Trenutno na svetu postoje samo tri države koje razvijaju teške rakete: Rusija, Kina i Sjedinjene Države. Ali samo Amerika ima dve super-rakete u izgradnji. Naravno, govorimo o Nasinom SLS-u i 'SpaceX-ovom' 'Starshipu' (u ovoj 'borbi' ostavili smo 'SpaceX-ov' 'Falcon Heavy' po strani). Ta dva lansera su predstavljena kao predstavnici dve antagonističke paradigme, iako je nedavni odabir 'Starshipa' za Nasin programa'Artemis' na neki način spojio programe. U svakom slučaju, sudbina je htela da dva super-lansera planiraju svoj prvi orbitni let u razmaku od nekoliko meseci. Trenutno, prvi SLS je u fazi montaže u legendarnoj zgradi VAB u kosmičkom centru Kennedy. Nakon završetka testova paljenja sa odgađanjima tokom Green Run Testa, kriogeni središnji stepen SLS-a je sada integrisan sa bočnim petosegmentnim busterima na čvrsto gorivo i adapterom kapsule 'Orion' (LVSA). NASA i dalje reklamira službeni datum lansiranja misije 'Artemis I' za 'kraj godine', iako sve ukazuje na to da će biti odgođen, barem do februara 2022. godine.

1
Snimak iz budućnosti: Lansiranje prvog orbitnog sistema 'Starship'.

SLS je trenutno najsnažnija operativna orbitna raketa sa konačno zaključenom konstrukcijom. Sposobna za izvođenje misija s posadom i postavljanje najmanje 70 tona u nisku orbitu oko Zemlje i 27 tona u translunarnu transfernu trajektoriju (u verziji 'Block 1', s mogućnošću proširenja u narednim verzijama), impozantno je lansirno vozilo. Pa ipak, kao što je i nama na sajtu poznato, ne pobuđuje ni 1% entuzijazma koji generiše sistem 'Starship' Elona Muska[1]. Nije iznenađujuće, jer je 'Starship' najmoćniji lansirni sistem koji je zamislio čovek i jedini koji obećava da će biti u potpunosti višekratan ('reusable'). Ali, za razliku od SLS-a, dizajn sistema 'Starship' još uvek nije u potpunosti definisan. 'Starship' je projekt koji se konstantno ponavlja sa fantastičnom stopom napretka i troškovima koji su smešni obzirom na astronomske brojke koje prate SLS. Međutim, iako tehnologija nije u potpunosti sazrela, 'Space-X' želi da uskoro sprovede svoju prvu orbitalnu misiju. Zapravo, Elon Musk je planirao da izvede ovo lansiranje 1. jula, iako je u ovom trenutku jasno da susret s tim optimističnim datumom neće biti moguć.

2
Centralni stepen (CS) SLS-a spojen sa petosegmentnim busterima na čvrsto gorivo u VAB-u.

Muskova igra je očigledna. Iako dizajn sistema nije okončan, 'Starship' mora da stigne u orbitu pre velike Nasine rakete izgrađene pod 'Boeingovom' palicom, vektora koji se razvija preko deset godina i koji je pretrpio nebrojena odgađanja. Kašnjenje SLS-a je još je bolnije obzirom na to da je korišćena tehnologija direktno izvedena iz spejs šatla, karakteristika koja je obećavala smanjivanje troškova i ubrzavanje vremena gradnje. Istina je da će ova prva orbitalna misija 'Starshipa' biti, u stilu 'SpaceX-a', test za testiranje sistema. Prisetimo se da će na ovom letu, prvi stepen 'Super Heavyja', sa svojih 29 'Raptor' motora, pasti na pučinu, a drugi stepen, 'Starship', sleteti nedaleko od Havaja (tek će se videti kako će se spašavati i šta će biti s onim unutra). Ali, čak i uz ta ograničenja, ako dosegne orbitu, imali bismo operativni sistem koji može poneti više od stotinu tona u LEO u jednokratnoj verziji, nadmašujući SLS u gruboj sili.

