Prof. Hibš

Da se istorija ponavlja ja znam po profesoru Hibšu. On je i ove godine došao u Novi Sad i održao seriju predavanja studentima PMF. To čini svake godine tokom proleća, nekako baš u vreme kada studenti organizuju apsolventsko veče, pa se desi da nakon te večeri (koja se razvuče duboko u noć) neki studenti ne mogu da dođu na nastavu. I profesor to razume jer bolje je da oni spavaju kod kuće nego na njegovom času. I zato im nikada to odsustvo ne zamera, ali nagrađuje one koji na nastavu ipak dođu. Uostalom, i sam je bio student.

Sem toga, studentima kaže: „Bićemo zauzeti tri sata, a vi donesite kafe, čaja, sendviče… ako vam je nešto od toga potrebno, pa da mi radimo“. U svemu tome zapravo je posebno zanimljivo koliko mnogo ima onih koji i pored nesane noći pažljivo slušaju profesorovo predavanje. Usuđujem se da zasluge za takav podvig pripišem dobrim delom i samom profesoru i njegovom načinu predavanja.

Prof. Mrđa

Dakle došao je prošle nedelje prof. Tristan Hibš, iz Vašingtona gde na Howard univerzitetu radi, a jedno popodne je (9. maja) rezervisao za neformalnu priču sa prof. Dušanom Mrđom i sa mnom. Zapravo, Dušan i organizuje ove susrete. S obzirom da smo tokom godine razvili živu diskusiju o statusu i pravima američkih Indijanca i o američkim predsedničkim izborima i sličnim važnim temama taj susret je možda bio i neminovan. Pa ne može se sve rešiti i ispričati samo imejlovima.

Ispostavilo se da je moje prisustvo sastanku imalo i neke dobre efekte jer je Dušan mogao na miru da radi. Njemu je svaki čas zvonio telefon da bi ga neko našto pitao. A on je kucao, slao odgovore i ugovore, čestitao, izdavao naloge, a onda se uključivao u diskusiju sve dok mu ponovo ne bi zazvonio telefon sa nečim izuzetnim i hitnim što baš odmah treba rešiti. Da se nije oženio pre 15 godina danas za taj narodni običaj ne bi ni imao vremena. 

A o čemu smo pričali? Pa o „Problemu tri tela“ – profesoru se sviđa i knjiga i netfliksova serija. Počeo je da gleda i kinesku verziju, ali je još nije dovršio. 

Zatim se diskusija prenela na film „Oppenheimer“ – a to je tema u vezi sa bombom, fizikom, najvećim fizičarima itd. tj. drugim rečima tema je zanimljiva i beskonačna. 

A sa te teme priča se polako premestila na probleme moderne fizike i neke nesuglasice oko Hablove tenzije. A radi se o ovome: da bismo dobro razumeli širenje kosmosa, procenili njegovu starost i evoluciju nužno je da znamo brzinu njegovog širenja, tj. međusobnog udaljavanja galaksija. Problem je što dva veoma precizna i pouzdana merenja brzine udaljavanja daju različite rezultate! A to nije u redu. U jednom trenutku Mrđa je rekao kako čisto sumnja da će i u narednih godinu dana biti rešena Hablova tenzija na šta je Tristan viknuo: „Šta?!“  Zatim se mašio za novčanik, izvadio 100 dinara, lupio ih o sto i svečano izjavio: „Kladim se da će se ta dva merenja za godinu dana izravnati!“

Rukavica je bačena, izazov prihvaćen i Dušan je izvadio svojih 100 dinara. Ja sam jeo voćnu salatu. Ali pripala mi je časna dužnost da čuvam 200 dinara do sledećeg proleća kada ću taj kapital predati pobedniku. 

Ostaje dakle da čekamo sledeći susret u ovo vreme kada ćemo, možda, imati rešenu misteriju, a neko od dvojice kladioničara će biti bogatiji za 100 dinara (što je otprilike cena dve perece).

ALBUM fotografija (20 fotografija)

JOŠ članaka o prof. Hibšu.