Iako su mi neki sa ovog sajta čvrsto obećavali, izgleda da moram da se pomirim da nikad neću da odletim u kosmos. Ostaje mi da, kao i sve ostalo, samo zamišljam. Kako bi se, recimo, osećao prilikom lansiranja?
Opširnije: Lansiranje: kakav je osećaj?
Write comment (0 Comments) 
Kineska sonda 'Chang'e 4' postala je prvi ljudski artefakt koji je 3. januara 2019. meko sleteo na drugu stranu Meseca. Oko 12 sati nakon sletanja, sonda je aktivirala rover 'Yutu 2', koji je, logično, takođe ušao u istoriju kao prvo vozilo koje se kretalo 'onom' stranom našeg satelita. Od tada su prošle 3 godine i sve to vreme mali rover se kreće, polako ali neumoljivo. Nedavno je 'Yutu 2' (玉兔 二号) prešao oznaku od jednog kilometra na Mesecu 38. lunarnog dana misije (jedan lunarni dan je jednak jednom zemaljskom mesecu). Tačnije, 7. januara 2022. odometar 'Yutua 2' je pokazao 1003,9 metara. To svakako nije impresivna brojka, pogotovo u poređenju sa 10,54 km pređenih 'Луноходом 1' ili skoro 40 km 'Лунохода 2', ali nije loše za mali rover od 140 kg koji može da radi samo u određenim razdobljima lunarnog dana (kada Sunce nije prenisko ili previsoko na horizontu da bi mogla da se kontroliše da temperatura sistema ne izlazi van parametara vozila).
Opširnije: Kineski rover 'Yutu 2': tri godine i preko kilometra na daljoj strani Meseca
Write comment (0 Comments) 
Doslovce dva svijeta, jedan mentalno ograničen a drugi bez ikakvih granica
Write comment (3 Comments)
Pre nekoliko meseci činilo se da smo nadomak prvog orbitnog lansiranja 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. Montaža i testiranje prototipova 'Starshipa' S20 i 'Super Heavyja' B4, koji su javno prikazani prošlog avgusta, sve više je uzimalo maha s realnom mogućnošću lansiranja krajem godine. Ako bi i došlo do kašnjenja...
Opširnije: 'Starship': Nebo mora da sačeka (na Raptor 2)
Write comment (0 Comments) 
'Dragonfly', Nasina sonda koja će se sastojati od velikog drona koji će leteti nebom Titana, najvećeg Saturnovog meseca, biće lansirana 2027. godine. Ali ova sonda, koja će do ovog fascinantnog tela stići oko 2034. godine, neće istraživati metanska jezera i mora na severnoj hemisferi. Iz tog razloga i dalje se pojavljuju predlozi misija koje ne zanemaruju glavnu 'turističku' atrakciju ovog satelita. Poslednji od ovih projekata je 'POSEIDON, misija na Titan osmišljena za proučavanje jezera metana i etana. Misija bi morala da se sastoji od orbitera i 'površinskog' elementa, koji može biti ili veliki amfibijski dron, nazvan 'hidrodron' - vrsta plutajućeg 'Dragonflya' - ili mala flotila manjih dronova (ova posljednja opcija je jeftinija).
Opširnije: 'POSEIDON': evropski 'hidrodron za istraživanje Titanovih jezera
Write comment (0 Comments)