|
|
440 14’ 47” E
190 55’ 49” N
N/V 280 m
|
|||||
|
||||||
P R O G R A M
15.09.2025.
saopštenje
Milan Milošević
Hablova tenzija
Radi s o problemu brzine širenja svemira. Napravljena su dva vrlo precizna i pouzdana merenja (naglasak je na ovom „pouzdana“) koja se, međutim, ne slažu jedno s drugim.
Brzina širenja zasnovana na merenju kosmičke mikrotalasne pozadine iznosi 67,7 kilometara u sekundi po megaparseku. Ali, kada se brzina širenja računa po brzini kretanja obližnjih galaksija onda se dobije da to širenje iznosi 74 kilometara po megaparseku. Dakle, dobiju se dva nepomirljivo različita rezultata.
Kako je to moguće? Koje merenje je tačno? Kada će se usuglasiti ova merenja? I zašto je to uopšte važno?
O Milanu Miloševiću
- Rođen je 1981. godine u Nišu.
- Završio je Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu.
- Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu (PMF), smer opšta fizika, sa prosečnom ocenom ~9,13, a na diplomskom radu ocena 10.
- Doktorske studije odbranio je juna 2017.
- Učestvovao je na različitim projektima (nacionalnim i međunarodnim), između ostalog u oblasti kosmologije, teorijske fizike, međunarodnih mreža za razmenu znanja, letnjih škola i workshopova.
- Zvanje: od 2017. profesor (docent) za užu naučnu oblast teorijska fizika na Departmanu za fiziku PMF-a, Univerziteta u Nišu.
- Bavi se teorijskom fizikom, posebno kosmologijom — inflatorni modeli, tahionska polja i radionska polja.
* * *
Tanja Berić
Nastanjivost i astrobiološke mete u Sunčevom sistemu
Određivanje parametara života i nastanjivosti, što je jedan od primarnih ciljeva astrobiologije, kompleksan je zadatak koji zahteva angažman astronoma, fizičara, geologa, astrofizičara ali, velikim delom pada i na pleća mikrobiologa, za verifikaciju. Mnogi mikroorganizmi, posebno ekstremofili, žive u okruženjima koja su se nekada smatrala negostoljubivim za život, a koja manje ili više verno preslikavaju neka staništa van Zemlje. Pročešljajte zajedno sa mikrosima najbliže Zemljino okruženje, Sunčev sistem, i odredimo mete sa velikim potencijalom za nastanjivost!
Laboratorija za eksperimentalnu astrobiologiju ne želi samo da vam drži predavanja. Očekujemo iznošenje vaših mišljenja tokom predavanja a pripremili smo i interaktivnu društvenu igru i pozivamo sve zainteresovane da se oprobaju u trci za nastanjivost na tri nebeska tela u Sunčevom sistemu!
O Tanji Berić
Prof. dr Tanja Berić je redovna profesorka na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u užoj naučnoj oblasti mikrobiologija.
- Rođena 1974. godine u Sremskoj Mitrovici.
- Diplomirala je 1998. na Biološkom fakultetu, smer biologija mikroorganizama. (
- Magistrirala 2003. godine, doktorsku disertaciju odbranila 2010. godine, oba puta na istom fakultetu.
- Profesor je na Katedri za mikrobiologiju, Institut za botaniku i Botaničku baštu “Jevremovac”, Biološkog fakulteta.
- Aktivna je u razvoju novog master modula iz astrobiologije, koji bi uključivao rad sa mikroorganizmima iz ekstremnih sredina, kao i simulacije uslova sa drugih nebeskih tela (npr. Mars, Mesec).
* * *
11.09.2025.
