Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, u petak, 9. februara 2018. posetili su đaci i nastavnici OŠ „Žarko Zrenjaninˮ iz Zrenjanina sa namerom da, podeljeni u nekoliko sekcija, pogledaju izložbu Rađanje gore. Razgovor sa autorom izložbe su vodile: Milica Kuzmić, Aleksandra Jovanov i Anja Živković, članovi novinarske sekcije.

Koliko dugo ste sakupljali kamenje za ovu izložbu?

Od kako sam postao geolog prikupljam raznorodno kamenje, minerale i fosile– znači sve je počelo  pre nekih trideset četiri- pet godina. Na ovoj izložbi su postavljeni i fosili koje sam prikupio još kao student. Međutim, osnovu izložbe čine eksponati koje smo prikuljali u poslednjih petnaestak godina, a njihova detaljna priprema traje nekih 4- 5 godina.

Po čemu određujete lokaciju na kojoj ćete sakupljati kamenje?

Geološkim istraživanjima Fruške gore bavili su se brojni istraživači i oni su već ranije pronašli veoma interesantne lokacije za geološka istraživanja. Što srećom, što intuicijom, a što dobrim poznavanjem geologije i geomorfologije Fruške gore, pronašao sam i nove, do sada nepoznate geološke profile, koji zaslužuju veliku pažnju. Fruška gora je i po tome interesantna. Geološki profili su najčešće mali i uglavnom ih erozijom otkrivaju  brojni potoci. Igra prirode–otkrivanjem novih profila, zatrpavaju se ili zarastaju stari geološki profili. Na taj način, svaki ulazak u Frušku goru donosi nešto novo.

Koliko je moguće na jednom mestu sakupiti uzoraka i od čega to zavisi?

Teško je dati odgovor na ovo pitanje. Najviše zavisi od iskustva, a ono bira lokalitet za istraživanje – da li smo izabrali dobar profil, da li je on reprezentativan, instruktivan… Često se desi da odete na profil puni isčekivanja, jer ste odmah, na početku istraživanja, pronašli jako lep ili značajan fosil, a posle toga potrošite dane i dane, a da  ne pronađete ništa interesantno. A neki put geološki profil koji deluje neubedljivo, kasnije se pokaže vrlo interesantnim i zaslužnim pažnje. Naveo bih primer Čerevićkog potoka, jednog od najpoznatijih geoloških lokaliteta na Fruškoj gori, kojeg su  mađarski geolozi istraživali još pre 150 godina i bili veoma uspešni. I danas, kada istražujemo ovaj lokalitet, uvek pronađemo nešto novo. Dolina Čerevićkog potoka je neiscrpni lokalitet za pronalazak fosila na Fruškoj gori.

Šta Vas je navelo da život prošlosti, pretočenu kroz priču kamena,  ostvarite kroz izložbu?

Generalno, ljubav prema kamenu; ljubav prema poslu kojim se bavim; ljubav prema geologiji i prirodi je permanentno protkana kroz moj život. Prve ideje o izložbi nisu bile vezane za Zavod. Zajedno sa svojom porodicom izložbu smo planirali više od pet godina. Marljivo, svaki uzorak smo pripremali, preparisali, vršili zaštitu lakom, a tek pre godinu dana dobili smo ideju da ta izložba bude postavljena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Ranije smo imali u planu da se izložba postavi na Petrovaradinskoj tvrđavi, da bude otvoren jedan geološki muzej, ali ta ideja nije realizovana. A pre toga, sa TV Vojvodinom smo radili na izradi jednog naučno-popularnog serijala, koji bi bio posvećen geologiji Fruške gore. Napravili smo scenario za šest epizoda. Nažalost, ni taj projekat nije uspešno završen. Tako da je ova izložba prvi projekat o geologiji Fruške gore koji smo uspešno završili– mislim na tim sa kojim radim, a to je moja porodica.

Da li je izložba posećena, ima li stranih turista? Kakvi su njihovi komentari?

Pravo da vam kažem, ja ne živim sa ovom izložbom od kako je postavljena. Živeo sam sa njenim eksponatima do njene postavke. Ono što čujem od ljudi iz Zavoda za zaštitu prirode je da je izložba veoma posećena. Na samom njenom otvaranju je bilo dosta posetilaca. Samim tim što je pet TV stanica bilo na otvaranju, govori koliki je interes za izložbu. Vi ste treća škola iz Zrenjanina. Izložbu su posetile gimnazije iz Novog Sada, đaci osnovnih škola, a privukla je i znatiželjnike od struke- geologe,  prirodnjake, novinare….

Koji vam je najdraži kamen?

O tome nikada nisam razmišljao i mislim da neću. Svaki kamen, mineral ili fosil ima svoju priču, segment je nekog događaja u geološkoj istoriji Zemlje i meni su svi jednako potrebni i svi jednako važni i interesantni.

Kako „čitamo“ kamenje?

Meni je čitanje kamena, kako Vi kažete, veoma blisko, ali mi je teško to pretočiti u sliku koja će vama biti jasna.

Da bi čovek bio u stanju da pročita kamen, mora se detaljnije upoznati, ne samo sa geologijom – morate malo poznavati i biologiju, fiziku, paleontologiju. Naravno, u čitanju kamena vam pomažu i brojna tehnička pomagala, kao što su mikroskopi, razne sonde, rendgeni, hemijske, geohemijske i druge analize…koji nam pomažu da tumačimo geološku istoriju, a tumačimo je kroz čitanje kamena.

Na jednom primerku dr Dulić nam dalje objašnjava: kada uzmem kamen, na prvi pogled, on deluje obično. Ali, postoje neki detalji na tom kamenu- njegova struktura nije uobičajena, prisutne su neke bele flekice, prilično pravilno raspoređene. Kada odbijete parče kamena čekićem, bolje se upoznajete sa njegovom strukturom. Vidim da kamen nije jednorodan, da je sačinjen od više vrsta različitih klastičnih formi. Iz iskustava vidim da su ove bele tufnice u stvari fragmenti litotamnionskih alga, koje su gradile sprud. Način na koji se pojavljuju fragmenti algi jasno vidimo da je stena taložena u blizinu litotamnionskog spruda, kojeg su razbijali talasi. Nema sumnje da je ovaj sloj taložen u uslovima visoke energije vode. Za to imamo još dokaza.

Ove sitne, na prvi pogled pukotine, u stvari su sitni fragmenti školjaka koji su nastali takođe radom visoke energije vode. Istaložena su dva  slojića koje u osnovi grade fragmenti od ljuštura fosila i oni su sigurno taloženi u uslovima visoke energije vode. Tražimo još neku potvrdu ovakvim interpretacijama. Vidite ovo parče potpuno drugačijeg i veoma zaobljenog kamena, nastavlja dr Dulić. To je potpuno drugi kamen. …Zamislite neku obalu, plitko more, i talase koji muljaju šljunak po obali. Kada talasi postignu maksimalnu energiju , iz plitkog litorala svojom energijom zahvataju  šljunak sa plaže i talože ga u dublje  delove mora. 

I tako…korak po korak vi donosite  zaključake o tome kada je taložen kamen, u kojim uslovima, na kojoj dubini vode, na osnovu fosila donosite zaključke o paleoklimi, dubini vode, blizini obale, da li je stena nastala u moru, jezeru, reci… kakve su bile paleogeografske prilike na kopnu.

 I svaki kamen koji držite u ruci možete pročitati i saznati nešto iz geološke istorije  planete Zemlje.

Po čemu je kamen najstarija knjiga?

Kao učesnik brojnih geoloških ekskurzija i ekspedicija  po Alpima, Karpatima, Balkanu, dalekom Sibiru, susretao sam kamenje staro i preko tri milijarde i petsto miliona godina. To su vremenski prostori koje mi svojim ljudskim životom ne možemo dokučiti. Zapravo, ništa u ljudskoj istoriji, jer je isuviše kratka, ne može se meriti geološkim vremenom.

Kada upoznate stromatolite stare milijardu i osam stotina  miliona godina, vulkanske stene iz Pema od pre 250 miliona godina ili sa tragovima Panonskog mora starim oko 15 miliona godina, može li na ovoj Zemlji biti nešto starije od zapisa koje čitamo iz kamena?

Da li je teško čitati kamen? Koja znanja, iskustva su potrebna?

Za mene kao geologa, nije teško. Uživam da proučavam geološku istoriju Zemlje iz kamena. Između ostalog, geologija nas uči da ono što vidimo danas u prirodi, pretočimo u prošlost, u daleku prošlost ili daleku budućnost. Geologija se ne bavi nečim što je bilo pre dve hiljade godina, ili što će biti za dve hiljade godina, nego onim što je bilo pre dva miliona godina i što će biti za dva miliona godina.

Čime ste se rukovodili u postavci izložbe?