3
Tankovi za 'Starship' i 'Super Heavy' trenutno se proizvode u pogonima u Boca Chica.

4
Dve orbitne rampe sistema 'Starshipa' u Boca Chica.

Nakon uspešnog sletanja SN15[2], sav napor 'SpaceX-a' se usmerio na fino podešavanje prvog od dva orbitalna lansirna kompleksa, ili OLS (Orbital Launch Sites), u Boca Chici u Teksasu. Poslednjih meseci se razmišljalo o izgradnji rezervoara GSE (Ground Support Equipment) koji će pohraniti ogromne količine tečnog metana, kiseonika i azota, kao i vode potrebne za svako orbitalno lansiranje. Rezervoari, građeni od čelika, koristeći iste tehnike koje se koriste za 'Starship', sastavljaju se u rekordnom vremenu zajedno s još većim spoljnjim poklopcima, dizajniranim da garantuju niske temperature potrebne za održavanje tih gasova u tekućem stanju. No, glavni junak je, bez sumnje, bio servisni toranj, poznat kao OLT (Orbital Launch Tower), sastavljen od osam velikih unapred izlivenih segmenata, od kojih je šest već sastavljeno zahvaljujući upotrebi divovskih dizalica koje su privukle gotovo jednaku pažnju kao i sam toranj (premda je 'mitska' dizalica 'Liebherr' LR1600/2 'Tankzilla' demontirana, njeno mesto su zauzeli LR11000 i gigantski LR11350, sa nadimkom 'Frankencrane' ili 'Kong'). Montažni toranj, koji će nakon dovršenja dostići visinu od oko 145 metara, bio bi impozantna građevina bilo gde, ali na obodu ravnice Boca Chica postao je prizor vidljiv sa mnogo kilometara uokolo. Ovom napretku u Boca Chica mora se dodati i brzo napredovanje polupotopljenih platformi 'Phobos' i 'Deimos', koje će se koristiti za lansiranje i prikupljanje elemenata sistema 'Starshipa' na moru ('Phobos' bi trebao da bude spreman već sledeće godine). I ne zaboravimo da 'SpaceX' nastavlja da razmišlja o lansiranju 'Starshipa' sa floridske rampe 39A u budućnosti.

5
Status radova u zoni lansiranja u Boca Chici.

6
Lansirni toranj.

7
Konstruisanje koje je u toku lansirne rampe u Teksasu.

Što se tiče samog prvog orbitnog leta, došlo je do promena. Musk je 24. juna iznenadio izjavom da je prototip 'Super Heavy' BN3 koji je u fazi finalizacije neće biti onaj koji će se koristiti u ovoj prvoj orbitnoj misiji, već će to biti sledeći, čija montaža još nije započeta. Istovremeno je uveo novu promenu nomenklature (Muska ne zanimaju puno ta pitanja, ali legije obožavalaca da). Prototipovi 'Super Heavyja' više neće biti 'BN', već samo 'B' (od 'booster'), dok će prototipovi 'Starshipa' nositi oznaku 'S' – od 'ship'). Stoga je BN3 postao B3 (da bi zakomplicirao stvari, Musk je BN3/B3 nazvao 'Booster 2'). Setimo se da je BN1 – sada B1 – odbačen ubrzo nakon što je sastavljen nakon izmena u dizajnu (imao je rezernoar kiseonika iznad rezervoara metana, za razliku od B3), dok je BN2.1 sa nekompletnim rezervoarima korišćen je za sprovođenje dva testiranja presurizacije. Stoga će prvi orbitni 'Super Heavy' biti B4. A kada će se orbitalno lansiranje B4 izvesti sa SN20 ... pardon, sa S20? Pa, iako Musk još uvek pominje juli, većina stručnjaka veruje da će trebati pričekati kraj avgusta ili septembar dok ne bude moguće sastaviti B4i dok B3 ne okonča svoj program testiranja. Za to vreme, 27. juna u Boca Chicu je stigao prvi vakuumski 'Raptor' motor, dokaz da će S20 nositi sve 'Raptor'motore: tri normalno optimizovana za nivo mora i tri za vakuum. Još uvek je u vazduhu mogućnost upotrebe SN16 ... S16 za hipersonični let.

8
Prvi vakuumski 'Raptor' u Boca Chici.

Sa svoje strane, centralni stepen (CS, Core Stage) prvog SLS-a integrisan je s dva bustera na čvrsto gorivo 13. juna, a 27. juna spojen je sa segmentom LVSA (Launch Vehicle Stage Adapter) koji će služiti za povezivanje drugog stepena ICPS sa ostatkom rakete i zaštitu njegovog singl motora RL-10B-2. Upravo će sledeća prekretnica u kompletiranju misije 'Artemis I' biti spajanje ovog stepena. Jednom integrisan, a pre postavljanja broda 'Orion', simulator ove letilice (MSO, Mass Simulator for Orion) za sprovođenje različitih testova spojeva sa pokretnim tornjem (tornjem koji je, za razliku od SpaceX-a, koštao mnogo više u smislu vremena i dolara). Proces će kulminirati lansiranjem misije 'Artemis I', koja će prvu kompletnu letilicu 'Orion'odvesti oko Meseca u bespilotnu misiju (iako će lutka s nadimkom "Moonikin Campos" putovati u brodu).

9
Šematski prikaž misije 'Artemis I' (Veća slika)

10
Centralni stepen SLS-a u hali VAB pre spajanja sa busterima SRB.

Malo ko sumnja da će SLS biti lansiran posle prve orbitalne misije sistema 'Starship'. Zauzvrat, NASA podseća da će misija 'Artemis I', iako ujedno i probna, uključivati kompletan let oko Meseca i omogućiti sledeću misiju SLS da dovede ljude na naš satelit prvi put nakon više od pola stoleća. Bez obzira na naše mišljenje o svakom od ovih super-lansera, pitanje je mogu li oni da koegzistiraju duže vreme ili samo 'Starship' ima budućnost? Ja znam odgovor, ali neću da kažem... 

11
Nasin logotip u obliku crvića na busterima.

 

[1] Pročitaj malo o njemu. Zanimljivo je.

[2] 5. maja 2021. 'Starship' SN15 je postao prvi prototip koji je izveo kompletno uspešan visinski probni let (10 km).

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži