Profesor Tristan Hibš je sjajan čovek, koliko se moglo proceniti na osnovu dva sata priče sa njim. Svake godine on dođe u Novi Sad na neko vreme, održi dva, tri predavanja na novosadskom PMF *, obiđe rođake i prijatelje. Dugo je već u SAD (predaje na Howard univerzitetu), ali se to po njegovom govoru ne vidi. Obično ti naši ljudi koji dugo žive u inostranstvu i razmišljaju na drugom jeziku malo pobrkaju neke reči. S profesorom to nije slučaj, koliko se dalo primetiti.

Lepo rano popodne proveli smo u restoranu Indeks, na Sunčanom keju. Sastanak je smislio Dušan Mrđa, profesor, nuklearni fizičar sa Departmana za fiziku – što redovni čitaoci AM sigurno znaju. Želeo je da ugosti prof. Hibša mimo uobičajenog protokola. Za tu priliku pozvao je i prof. Ištvana Bikita, njegovu ćerku Kristinu kojoj je inače mentor na doktorskim studijama, a pozvao je i mene. Tako sam dobio priliku da se neposredno upoznam sa prof. Hibšom.

Profesora znam još od prvih brojeva Astronomije u kojoj je on objavio jedan zanimljiv članak o strunama. Posle nekoliko godina je potpisao i pismo podrške izlaženju našeg drugog časopisa (Astronomski magazin). Razmenili smo nekoliko imejlova, ali se nikada neposredno nismo sreli.

Kako to ide u ovakvim prilikama, prvo su su se dva fizičara veterana, Hibš i Bikit, prisetili nekih starijih kolega, nekih svojih profesora u vreme kad su i sami bili studenti, zatim nekih zajedničkih kolega, recimo prof. Đure Paunića. Obojica, već po svojoj profesionalnoj deformaciji, žalili su što neki nisu nastavili svoju karijeru na fakultetu i u tom smislu pominjali Gocu Čomić. Šteta je, rekoše, što se ona dala u politiku, a mogla je ostati na fakultetu.

Neću prepričavati ostale priče sem jedne ili dve koje mogu čitaocima biti interesantne. Porf. Hibš dobro poznaje Brajana Grina, čuvenog pisca Elegantnog kosmosa, Tkanja svemira itd. Rekoh: Jednom mi je Dejan Stojković (prof na Bafalu koji je napisao više tekstova za naše časopise) rekao da se Brajan Grin posvetio popularizaciji.

Profesor Ištvan Bikit

- Da - odgovrio je Tristan. - On je odličan fizičar, a zadnjih godina, pretežno drži popularna predavanja... vidite, obično poznati glumci i pevači imaju jednog agenta. Brajan ima čitav tim agenata. To je prosto neverovatno kako oni rade. Jednom su predavanje organizovali u zgradi opere. To je ogromna sala, možda sa hiljadu sedišta. Na bini je bio postavljen ekran čitavom dužinom, ogroman. I sve je bilo usklađeno. Brajan priča a iza njega, precizno sinhronizovano ide animacija, film, fotografije i sve to posebno priređeno samo za to predavanje. Kaže Brajan: «a onda je Njutn malo pogrešio...» i tog trenutka nazad, na slici Njutn malo porumeni. Sjajno. Samo, njegova predavanja ne idu bez 100 hiljada dolara. Ali je svako fantastično.

- A jednom – nastavlja Tristan – kad smo zajedno bili u Poljskoj, na nekoj konferenciji, nedelju dana je imao problem sa hranom. Brajan je strogi vegetarijanc i mučio se da nađe nešto bez mesa. Jednom sam mu naručio picu i na srpsko-ruskom nekako objasnio konobaru da ništa ne stavlja na nju, da ide samo testo. Jedva smo se nekako sporazumeli i oni zaista ispekli samo testo, ali onda kuvaru valda bilo neprijatno pa je u sredinu ipak sručio neke salame, šunke i slično. Tako je – smeje se profesor – Brajan gladovao u Poljskoj.

Pričalo se, naravno najviše o fizici, o string teoriji (Hibšovo uže područje istraživanja), pa onda o nečemu što sam možda i shvatio ali nisam u stanju da ponovim. U to poslednje spada i Hibšova knjiga: Calabi-Yau Manifolds—A Bestiary for Physicists.

Dva sata je proletelo i ja se konačno pozdravim sa svima. Bikit i Kristina rekoše da će doći na kamp, ako ih nešto veliko ne spreči, a Tristan da će sledeće godine opet doći u Novi Sad, pa ćemo se možda i tada videti.