online predavanje
Miroslav Filipović
Per Aspera Ad Astra: Budućnost astronomije je stigla! Otkriće ORC-ova i mnogih drugih novih čuda Univerzuma
Ovo je uzbudljivo vreme za otkrivanje novih astronomskih objekata kroz različite multi-messenger metode. Istraživanja nove generacije, koja obuhvataju čitav elektromagnetni spektar, pružaju značajnu priliku za proučavanje različitih objekata i procesa u obogaćivanju međuzvezdanog medijuma (ISM) elementima. Razmišljamo o našem kosmičkom prošlom, sadašnjem i budućem vremenu. Posmatranja pomoću SKA pathfinders instrumenata u radio-spekru, zahvaljujući visokoj osetljivosti, otkrivaju nove objekte u našoj i drugim galaksijama. Studije neutrina i gama-zračenja daju odgovore na dugotrajno pitanje u visokoenergetskoj astrofizici: odakle potiču kosmički zraci i ultra-visokoenergetske čestice? Danas se zna da gama-zračenje uočeno iz nekih sredovečnih ostataka supernova (SNR) potiče od udaljenih populacija kosmičkih zraka (verovatno lokalno ubrzanih) koji reaguju s gasom, ali još uvek je potrebno mnogo rada da bi se u potpunosti objasnio tok galaktičkih kosmičkih zraka. Mladi PeV gama-zračeći ostaci supernova zahtevaju drugačije tehnike kako bi se odgovorilo na pitanje o ubrzanju kosmičkih zraka. U tome će nam, između ostalog, pomoći Cherenkov Telescope Array. Pregledaću najnovije naučne rezultate iz različitih novih i osetljivih istraživanja, kao što su ASKA i MeerKAT (radio). Pored toga, tu su i veliki multi-messenger programi posmatranja pomoću XMM-Newton i eROSITA (X-zraci), Herschel i Spitzer (IR), MCELS (optički), KM3NeT i HESS (gama-zraci). Ovo su zlatni dani astronomije. …a možda Zemlja zaslužuje da bude proglašena za Galaktički nacionalni park?
O Miroslavu Filipoviću
Prof. dr Miroslav D. Filipović je srpsko-australijski astronom, rođen: 1967. Studirao astrofiziku u Beogradu, a posle tri godine studije nastavlja u Sidneju, Australija. Doktorirao 1996. zatim odlazi na postodok studije na Max-Planck Institut za vanzemaljsku fiziku (Nemačka)
Radi na University of Western Sydney (Australija) kao profesor astronomije/astrofizike. Predsednik je Penrith Observatory, narodne opservatorije u Australiji.
Filipović se bavi sledećim temama:
- Supernove i njihova energija
- Astrofizika velikih energija (high-energy astrophysics)
- Planetarne magline, popratne emisije u više frekvencija (radio, optički, X-ray)
- Struktura Mlečnog puta, oblasti formiranja zvezda, interakcije galaksija, aktivna galaktička jezgra
- Život
* * *
10.09.2025.
Aleksandar Bogojević
Šta će govoriti Aleksandar Bogojević?
To je jako teško zaključiti iz naslova njegovog predavanja, a naslov glasi: "Stvaranje, oživljavanje i umreženje”. Hmm, misteriozno je i deluje uzbudljivo, pogotovo kad se zna da nas je predavač i prošlih godina vodio kroz neslućene misterije nauke.
Koliko će predavanje trajati? To, kaže dr Bogojević, nije definisano.
Ukratko o dr. Aleksandaru Bogojeviću
Dr Aleksandar Bogojević je profesor i direktor Instituta za fiziku u Beogradu od 2014. godine. Specijalizovan je za teorijsku fiziku visokih energija, sa istraživanjima usmerenim na kvantnu teoriju polja, gravitaciju, kosmologiju i numeričku simulaciju kompleksnih sistema. Obrazovao se na Univerzitetu u Beogradu, magistrirao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i doktorirao na Univerzitetu Braun u Providensu.
* * *
online predavanje
Dejan Stoković
Crne rupe u vasioni i laboratoriji
Crne rupe su bez sumnje nainteresantniji i najintrigantniji objekti u svemiru. Njihovo postojanje je teoretski predvidjeno jos pre vise od stotinu godina, ali direktne dokaze imamo tek u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujući napretku u astronomiji i fizici, naše znanje o crnim rupama se dramatično razvija, a one nas i dalje iznenađuju svojim misterioznim svojstvima. U ovom predavanju, bice dat kratak teorijski pregled osobina crnih rupa, evolucija naseg vidjenja crnih rupa u poslednjih stotinu godina, razliciti nacini da se crne rupe detektuju u vasioni, intrigantne mogucnosti da se mini crne rupe stvore u mocnim akceleratorima cestica, kao i cinjenica da crne rupe mogu biti povezane sa tzv. kosmickim crvotocinama koje se mogu koristiti za brzo putovanje kroz prostor, pa cak i kroz vreme.
* * *
Priprema se program za decu: Space exploration.
05.09.2025.
