17. mart 2025

Detaljna tehnička analiza Evropske južne opservatorije (ESO) procenila je uticaj megaprojekta INNA na objekte u opservatoriji Paranal u Čileu — i rezultati su alarmantni. Analiza otkriva da bi INNA povećala svetlosno zagađenje iznad veoma velikog teleskopa (VLT) za najmanje 35% i za više od 50% iznad južne lokacije opservatorije Čerenkovskog teleskopa (CTAO-South). INNA bi takođe povećala vazdušnu turbulenciju u ovoj oblasti, dodatno pogoršavajući uslove za astronomska posmatranja, dok bi vibracije iz projekta mogle ozbiljno da naruše funkcionisanje nekih astronomskih objekata, poput Ekstremno velikog teleskopa (ELT), u opservatoriji Paranal.

U januaru, ESO je javno podigao uzbunu zbog pretnje koja predstavlja najmračnije i najjasnije nebo na svetu, nebo ESO-ove opservatorije Paranal, od industrijskog megaprojekta INNA. Projekat — kompanije AES Andes, podružnice američke elektroenergetske kompanije AES Corporation — uključuje više energetskih i prerađivačkih objekata, koji se prostiru na površini od više od 3000 hektara, veličine malog grada. Njegova planirana lokacija je samo nekoliko kilometara od teleskopa Paranal. 

Preliminarna analiza urađena u to vreme otkrila je da, zbog svoje veličine i blizine Paranalu, projekat INNA predstavlja značajan rizik za astronomska posmatranja. Sada je detaljna tehnička analiza potvrdila da bi uticaj INNA-e bio razoran i nepovratan. 

Zaslepljujuće svetlosno zagađenje 

Prema novoj, detaljnoj analizi, industrijski kompleks bi povećao svetlosno zagađenje iznad VLT-a, koji je oko 11 km od planirane lokacije INNA, za najmanje 35% iznad trenutnih osnovnih nivoa veštačkog svetla. Još jedan od objekata u Paranalu, ESO-ov ELT, povećao bi svetlosno zagađenje iznad njega za najmanje 5%. Ovo povećanje već predstavlja nivo smetnji nekompatibilan sa uslovima potrebnim za astronomska posmatranja svetske klase. Uticaj na nebo iznad CTAO-juga, koji se nalazi samo 5 km od INNA, bio bi najznačajniji, sa svetlosnim zagađenjem koje bi se povećalo za najmanje 55%.[1] 

„Sa svetlijim nebom, ozbiljno ograničavamo našu sposobnost da direktno detektujemo egzoplanete slične Zemlji, posmatramo slabe galaksije, pa čak i pratimo asteroide koji bi mogli da nanesu štetu našoj planeti“, kaže Iciar de Gregorio-Monsalvo, predstavnik ESO-a u Čileu. "Gradimo najveće i najmoćnije teleskope, na najboljem mestu na Zemlji za astronomiju, kako bismo omogućili astronomima širom sveta da vide ono što niko ranije nije video. Svetlosno zagađenje od projekata kao što je INNA ne ometa samo istraživanje, ono krade naš zajednički pogled na Univerzum." 

Za svoju tehničku analizu, tim stručnjaka na čelu sa operativnim direktorom ESO Andreasom Kauferom udružio je snage sa Martinom Aubeom, vodećim svetskim stručnjakom za osvetljenost neba na astronomskim lokacijama, kako bismo pokrenuli simulacije koristeći najnaprednije modele svetlosnog zagađenja. Kao ulaz, simulacije su koristile javno dostupne informacije koje je AES Andes dostavio prilikom podnošenja projekta na procenu životne sredine, u kojem se navodi da će kompleks biti osvetljen sa preko 1000 izvora svetlosti. 

"Podaci o svetlosnom zagađenju koje izveštavamo pretpostavljaju da će projekat instalirati najsavremenije dostupne svetiljke na način koji minimizira svetlosno zagađenje. Međutim, zabrinuti smo da inventar izvora svetlosti koji je planirao AES nije potpun i pogodan za svrhu. U tom slučaju, naši već alarmantni rezultati bi potcenili potencijalni uticaj projekta INNA na osvetljenost Paranala", objašnjava Kauferski.

On dodaje da proračuni pretpostavljaju uslove čistog neba. „Dobili bismo još gore svetlosno zagađenje ako bismo uzeli u obzir oblačno nebo“, kaže on. „Dok je Paranal veći deo godine bez oblaka, mnoga astronomska posmatranja se i dalje mogu izvoditi kada postoje tanki oblaci cirusi - i u ovom slučaju je efekat svetlosnog zagađenja pojačan jer se obližnja veštačka svetla snažno odbijaju od oblaka. 

Turbulencija pred nama 

Tehnička analiza je razmatrala druge uticaje projekta, kao što su povećanje atmosferske turbulencije, efekti vibracija na osetljivu teleskopsku opremu i kontaminacija prašinom osetljive optike teleskopa tokom izgradnje. Sve ovo bi dodatno produbilo uticaj INNA-e na Paranalove sposobnosti za astronomsko posmatranje. 

Pored tamnog i čistog neba, Opservatorija Paranal je vrhunsko mesto na svetu za astronomiju zahvaljujući svojoj izuzetno stabilnoj i stabilnoj atmosferi – ima ono što astronomi nazivaju odličnim uslovima za gledanje ili veoma niskim „treptanjem“ astronomskih objekata izazvanih turbulencijama u Zemljinoj atmosferi. Sa INNA-om, najbolji uslovi za gledanje mogli bi da se pogoršaju do 40%, posebno zbog turbulencije vazduha izazvane vetroturbinama projekta. 

Još jedna briga je uticaj izazvanih vibracijama sedirao INNA na VLT interferometar (VLTI) i ELT, koji su oboje izuzetno osetljivi na mikroseizmičku buku. Tehnička analiza otkriva da bi INNA-ine turbine na vetar mogle da proizvedu povećanje ovih mikro-vibracija tla koje je dovoljno veliko da ugrozi rad ova dva vodeća svetska astronomska objekta. Prašina tokom izgradnje je takođe problematična jer se taloži na ogledalima teleskopa i ometa njihov pogled. 

„Uzeti zajedno, ovi poremećaji ozbiljno ugrožavaju trenutnu i dugoročnu održivost Paranala kao svetskog lidera u astronomiji, uzrokujući gubitak ključnih otkrića o Univerzumu i ugrožavajući stratešku prednost Čilea u ovoj oblasti“, kaže de Gregorio-Monsalvo. „Jedini način da sačuvate netaknuto nebo Paranala i zaštitite astronomiju za buduće generacije je izmeštanje kompleksa INNA. 

Štaviše, INNA-ina infrastruktura će verovatno podstaći razvoj industrijskog čvorišta u ovoj oblasti, što bi moglo da pretvori Paranal u neupotrebljivo mesto za vrhunska astronomska posmatranja.

"ESO i njegove države članice u potpunosti podržavaju dekarbonizaciju energije. Za nas Čile ne bi trebalo da pravi izbor između smeštaja najmoćnijih astronomskih opservatorija i razvoja projekata zelene energije. Oba su proglašena strateškim prioritetima od strane zemlje i potpuno su kompatibilna - ako se različiti objekti nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedan od drugog", kaže generalni direktor ESO-a Ksavijer Barkon. 

Proces učešća građana 

Kompletan tehnički izveštaj biće dostavljen čileanskim vlastima kasnije ovog meseca, kao deo procesa učešća građana (PAC) u INNA-inoj proceni uticaja na životnu sredinu, i objavljen tada, pre roka od 3. aprila. Pored ovog saopštenja za javnost, ESO unapred javno objavljuje izvršni sažetak izveštaja.

"Izuzetno smo zahvalni na podršci koju smo dobili od čileanske i svetske istraživačke zajednice, kao i od naših država članica ESO. Takođe zahvaljujemo čileanskim vlastima što su istražile ovo pitanje. Posvećeni smo zajedničkom radu na zaštiti nezamenljivog neba Paranala", zaključuje Barkons. 

Napomene

[1] Osnovni nivoi se odnose na trenutnu osvetljenost veštačkog neba, uzrokovanu veštačkim svetlima. Proračuni svetline neba su urađeni u vidljivoj svetlosti (u V opsegu sa centrom na 550 nm) i pod pretpostavkom da je smer posmatranja od 45 stepeni nadmorske visine iznad horizonta prema jugu.

Florentin Milur je 21. januara snimio ovu zadivljujuću sliku širokog polja komete C/2024 G3 (ATLAS) iz ESO-ove opservatorije Paranal u Čileu. Veoma veliki teleskop se nalazi na vrhu Cero Paranala sa leve strane, dok kometa zalazi na zapadni horizont odmah nakon zalaska sunca. Credit: F. Millour/ESO

Evropska južna opservatorija (ESO) omogućava naučnicima širom sveta da otkriju tajne Univerzuma za dobrobit svih. Dizajniramo, gradimo i upravljamo opservatorijama svjetske klase na tlu — koje astronomi koriste za rješavanje uzbudljivih pitanja i širenje fascinacije astronomijom — i promoviramo međunarodnu suradnju za astronomiju. Osnovan kao međuvladina organizacija 1962. godine, danas ESO podržava 16 država članica (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Finska, Njemačka, Irska, Italija, Nizozemska, Poljska, Portugal, Španjolska, Švedska, Švicarska i Ujedinjeno Kraljevstvo), zajedno sa državom domaćinom Čileom i sa Strateškom Australijom kao partnerom. Sedište ESO-a i njegov centar za posetioce i planetarijum, ESO Supernova, nalaze se u blizini Minhena u Nemačkoj, dok je čileanska pustinja Atakama, čudesno mesto sa jedinstvenim uslovima za posmatranje neba, domaćin naših teleskopa. ESO upravlja sa tri lokacije za posmatranje: La Silla, Paranal i Chajnantor. U Paranalu, ESO upravlja veoma velikim teleskopom i njegovim veoma velikim teleskopskim interferometrom, kao i teleskopima za istraživanje kao što je VISTA. Takođe u Paranalu ESO će ugostiti i upravljati Čerenkovljevim teleskopom Jug, najvećom i najosjetljivijom opservatorijom gama zraka na svijetu. Zajedno sa međunarodnim partnerima, ESO upravlja ALMA-om na Chajnantoru, objektu koji posmatra nebo u milimetarskom i submilimetarskom opsegu. U Cerro Armazonesu, u blizini Paranala, gradimo „najveće oko na nebu na svijetu“ — ESO-ov ekstremno veliki teleskop. Iz naših ureda u Santiagu, Čile, podržavamo naše operacije u zemlji i sarađujemo sa čileanskim partnerima i društvom.