Naš jedini prirodni satelit, Mesec, odlazi polako od nas, sve dublje i dublje u svemir i za to je sam kriv. On povlači okeane na Zemlji, stvara plimsko ispupčenje koje zbog brze rotacije Zemlje istrčava napred… O tome imate priču ovde. Ali ovog puta nas više interesuje drugi prirodni satelit, Titan. Mesec smo pomenuli samo zato da bismo videli kako on nije jedini koji se udaljava od matične planete, a i zato da bismo kasnije poredili mehanizme koji dovode do tog udaljavanja.
U vedrim ljetnim noćima svakome od nas se dogodi da pogledamo u nebo i zapitamo se što se to sve nalazi iznad nas. Znamo da su zvijezde baš poput našeg Sunca, samo što su jako daleko. Ali koliko točno? I kako to znamo? Pitamo se imaju li te zvijezde planete poput Zemlje? I postoje li na tim planetima neka bića koja se, baš poput nas, pitaju takva pitanja. Pitanja poput toga ima li svemir kraj, što se događalo na njegovom početku i koliko daleko bismo mogli vidjeti kad bismo pogledali kroz najbolji mogući teleskop. Na neka od tih pitanja već znamo odgovore. I za njih je ove godine dodijeljena Nobelova nagrada za fiziku. O njima govorimo u Trećem elementu.
Persidi spadaju u najpoznatije meteorske rojeve. Oni dolaze u zgodno letnje vreme kada su noći duge i kada napolju nije hladno te je vreme prijatno za posmatranje.
Evo ako nekog interesuje kako kometa C2020 F3 Neowiste izgleda ovih dana. Slikao Boris Saksida 22.8.2020, onako, za uspomenu, ali fotorgrafiju deli sa nama. Da biste ponovo videli ovu kometu u njenom punom sjaju treba da pričekate njen sledeći dolazak u naše nebeske krajeve za nešto manje od 7000 godina.
Magline su oblaci gasa i prašine u međuzvezdanom prostoru. Sastoje se od vodonika, helijuma i mešavine ostalih gasova. Postoji nekoliko tipova maglina: molekularni oblaci (takođe poznati kao HII područja jer su uglavnom od vodonika), tamne magline, ostaci supernovih i planetarne magline.
VRT FIZIKE: Tamna materija, najveća tajna našeg doba
„Činjenica da oko nas postoji jedan svet o kome ne znamo apsolutno ništa, jeste nešto vredno izučavanja, a može i da izazove veliku revoluciju u našem razumevanju prirode“, kaže dr Marko Vojinović iz Instituta za fiziku u Beogradu u šestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ koja je posvećena istraživanjima tamne materije.
Astrofizičar, direktor projekta Evetn Horizon Telescope. Predvodio je međunarodni tim koji je napravio istorijski snimak crne rupe.
"Pre stotinu godina, Ajnštajn je došao do geometrijske teorije gravitacije koja deformiše prostor-vreme. Materija deformiše prostor-vreme, a potom prostor-vreme saopštava materiji kako da se kreće oko njega. Možete da imate dovoljno materije u dovoljno maloj oblasti koja probija prostor-vreme, da ni svetlost ne može da pobegne, sila gravitacije čak i svetlost zadržava unutra.
Jeste li se ikad zapitali kada će sav led istopiti na zemlji, za koje vreme Sunčev sistem napravi krug na putu kroz galaksiju, kada će nestati Saturnovi prstenovi i kada će naša planeta postiti nenastanjiva? I kada će se naša galaksija sudariti sa galaksijom u Andromedi?
Konačno, danas je ostvaren prvi let prototipa Staršipa. Let je bio od 150 metara i obavljen sa jednim motorm, što je bilo dovoljno za prvi probni let. Motor Raptor je bio postavljen van vertikalne ose broda. Puna verzija će imati 31 motor. Iako je je imao ekcentričan pogon, let je bio vrlo kontrolisan i SN5 je uspešno sleteo na predviđeno mesto. Raptor motor je novi jači motor od Merlin motra koji se koriste u Falcon 9 raketi koja je pre dva meseca odvela američke astronute na Međunarodnu kosmičku stanicu i koja redovno šalje Starlink satelite u orbitu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