Bratislav Ćurčić
Koliko su relevatni amaterski teleskopi danas u eri superteleskopa
Amateri su u prošlosti igrali vrlo važnu ulogu u astronomiji. Svojevremeno su najveći teleskopi na svetu bili gradjeni upravo amaterski (Rosse/Parsonstown). Do ne tako davno su nove komete upravo nalazili skoro isključivo amateri (npr. Bradfield).
Danas profesionalci imaju sve - ogromne aperture veličine teniskog terena (uskoro i fudbalskog!), idealne lokacije sa nimalo svetlosnog zagadjenja, odličnim seeingom, izvanrednom transparencijom, monstruozne kamere veće od stola, aktivnu/adaptivnu optiku, you name it, they've got it. Znači li to da su danas amateri osudjeni da samo posmatraju sa margina i navijaju?
Pa ne baš. Imamo mi još poneki adut u rukavu...
Bratislav Ćurčić se bavi astronomijom, pravljenjem teleskopa i astrofotografijom još od davnih gimnazijskih dana, pre bezmalo četiri decenije. Od 1988 uživa u prelepom južnom nebu iznad Australije (kao i u prelepim "ovozemaljskim" predelima širom prastarog južnog kontinenta). Kad ne pravi teleskope ili ne pešači Outback-om sa rancem na leđima onda planira nove teleskope ili nova putovanja. Sledeći projekat mu je pravljenje 300mm katadioptričkog astrografa (dva ogledala i tri sočiva), kao i poseta poljima oko Mundrabille u Zapadnoj Australiji, gde je pronadjen jedan od najvećih meteorita ikada na Zemlji . "Samo" 5000km vožnje, prava sitnica :-)
* * *
online predavanje, na engleskom
Prof. dr Sheldon Landsberger
History of Nuclear Science and the Impact of Nobel Prize Winners
A significant fraction of astrophysics is based on understanding nuclear reactions in either the r-or p- processes, fusion and proton-proton reactions in the sun and cosmic radiation and its reactions, and other nuclear related phenomena. The history of nuclear science spans many centuries and is one of the most fascinating aspects in the development of modern astrophysics. An overview of the historical people in nuclear science from BC through the renaissance and late 19th and early to mid 20th centuries will be given.
Profesor Šeldon Landsbergerje istaknuti stručnjak za nuklearno i radijaciono inženjerstvo i profesor na Cockrell školi inženjerstva Univerziteta u Teksasu, gde predaje od 1997. godine. Autor je više od 250 naučnih radova i gotovo 200 konferencijskih priloga, a njegovo istraživanje usmereno je na nuklearna analitička merenja, nuklearnu forenziku, prirodnu radioaktivnost i praćenje zagađenja teškim metalima.
Za svoj pedagoški rad dobio je prestižne nagrade Artur Holi Kompton (2007) i Glen Marfi (2005). Bio je direktor Nastavno-istraživačke laboratorije za nuklearno inženjerstvo UT (2002–2006) i koordinator programa nuklearnog i radijacionog inženjerstva (1997–2012). Od 1988. godine angažovan je kao stručni konsultant Međunarodne agencije za atomsku energiju.
* * *
saopštenje
Goran Ćurčić
SCI&FI and SPACE OPERA
Znate li ko je pre gotovo dve hiljade godina prvi pisao o putovanju brodom do Meseca i ostalih nebeskih tela? Šta se desilo u krčmi kod “Polu zvezde” na imendan šantavog torbara? Koja je to prva spravu za putovanje kroz vreme? Da li je Branislav Nušić pisao fantastiku? Ko je Beli Vojvoda, a ko Major Tom i odakle pauci na Marsu?
Na ova i slična pitanja odgovore je dalo udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI, koje se već dvadeset i jednu godinu bavi istraživanjem, negovanjem i popularizacijom naučne fantastike u region.
Među brojnim aktivnostima uduženja ističe se priređivanje regionalne zbirke fantastičnih priča REGIA FANTASTICA. U toku je konkurs za dvanaestu zbirku. Ovogodišnja tema je SPACE OPERA. Pozivamo sve fanove astronomije i fantastike koji žele da pišu da nam se pridruže sa svojim pričama i postanu deo naše nove svemirsko-literarne misije na brodu “Regia fantastica 12”.
Goran je pokretač SF društva iz Zrenjanina, stari kamper
01.19.2025.
O satnici ćemo kasnije (sada još uvek ona ne može precizno da se odredi), ali možemo da pružimo obaveštenja o dogovorenim programima. Videćete, zanimljivi su i važni:
* * *
Prof. dr Igor Savić, PMF Novi Sad
Kratka priča o HeH+
HeH+ je molekul, prvi molekul koji je nastao u svemiru. Bilo je to neposredno nakon Velikog praska, pre 13,8 milijardi godina. Sa ovim molekulom nastala je hemija, a odmah zatim i evolucija složenih molekula, uključujući i organske.
Naučnicima je molekul poznat od 1925. godine kada je otkriven u laboratoriji, a gotovo čitav vek kasnije, 2019. detektovan je i u svemiru.
Profesor Savić će nam otkriti zašto je ovaj molekul važan, kakva je veza između njegovog posmatranja i proučavanja u laboratoriji, a obavestiće nas i o najnovijim vestima o tom prvom molekulu. Inače, prof. Savić je i sam uključen u međunarodna laboratorijska istraživanja molekula HeH+.
Prof. Savić je strasteni ribolovac a u zadnje vreme i astrofotograf
* * *
Saopštenje
Dr Jovana Knežević, PMF NS
Građanska istraživanja u službi nauke
Šta je to radioaktivnost, kako razbiti brojne predrasude o njoj? Da bi se to postiglo potrebno je promovisati prirodne nauke i u ceo proces naučnog istraživanja uključiti i učenike osnovnih i srednjih škola. Ali kako zainteresovati i motivisati učenike za učenje i rad? Koje aktivnosti smo do sada sproveli i kako to izgleda kada učenici i sami postanu istraživači? I šta možemo naučiti o prirodi i radioaktivnosti kroz zajednički rad? Pozivamo sve da nam se priključe u razgovoru, da sa nama podele svoja iskustva i ideje o tome.
Projekat Građanska istraživanja u službi nauke (Nature and Radioactivity - Walk, Talk, and Learn, NATURALE) finansira Centar za promociju nauke Republike Srbije.
Dr Jovana Knežević je učesnica i saradnica mnogih astronomskih programa koje organizuje PMF. Sem na fakultetu drži predavanja u Zmaj Jovinoj gimanziji i Akademiji umetnosti.
* * *
Predavanje online
Prof. dr Tristan Hibš, Howard University, Washington, SAD
Tamna strana Stringova
Teorije stringova već 40-tak godina obećava opis Prirode, počev od najosnovnije građe — elementarnih čestica, polja, pa i prostor-vremena u kome se sve to kreće i spreže. Tako zahtevnom zadatku naravno pristupamo postupno, pa se već zna da postoji ogroman broj stringaških modela koji mogu da reprodukuju tzv. „standardni model“ elementarnih čestica i polja. To uzburkano more mogućnosti se sada već istražuje i novim kompjuterskim metodima. Međutim, ostaje neizvesno da li ti modeli mogu da se prilagode pa da jednako korektno opišu i ogromno prostranstvo našeg svemira i njegovo ubrzano širenje. Iz nedavnog istraživanja tog pitanja se pomaljaju neki novi uvidi, a koji ukazuju na pozitivan konačan odgovor.
O prof. Hibšu iz članka: Druga strana Tristana Hübscha
Profesor Tristan Hübsch je cenjeni fizičar sa Howard univerziteta u Vašingtonu na kome je proveo ceo svoj dosadašnji radni vek od nekoliko decenija. Sem profesurom profesor Hibš se bavi i drugim zanimljivim poslovima pa je tako do sada održao stotinak predavanja po pozivu širom sveta, napisao 150 ili tako nešto članaka u važnim stručnim i naučnim časopisima, autor je nekoliko teških knjiga (ni jedna nije razumljiva nama običnim smrtnicima) itd. Gostujući je profesor na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
28.08.2025.
Profesor Dragan GAJIĆ (PMF, Niš) priprema nekoliko predavanja, a održće dva, najmanje. Dva su već gotova i to su sledeća:
Odakle nam voda ili težak odgovor na trivijalno pitanje
Predavanje se odnosi na problem porekla vode na našoj planeti. Istraživanja su pokazala da postoje tri moguća objašnjenja ovog problema: da voda potiče iz protosolarne magline i degazacije stena na Zemlji i da su njeni glavni donosioci na planetu komete ili asteroidi (pre svega ugljenični hondriti). Uporedne analize prisustva izotopomera (vrsta voda sagrađenih od različitih izotopa vodonika i kiseonika), kojih ima osamnaest, na Zemlji i pomenutim kosmičkim telima, daju prednost asteroidnom poreklu. Na predavanju će biti govora i o poreklu vode na ostalim telima Sunčevog sistema, sa objašnjenjem zbog čega je ona na nekim objektima prisutna, a na drugim ne..
