Koliko je grip smrtonosan?

Detalji: Kategorija: Medicina; Datum kreiranja: ponedeljak, 16 novembar 2009 19:03; Autor B92

12. novembar 2009.
Grip i matematika

Šta bi se dogodilo sa epidemijom novog gripa ako bismo se potpuno oglušili o savete Radne grupe za praćenje pandemije?

Tokom prethodne nedelje videli smo novi, nešto brži trend širenja virusa tipa (A)H1N1 u Srbiji, što je u naletu medijskih priloga, saopštenja i izveštaja počelo da izaziva priličnu dramu, stvarajući sa jedne strane paničan utisak da se suočavamo sa virusom koji je dosad neviđeni serijski ubica, a sa druge da se stvar samo ekstremno naduvava i da treba da se oglušimo o sve to.

Ako se pak pogledaju i proanaliziraju brojevi koje epidemiolozi svakodnevno objavljuju, vidimo da zaista, kao što kažu, nema razloga za paniku, ali da pretnja nije ni potpuno bezazlena i da u iščekivanju vakcine treba ozbiljno shvatiti i primenjivati higijenske mere koje se građanstvu preporučuju.

Polazeći od ranije procene Radne grupe za praćenje pandemije da bi broj zaraženih u Srbiji mogao dostići dva miliona, donji histogram poredi mogući broj smrtnih ishoda, na osnovu skorašnjih podataka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", sa stanjem na početku novembra u Evropi i svetu, ali i sa smrtnošću običnog, sezonskog gripa i najpoznatijom pandemijom gripa u istoriji, onom iz 1918. godine.

Zapravo, ispostavlja se da uopšte nije moguće iole precizno proceniti kolika je smrtnost ove zaraze samo na osnovu svakodnevnih informacija o registrovanom broju zaraženih i broju preminulih. Ako ste to pokušali, bez razloga ste podlegli panici. I to ne samo zbog male statistike, koja je uvek više nego nepouzdan prijatelj.

Prostim deljenjem broja smrtnih slučajeva sa brojem trenutno zaraženih dobija se sasvim neprecizan podatak (prvi stubac na ovom histogramu), pošto je, kako kažu u Radnoj grupi, broj zaista obolelih bar desetostruko veći od broja koji je registrovao Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, što u suštini znači da umire mnogo manji procenat obolelih (drugi stubac).

Tako, trenutna smrtnost novog gripa nije 2,8 odsto, već je izvesno manja od 0,3 odsto, iz čega vidimo da grip u Srbiji nije ništa više ubitačan nego u ostatku Evrope ili sveta. Na osnovu podataka World health organization (WHO), novi virus se do sada proširio na 199 zemalja, zarazio oko 482.300 ljudi i ubio više od 6000 obolelih. U Evropi je, po podacima WHO Regional Office for Europe, zarazio oko 78.000 ljudi od čega je usmrtio oko 300. Srbija je sa 258 zaraženih i sedam tragičnih ishoda (vidi tabelu) zapravo i dalje ispod proseka.

Poredeći, čisto radi ilustracije kao na grafiku iznad naslova, u vrhu teksta, smrtnost od novog gripa sa smrtnošću od epidemija drugih virusa, kao što je danas istrebljena variola vera ili virus ebole, vidimo da je grip daleko od najgorih ubica među virusima. Međutim, neće valjati ako se proširi. U najgorem scenariju sa dva miliona zaraženih, novi grip bi čak i da ima smrtnost samo kao sezonski (oko 0,01 odsto) odneo 200 žrtava.

No, šta bi bila najcrnja procena? Sa pomenutom smrtnošću od 0,3 odsto, prost račun pokazuje da bi novi grip mogao usmrtiti i do 5600 ljudi, samo nešto manje nego što ih je stradalo u Srebrenici.

Međutim, kako su nam ukazali matematičari koje smo konsultovali, ova procena se odnosi samo na smrtnost sa početka epidemije, a ona se s vremenom može i menjati. Broj zaraženih će naravno rasti (verovatno eksponencijalno), ali broj preminulih ne mora pratiti istovetan, jednako brz rast.

U to se, pak, mogu uključiti i skokovi smrtnosti pri pojavi rezistencije na antiviralne lekove, ali je najverovatnija mogućnost da će smrtnost, u krajnjem ishodu, biti sve manja. Epidemiološka situacija već se menja sa merama koje se zarad obuzdavanja virusa neprekidno preduzimaju, a menjaće se još.

Za sada bar možemo grubo da procenimo da nam gornji najgori ishod neće biti veći od 5600 (mada će verovatno biti mnogo, mnogo manji). Verovatnoća da će biti toliko stradalih na kraju zavisi pre svega od nas samih, budući da će se taj broj drastično smanjiti sa vakcinacijom, ali i sa poštovanjem higijenskih mera svakog od nas.

Bez obzira na to kako je procenjujemo i šta mislimo o veličini opasnosti, ako samo malo pooštrimo svoje navike, ako redovno peremo ruke i neprekidno čuvamo sebe i druge od virusa, ta opasnost će biti mnogo, mnogo manja.

S. Bubnjević