Prvo lansiranje rakete-nosača nosivosti 53t Falcon Heavy (FH) kompanije SpaceX planirano je krajem aprila / početkom maja 2016. Novi lanser ima veliki značaj kako za komercijalne, tako i za planove Ilona Maska vezane za kolonizaciju Marsa.
Prvi let će biti eksperimentalni, bez korisnog tereta. Medjutim, već za vreme drugog lansiranja (STP-2) koje je planirano za septembra 2016. nova raketa-nosač će poneti u orbitu, ni manje ni više, nego 37 vojnih satelita za potrebe Vazduhoplovnih snaga SAD. Takodje, pre isteka 2016. moguće je da super-raketa Ilona Maska bude lansirana još dva puta. U septembru 2016. treba da bude lansiran telekomunikacion satelit ViaSat , a krajem sledeće godine i Inmarsat. Godine 2017. ovom raketom će biti lansiran telekomunikacioni satelit Intelsat, a 2018. Arabsat. Cena po jednom lansiranju iznosi oko 90 miliona dolara, što je itekako niska cena za nosač nosivosti 53 tona! U budućnosti, očekuje se da će FH biti korišćen i za lansiranje medjuplanetarnoih kosmičkih aparata, uključujući i marsijanskih lendera.
Umetnička predstava rakete-nosača Falcon Heavy na lansirnoj rampi 39A
Pre gubitka rakete-nosača Falcon 9 u junu ove godine, kada je za vreme lansiranja došlo do njene eksplozije u kojoj je uništen kosmički brod Dragon krcat opremom za Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS), prvo lansiranje rakete FH je bilo planirano za kraj 2015. Medjutim, odmah posle ovog fijaska, Ilon Mask je najavio da se prvo lansiranje teške rakete prenosi za kasniji period, dok će svi resursi njegove kompanije SpaceX biti preusmereni na što brži oporavak i obnovu lansiranja brodova Dragon u okviru komercijalnog programa NASA-e. Masku je povratak na kosmičku scenu od ogromnog značaja budući da je SpaceX na spisku kompanije koje se bore za drugu rundu komercijalnog programa NASA-e za prevoz tereta do MKS. On planira da to uradi početkom januara 2016. kada će Falcon 9 da ponese prema MKS sledeći teretni brod Dragon. Ovo lansiranje će imati veliki značaj ne samo za buduće misije Dragona prema MKS, nego i za borbu Maska na kosmičkom tržištu. Pored toga, od povratka SpaceX na kosmički scenu umnogome će zavisiti hoće li lansiranje teške rakete FH biti obavljeno kada je i najavljeno.
SpaceX je prvi put obelodanio planove razvoja rakete-nosača FH teške kategorije aprila 2011. Tada je rečeno da će njeno prvo lansiranje biti obavljeno 2013. iz Vazduhplovne baze Vandenberg u Kaliforniji. Medjutim, kako je vreme odmicalo, datum prvog lansiranja je tiho pomeran. Takodje, posle zakupa lansirnog kompleksa LC 39A koga je NASA podigla 1965. za program Apollo, promenjeno je i mesto lansiranja, tako da će teški “Falkon” prvi put poleteti sa Kejp Kanaverala. Bilo je to aprila 2014, tako da od tada SpaceX uveliko radi na renovaciji stare lansirne rampe i njene transformacije u platformu sa koje će u kosmos moći da budu lansirane FH i Falcon 9. Rampa LC 39A je istorijski relikt američkog kosmičkog programa. Sa nje su prema Mesecu u periodu 1968-1972. lansirani svi kosmički brodovi Apollo (osim Apollo-10), uključujući i Apollo-11 kojim su prvi ljudi leteli na Mesec. Posle Apolla, rampa je modifikovana za program Space Shuttle, koji je upravo i započeo 1981. lansiranjem šatla Columbia sa nje. Najveći broj šatl misija lansiran je upravo sa rampe 39A, koja je, kao i za vreme programa Apollo služila kao osnovna startna platforma sa koje je u kosmos jula 2011. lansiran poslednji šatl .Radovi uključuju gradnju montačnog hangara nedaleko od rampe, kao i železničkog sistema kojim će se obe rakete u budućnosti prevoziti iz hangara do startnog stola.
Direktor Kenedijevog kosmičkog centra Robert Kabana objavljuje ugovor o izdavanju lansirnog kompleksa 39A (u pozadini) kompaniji SpaceX (april 2014.)
Lansirni kompleks LC 39A (u prednjem planu), i rampa LC 39B u pozadini
Montažni radovi na lansirnoj rampi 39A se privode kraju, tako da se očekuje da krajem novembra ona bude tehnički spremna za prva lansiranja. Ovo je takodje od velikog značaja za Maska jer, kao što se zna, SpaceX je takodje učesnik drugog komercijalnog programa NASA-e za lansiranje američkih astronauta prema MKS. Sa nje se očekuej da će u proleće 2017. poleteti Dragon sa dva astronauta i time, prvi put posle šest godina otvoriti eru pilotiranih lansiranja sa američkog tla.
