Fotografija je snimljena dugom ekspozicijom koja stvara utisak dnevnog svetla. U gornjem levom uglu plavog noćnog neba vidi se Mesec, dok se iz četiri velika, cilindrična, siva teleskopa u kupolama Evropske južne opservatorije (ESO) na Paranalu u Čileu u nebo uzdižu laserski zraci.

Na visini od oko 90km ovi laseri stvaraju veštačku zvezdu koja se koristi za uklanjanje zamućenja izazvanog Zemljinom atmosferom. Ovo predstavlja značajnu prekretnicu projekta GRAVITY+, velike nadogradnje ESO-ovog  Veoma velikikog teleskopa interferometra (VLTI). GRAVITY+ omogućava znatno veću moć posmatranja i mnogo širu pokrivenost neba nego ranije.

„Ovo je veoma važna prekretnica, potpuno jedinstvena u svetu”, kaže Antoan Meran, astronom ESO-a i naučnik programa VLTI.

Koristeći interferometriju, VLTI kombinuje svetlost sa četiri glavna teleskopa VLT-a ili sa četiri manja pomoćna teleskopa. GRAVITY je ključni dodatak VLTI-ju i koristi se za snimanje egzoplaneta, posmatranje bliskih i udaljenih zvezda, kao i za detaljna proučavanja slabih objekata koji kruže oko supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta.

Projekat GRAVITY+ obuhvata opsežne infrastrukturne izmene teleskopa, kao i nadogradnju podzemnih tunela VLTI-ja u kojima se spajaju svetlosni snopovi. Ugradnja lasera na svaki od glavnih teleskopa (UT) predstavlja ključno dostignuće ovog projekta, čime VLTI postaje najmoćniji optički interferometar na svetu.

„VLTI sa instrumentom GRAVITY je već omogućio brojna nepredviđena otkrića. Uzbuđeni smo da vidimo kako će GRAVITY+ pomeriti granice još dalje”, kaže Frank Ajzenhauer iz Instituta Maks Plank za vanzemaljsku fiziku (MPE) u Nemačkoj, glavni istraživač projekta GRAVITY+ i vođa konzorcijuma koji je sproveo nadogradnju.

Serija unapređenja traje već nekoliko godina i uključuje novu generaciju adaptivne optike sa naprednim senzorima i deformabilnim ogledalima. Do sada su korekcije atmosferskih smetnji zahtevale usmeravanje ka svetlim referentnim zvezdama u neposrednoj blizini cilja, što je značajno ograničavalo broj objekata dostupnih za posmatranje. Laseri na svakom od UT-ova omogućavaju korekciju atmosferskog zamućenja što VLTI povećava moć posmatranje celog južnog neba.

„Ovo omogućava posmatranje objekata iz ranog Univerzuma, poput kvazara koji smo posmatrali druge noći, gde smo razdvojili vreli gas kiseonik u neposrednoj blizini crne rupe”, kaže Taro Šimizu, astronom MPE i član konzorcijuma instrumenta. Sa laserima koje koristi VLTI astronomi će moći da proučavaju udaljene aktivne galaksije, direktno mere mase supermasivnih crnih rupa koje ih pokreću, kao i da posmatraju mlade zvezde i diskove u kojima se formiraju planete.

„Glavni cilj GRAVITY+-ja je da omogući dubinska posmatranja izuzetno slabih ciljeva”,objašnjava Žilijen Voilez, astronom ESO-a i naučnik projekta GRAVITY+. To će omogućiti proučavanje izolovanih zvezdanih crnih rupa, slobodno plutajućih planeta, kao i zvezda u neposrednoj blizini supermasivne crne rupe Mlečnog puta, Sgr A*.

Prvi cilј testova sa novim laserima je bila grupa masivnih zvezda u centru magline Tarantula, zvezdanog porodilišta u susednoj galaksiji Velikom Magelanovom oblaku. Prva zapažanja su pokazala da sjajni objekat u maglini, za koji se ranije smatralo da je jedna masivna zvezda, zapravo predstavlja binarni sistem dve zvezde.

Ovo unapređenje je više od pukog tehničkog ažuriranja. Ideja laserskog sistema prvi put je izneta još 1986. godine u završnom izveštaju „Projekta Veoma velikog teleskopa”, pre nego što je VLTI uopšte postojao. „Ako bi mogao da funkcioniše u praksi, to bi bio proboj”, navedeno je u izveštaju. Danas je taj proboj postao stvarnost.

Izvor: ESO

SVE JE FIZIKA Miša Bracić