O zvezdama skitnicama
Postoje zvezde koje ne pripadaju ni jednoj galaksiji i koje lutaju prostorom između njih. Astronomi smatraju da ih ima skoro 10% od ukupnog broja zvezda.
S obzirom na udaljenost one se otežano detektuju, ali je to ipak moguće. Na predavanju će biti obrazložene metode za detekciju ovih zvezda, kao i mehanizmi njihovog nastanka. Neki autori pokušavaju da objasne bledi sjaj intergalaktičke sredine i problem manjka barjonske materije u svemiru postojanjem upravo ovih zvezda. Na predavanju će biti objašnjena i struktura zvezdanih i galaktičkih asocijacija.
24.08.2025.
Još je rano za konačan i precizan program male konferencije u Istražiivačkoj stanici Petnici (ISP) i za sad možemo govoriti samo o grubim najavama. Iako nepotpune te najave govore o vrlo zanimljivom sadržaju.
Petak 19.09.2025.
Nakon što u petak, 19. septembra, stignemo u Petnicu i smestimo se po sobama, imaćemo otvaranje konferencije (kratke, uobičajene pozdravne govore), a zatim očekujemo prvo izlaganje.
- Obratiće nam se direktor ISP dr Nemanja Martinović. Od njega očekujemo da nas upozna s ovom jednom od najpoznatijih neprofitnih ustanova za edukaciju mladih u Evropi. Zatim ćemo posetiti neke od petničkih laboratorija da vidimo šta se tamo radi.
- Uveče (još nije precizno utvrđen termin) imaćemo nu ekskluzivno Zoom predavanje. O najčuvenijoj, najvećoj i najmoćnijoj zemaljskoj opeservatoriji, opservatoriji Vera Rubin, govoriće njen direktor prof. dr Željko Ivezić.
O opservatoriji Vera Rubin
Аутор: Rubin Observatory/NSF/AURA/B. Quint - https://noirlab.edu/public/images/iotw2207a/, CC BY 4.0, Веза
O Opservatoriji Vera Rubin u AM imamo više članaka i poželjno je da ih pročitate, naročito ako dođete na konferenciju. Evo linkova:
O čuvenoj astronomkinji po kojoj je opservatorija dobila ime:
Prof. Ivezić
Ko je naš predavač, prof. Ivezić.
Željko Ivezić je hrvatsko-američki astrofizičar. Rođen je 1965. godine u Sarajevu, studirao u Zagrebu, doktorirao na Univerzitetu Kentaki 1995.
Autor je i koautor blizu 300 naučnih radova, citiran preko 91.000 puta, sa H-indeksom 134!!!
- postao je direktor Opservatorije Vera Rubin. Za svoj rad dobio je brojna priznanja među kojima je imenovanje jednog asteroida po njemu (Asteroid202930 Ivezić).
Razgovor s razlogom: Željko Ivezić
I ovo je interesantn video prilog. Prof. Ivezić je bio gost kod Nil Degras Tajsona:
Prof. Ivazić o Opservatoriji... (imate automatski prevod ako vam je potreban)
Smislite pitanja za prof. Ivezića, ovo će biti jedinstvena prilika da saznate nešto o velikoj opservatoriji i njegovom radu
|
Pored velikih, gotovo nezapamćenih kriza i problema širom svet od Kine pa do Fruške gore (i dalje) i kada je izgledalo da će se naglo prekinuti neke lepe tradicije astronomskih okupljanja – jer su ionako skromni uslovi postali mnogo gori – desilo se da se ta naša okupljanja nasuprot očekivanjima umnožavaju. Prvo je nedavno održan osmatrački astronomski kamp baš na Letenki zahvaljujući tvrdoglavosti i upornosti iskusnog kampera i teleskopdžije Miloša Deronjića. U međuvremenu nam je stigao poziv iz Istraživačke stanice Petnica da predavačko okupljanje održimo u Petnici, što smo prihvatili. Radni naziv ovog skupa je zadržao reč Letenka da se naglasi poreklo i tradicija okupljanja. |
Astronomski kamp: VELIKA VEST!
Zašto se seli Astronomski kamp "Letenka"
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
