U zadnjih 4 000 godina bilo je oko 9 000 pomračenja Sunca. Neka od njih posebno su važna

ecl

Prvo pomračenje Sunca o kojem postoji zapis

Najstariji zapis u kome se pominje neko pomračenje Sunca potiče iz Kine. Sačinjen je 2137. pre nove ere, a u njemu se navodi da dvorski astronomi Sji i He nisu predvideli pomračenje Sunca (22. oktobra te godine) i da su zbog toga osuđeni na smrt i pogubljeni.

Slučaj je zapravo zanimljiv. Stari Kinezi nisu poznavali pravu prirodu pomračenja Sunca i verovali su da do takve pojave dolazi kada gladni zmaj proguta Sunce. Nameće se pitanje zašto su astronomi osuđeni kada objektivno nisu ni bili u stanju da predvide pomračenje?

Današnji istoričari ceo slučaj objašnjavaju ovako. Događaji na nebu imali su veliki uticaj na zemaljska zbivanja, a pomračenja Sunca su predstavljala loša znamenja. Car je blagovremenim vršenjem određenih obreda mogao da spreči nastupanje rđavih posledica po državu i narod, ali je zbog toga morao unapred da zna kada će se tako opasna pojava dogoditi. Da bi ovo znao angažovani su astronomi, a njihov zadatak je bio da prete nebeske pojave i da ih predviđaju.

Ali, kako su astronomi mogli znati kada će gladni zmaj da napadne Sunce? Pa, nikako. Ali su iz iskustva mogli znati da do pomračenja ne dolazi kad je Mesec pun, a ni kada je u prvoj ili zadnjoj četvori, već samo kada je Mesec nov, a to se lako može izračunati.

Biće, dakle, da su Sji i He stradali jer su propustili da skrenu caru pažnju na mogućnost pomračenja, zbog čega je opet on propustio da učini svoje, a oni su ostali bez glave.

Doduše, kaže se na jednom mestu da su astronomi u vreme pomračenja bili pijani, pa je njihov greh zbog toga bio veći.

Sji i He su prvi astronomi čija su nam imena poznata, a stradali su zato sto nešto nisu  učinili. Kasnije, posebno u srednjem veku, astronomi će stradati uglavnom zato što nešto jesu učinili.

Talesovo pomračenje

Milet

Talesovo pomračenje Sunca čovek jednostavno ne može da ne zna. Pominje se u svim istorijama astronomije i svako ko se zanima za nebeske događaje pre ili kasnije mora da naiđe na njega.

Tales (iz Mileta, VI vek p.n.e.) je bio čudo od čoveka - znao je sve. Valda je zato i važio za najmudrijeg od svih sedam helenskih mudraca. Astronomiju je izučio kod haldejskih sveštenika dok je kao mlad putovao po svetu. Haldejci su u ono vreme bili najbolji posmatrači neba i poznavali su formulu za izračunavanje datuma pomračenja u periodu od hiljadu godina.

Baš na osnovu ovih računa Tales je predvideo jedno pomračenje Sunca koje se zatim i dogodilo, po današnjem kalendaru 28. maja 585. godine pre nove ere. Glas o ovom Talesovom uspehu prostrujao  je kroz celu Heladu i nakon Talesa više nije bilo ni jednog mudraca koji jednim delom nije bio i astronom.

Ipak, mora se priznati jedno, Tales je imao puno sreće. Njegovi računi o pomračenju jesu bili tacni, ali odnosili su se na područje Haldeje i samo je pukim slučajem senka pomračenja prošla i preko Male Azije.

A u vezi ovog pomračenja neizostavan je još i ovaj podatak. Pomračenje se dogodilo bas u vreme kada su Lidijci i Persijanci bili u sred bitke. Nestanak Sunca toliko je preplašio obe vojske da je odmah sklopljeno primirje. Naravno, shodno ljudskoj naravi primirje je trajalo samo malo duže od samog pomračenja.

Pomračenje Sunca koje je dokazalo specijalnu teoriju relativnosti

Za nauku ovo je sigurno najznačajnije pomračenje sunca jer je ono pružilo privi čvrst praktičan dokaz da je Ajnštajnova Specijalna teorija relativnosti tačna. Po specijalnoj teoriji svaka energija ima masu i svaka masa ima energiju, pa i svetlosni zrak (koji je energija) ima masu, a samim tim nije imun na gravitaciju. Putujući kroz svemir svetlosni zrak je izložen gravitacionim silama kosmičkih tela te se na svom putu savija i krivuda.

Problem je sa Ajnštajnovim teorijama što se one teško dokazuju. One se odnose na ogromna kosmička prostranstva, na  ogromne mase i brzine i da bi ih proverio i dokazao čovek bi morao da bude sam bog. Ponekad čoveku međutim to pođe za rukom. Što se tiče savijanja svetlosti pod uticajem gravitacije Ajnštajn je zamislio interesantan način na koji to može da se proveri.

Radi se o ovom. Kada svetlost neke daleke zvezde prođe blizu Sunca ona bi, ako je Ajnštajn u pravu, morala da se savije pod uticajem Sunčeve gravitacije. Tada tu zvezdu ne bismo videli na njenom uobičajenom mestu već pomerenu u stranu. Poređenjem položaja te zvezde na fotografijama koje su načinjene kada je zvezda bila blizu Sunčevog diska i zatim kada se Sunce ne vidi (tj. kada svetlosni zrak zvezde ne prolazi pored Sunca) možemo videti da li postoji ovo pomeranje.

prelomsve

Naravno, pitanje je kako snimiti zvezdu u po bela dana. Pa, može za vreme pomračenja kaže Ajnštajn 1911. Ali u to vreme je malo ko uopšte razumeo o čemu Ajnstajn govori. Zatim je došao Prvi svetski rat i ljudi su počeli da se zanimaju pomračenjem sasvim druge vrste.

principeTrebalo je da prođe osam godina da bi se načinio prvi pokušaj dokazivanja teorije relativnosti. 1919. pod rukovodstvom ser Artura Edingtona*  jedna astronomska ekspedicija otputovala je na ostrvo Principe da snima zvezde po danu. Prilika za to bilo je pomračenje Sunca od 29. maja 1919.

I šta se dogodilo? Nakon nekoliko meseci merenja i analiza fotografija astronomi su došli do zaključka da je Ajnštajn u pravu. To je bila prva potvrda Ajnštajnove teorije. Za rezultate ove ekspedicije Ajnštajn je doznao septembra 1919. Kažu da je bio oduševljen. Ali ne time što su merenja potvrdila njegovu teoriju. On nije ni sumnjao u teoriju, već je bio oduševljen sposobnošću astronoma da sa velikom preciznošću  izmere tako male veličine kakvo je skretanje svetlosnog zraka.

* Engleski astrofizicar (1882-1944). Početkom veka on je bio jedan od retkih ljudi koji su  razumeli Ajnštajnove teorije relativnosti.

Najstarije pomračenje Sunca u srpskim zapisima

"Na dan smrti kralja Stefana Dečanskog, 1335. pomrači se Sunce po celoj zemlji, deset crkava razrušiše se do osnove, a čudo i strah trajahu deset dana". Ovako je prema Astronomiji u starim srpskim rukopisima Nenada Jankovića otprilike glasio jedan važan izveštaj u Dečanskom letopisu.

Zapravo, u zapisu je načinjena greška prilikom pisanja jer te 1335. godine nije bilo pomračenja Sunca vidljivo iz srpskih zemalja. Pomračenje o kome je reč se dogodilo ranije, 30. novembra 1331. Te godine je i umro kralj Stefan Dečanski. Istina kralj je umro 11. novembra, a ne 30. međutim u ono vreme bilo je uobičajeno da se nebeske pojave vezuju za neke krupne događaje pa makar to bilo na štetu pravog datuma.


Komentari

  • dragant said More
    6-7 novih zvezda godišnje nije malo.... 20 sati ranije
  • Okavango said More
    Ostaje, znači, literarnim marginama... 2 dana ranije
  • dragant said More
    Sećam se da su ta dva leta, 8 i 10,... 2 dana ranije
  • Jozef said More
    Možda bi spisku Apolo letova trebalo... 3 dana ranije
  • selena said More
    Ah, lepog li pitanja. Imam samo nešto... 3 dana ranije

Foto...