Nego, vratimo se super-raketi Ilona Maska. Kada bude lansiran, FH će biti najjača operativna raketa-nosača na svetu. Sa kapacitetom od 53 tona za koristan teret na niskoj orbiti (21t za geostacionarnu orbitu), visina 68 metara i sa masom od preko 1400 tona, raketa nosač Ilona Maska će biti posle fon Braunovog Saturna V iz perioda 1967-1973. najmoćnija američka raketa-nosač. Prema Mesecu, FH može da lansira 16t, a ka Crvenoj planeti kosmički brod mase 14t.
|
Na prvom stepenu (tri dnoja bloka) rakete Falcon Heavy nalazi se 27 motora |
Prvi stepen rakete FH se sastoji od tri raketa Falcon 9, do kojih svaki nosi po devet raketnih motora Merlin 1D koji koriste tečni kiseonik i kerozin. Uz specifičan impuls na nivou mora od 282 sekunde (311s u vakuumu) jedan motor Merlin 1D razvija potisnu silu od 620 kilo Njutna (kN). Sa paketom od tri prva stepena Falcona 9, FH na prvom stepenu ima 27 ovih raketnih motora!. Paralelen rad toliko motora kada su u pogonu tri bloka prvog stepena – praktično kada istovremeno rade tri povezana nosača Falcon 9 – je jedan od najkompleksnijih inženjerskih rešenja. U sećanju su neuspesi sovjetskih stručnjaka da iz četiri pokušaja 1969-1974. uspešno lansiraju mesečevu super-raketu N1 koja je na prvom stepenu imala 33 motora. Poredjenja radi, Saturn V čija je nosivost bila gotovo dva i po puta veća od FH, je na prvom stepenu imao samo pet raketnih motora.
Sva tri bloka prvog stepena rakete FH, imaće sisteme za povratak u Kejp Kanaveral, radi ponovnog korišćenja. Ovaj sistem se, istina za sada još uvek neuspećno, uveliko ispituje tokom lansiranja Falcona 9.
Na centralnom bloku prvog stepena se nalazi takozvani konektor, izradjen od kompozita ugljenika. On spaja drugi sa prvim stepenom. Na drugom stepenu nalazi se samo jedan motor Merlin 1D modifikovan za rad u vakuumu. Na vrhu drugog stepena, praktično i na vrhu rakete-nosača nalazi se blok sa korisnim teretom koji je smešten u zaštitnom konusu.
Ako Falcon Heavy za oko sedam meseci bude uspešan u svom prvom startu, njegova pojava na kosmičkom tržištu dovešće do vrlo zanimljive situacije. Medju svim lanserima koji se tamo nalaze raketi Maska, kada je nosivost u pitanju, neće biti premca. Daleko iza sa nešto manje od 30 tona (za nisku orbitu) je Delta IV Heavy, posle koje slede Atlas V, “Angara 5” (koja istina tek treba da se izbori za svoje mesto na tržištu), “Proton M” i Ariane V sa kapacitetom izmedju 25 i 20 tona. Sledeće godine, nadajmo se da će se ovoj grupi takozvanih “teških” raketa pridružiti i kineski nosač CZ-5. Po snazi, sa dvostruko većim kapacitetom, jedino će je prevazići nosač SLS čije se prvo lansiranje očekuje krajem 2018. SLS će biti praktično jedina raketa-nosač klase Saturna V, N1 i “Energije”.
Medjutim, Mask nema nameru da stane na FH. Za SpaceX, FH je korak izmedju Falcona 9 srednje nosivosti (13t) i super-rakete koja trenutno nosi neobično ime BFR (Big Frakking Rocket – “Djavolski velika raketa”), a na Internetu se modje naći i pod oznakom Falcon XX. Njen oblik i parametri za sada nisu poznati, osim da će se na prvom stepenu nalaziti devet raketnih motora tipa Raptor koje koriste tečni kiseonik i metan. Novi motor trenutno prolazi kroz ispitivanja u Stenisovom centru NASA-e. O njemu se, što je prirodno kada je privatni biznis u pitanju, vrlo malo zna, o čemu govori činjenica da je specifični impuls motora prvo odredjen na “skromnih” 450 ts (tona-sekundi), a onda na 700 ts na površini Zemlje, odnosno do fenomenalnih 835 ts u vakuumu, što je praktično snaga motora F1 korišćenog na Saturnu V. Specifični implus je jedan od osnovnih faktora koji odredjuju snagu raketnog motora. Ovo 835 ts znači da motor može praktično svake sekunde dok je u pogonu da razvija potisnu silu od 835 tona.
Rakete-nosači serije Falcon u poredjenju sa Saturnom V
U odnosu na SLS NASA-e, Maskov kolos BFR će biti mnogo jači. Još uvek se nazna koliko, ali sa devet motora klase onih koji su korišćeni na Saturnu V, on će moći da podigne u kosmos najmanje duplo veći teret od SLS-a (preko 200t). Takodje, BFR će leteti mnogo češće od SLS-a za koga u NASA-i još uvek nema dugoročnih planova. Naime, Mask je lansirao program razvoja “Transportnog sistema kolonizacije Marsa” (MCT - Mars Colonial Transportation) čiju kičmu predstavlja upravo BFR. Očekuje se da će samo tokom jedne misije MCT prema Marsu moći da leti i do stotinu ljudi.
Ma koliko ovo zvučalo fantastično, sigurno će se za desetak godina znati mnogo više koliko su planovi Maska za kolonizaciju Marsa posle 2030. realni. Medjutim, ukoliko Falcon Heavy leti bez problema, sasvim je moguće da koliko u ovoj deceniji vidimo prvo lansiranje “car-rakete” BFR. Tako će na naki način uspeh FH biti od velikog značaj za snove Ilona Maska o kolonizaciji Marsa.
Uz pomoć Falcona na Mars - Ilon Mask
