос lansirala je 31. marta 2016. u 16:23:58 UTC automatski teretni brod MS-02 (№432), odn. 63P po NASA klasifikaciji, sa rampe Broj 6 (ПУ-6, 17П32-6) Zone 31 kosmodroma Bajkonur. „Прогресс MС-02“ je u Ekspediciji 47 odneo na Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS) teret težine 2.436 kg, uključujući i nanosatelit ТПУ 120 „Томск“ koji će biti lansiran sa stanice. Početna orbita je imala dimenzije 261×267 km i nagib 51,66°.
NASA planira da početkom sledeće decenije lansira brod EMFM (“Europe Multy-Flyby Mission”, ranije poznat kao “Europa Clipper”) za proučavanje Evrope, Jupiterov satelit sa najvećim potencijalom za život u solarnom sistemu. Nedavno je američki kongres (!) počeo da pritiska Nasu da počne da razmišlja i o jednom lenderu koji bi istražio taj fascinantni svet. Kako bi takva misija mogla da igleda?
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje (eng. Earth Day) obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Namera je da ljude širom sveta podseti u kakvom je stanju priroda planete na kojoj žive, kao i da se stanovništvu ukaže na probleme ekosistema, na zagađenje naseljenih mesta i na to kako poboljšati kvalitet životne sredine.
Uobičajno se kaže da su film i knjiga različiti mediji i da ih nije moguće ni pametno uporedjivati. Zapravo, to baš i nije tačno, kako to obično biva sa "uobičajnim" pojavama. I knjiga i film na osnovu nje (ili obrnuto, svejedno) i te kako je moguće sameravati, i to prema najvažnijim parametrima kulturnog modela i estetike kojima pripadaju, kao i parametrima kulture u kojoj nastaju. Nema tu velikih relativizacija i "pitanja ukusa". Pogledajmo nekoliko paradigmatičnih primera.
Jovana Turinski, učenica OŠ „Vuk Karadžić“ i Bojan Momirski, učenik OŠ ‚‚Sonja Marinković“ iz Zrenjanina, na Mesijeovom maratonu 2016, održanom na Andrevlju na Fruškoj Gori, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije, projektanta i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.
Studenti sa Univerziteta Kolorado u Boulderu, koji su napravili brojač prašine za misiju na Pluton, sigurno će imati materijala za proučavanje podataka decenijama. Rezultati pokazuju da solarni sistem prilično pust, ako ne računamo planete, prstenove, mesece, komete i asteroide.
Popokateopetl je moćan, aktivan vulkan u centralnm delu Meksika. Visok je 5462 metra i drugi je po visini u Severnoj Americi (posle Orizaba). Od dolaska Španaca u Meksiko, 1519. godine do danas zabeleženo je preko dvadeset erupcija ovog vulkana. Prethodna se dogodila 21. decembra 1994. godine, a najnovija 18. aprila ove godine (pogledajte film dole).
Sa Miroslavom Grnjom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su na Mesijeovom maratonu 2016, održanom 9. aprila 2016. na Andrevlju, na Fruškoj Gori, Milan Marinkov i Bogdan Markov, učenici VII razreda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina..
Početak kulturnog i naučnog izdizanja Islamskog sveta se vezuje za 750. godinu, tj. za dolazak Kalifata na čelo Arapskog carstva. Izuzetan procvat tehnoloških i drugih civilizacijskih dostignuća će kasnije preuzeti i ostale ne-islamske kulture. Razvijala se arhitektura, filozofija, medicina, matematika i naravno astronomija. Oblasti koje su tada napredovale su Bliski Istok, severna Afrika, centralna Azija i al-Andalus. Naučnici arapskog sveta su se koristili grčkom, indijskom i sasanidskom astronomijom koju su razvijali i prevodili. Kasnije, uticali su dosta na Vizantijsku i Evropsku astronomiju kao i Kinesku. Samo neki od naučnika tog doba su...