Geološkom poukom koju nam nudi Fruška Gora. Ona je danas okružena prostranom Panonskom ravnicom, a u sebi nosi tragove ledenih doba, život Panonskog mora i tragove Tetiskog okeana.  To je odlična prilika da se pokaže ljudima koliko je naš svet promenljiv.

Otkuda naziv za izložbu?

Današnja Fruška gora je tek izronila iz Panonske nizije. Njeni koreni su veoma duboki, nekoliko kilometara ispod površine, a širina joj  je gotovo 50 km. Ovo što mi vidimo iznad površine stvarno podseća na rađanje gore.

Možete li nam otkriti, kako je, zapravo, nastala Fruška gora?

Postoji više teorija. Izložiću svoju: Fruška gora je jedna pozitivna cvetna struktura, koja je proizvod nekoliko dubokih horizontalnih raseda. U njihovom međusobnom sukobljavanju oni „izbacujuˮ stenske materijale na površinu i planina raste, dok u smiraju tektonike erozija polako nagriza i zaravnjuje njene vrhove. Ja je često poredim sa ranom koja nikako da zaraste.

Jednom ste izjavili da vam je san da vidite Frušku goru bez biljnog pokrivača. Šta ste pod tim mislili?

Kada posetite Alpe ili Dinaride svaki kamen koji ih čini vam je na dohvat oka i ruke. Tako ogoljeni, sa veoma malo ili bez biljnog pokrivača,  odlična su prilika da ih geolog lako proučava i dobro upozna. Fruška gora je, mahom, pokrivena biljnim pokrivačem.  Geologu su dostupni za istraživanje samo uski i niski proseci po jarugama i potocima i geološki profili koji su otkriveni u kamenolomima razne namene. Na prostoru između Karpata i Alpa ja ne znam da ima zanimljivijeg geološkog lokaliteta od Fruške gore, a za istraživanje su nam dostupni samo ti mali uski proseci. Zamislite da je Fruška gora bez biljnog pokrivača- kakav bi to geološki lokalitet bio.

Kakvu budućnost Fruške gore predviđate (u geološkom) smislu?  Imate li nameru da još neka dešavanja vezana za proces promena na gori predstavite izložbom?

Izložba je samo početak. I dalje radimo na Fruškoj gori, sakupljamo materijal, pa verujemo da će postavka izložbe biti sve bogatija.

U toku je priprema za štampu rada u kojem zaključujemo da je  Fruška gora pre par stotina hiljada godina orografski bila intenzivnije izražena, čak da su postojali i vrhovi koji nisu bili pod vegetacijom. S obzirom da je tektonska zona i dalje aktivna, što znamo na osnovu sezmičkih ispitivanja, sigurno je da ovaj smiraj Fruške gore, u geološkom vremenu,  neće dugo trajati- intenzivnija tektonika će ponovo izdići pojedine delove, a možda i celu Frušku goru.  

Impresivne su fosilne školjke na kamenu. Šta nam možete reći o njima?

Sigurno ste zapazili i druge fosilne organizme, ali da vam kažem nešto  i o školjkama. Na izložbi je predstavljena veoma bogata asocijacija školjaka iz gornje krede, starosti oko 70 miliona godina, koje su pronađene u Čerevićkom potoku; bogata asocijacija školjaka koje su živele u Panonskom moru, pre oko 16-10 miliona godina i asocijacija slatkovodnih školjaka iz Pananskog jezera,  starih od 7-4 miliona godina. U izdvojenim asocijacija imamo vrste koje su živele u priobalju, na koralnim i algalnim sprudovima, zatim vrste koje su živele u podnožiju sprudova, ali i vrste koje su živele na morskom dnu ili su se ukopavale u mulj u dubljoj vodi. Znači, fosilni ostaci školjaka nam  veoma mnogo pomažu prilikom paleoekoloških i paleogeografskih  rekonstrukcija  uslova taloženja nekog sloja – pomažu nam prilikom donošenja zaključka o tome u kojim delovima mora ili okeana je taložen ispitivni sedimentni sloj, a to je veoma važno za detaljna geološka istraživanja.

Videli smo gomilu puževa, školjki…kamena. Na prvi pogled, ne razlikuju se bitnije. Međutim, u njima se ogleda razlika vremena. Možete li nam pojasniti?

Svakao. Da se nadovežemo na prethodno pitanje. Govorili smo da imamo školjke koje su taložene u različitom geološkom vremenu, u različitim paleoekološkim i paleogeografskim uslovima. Kao i današnji morski ili jezerski organizmi, svaka vrsta  fosilne školjke, puža, morskog ježa ili korala… nosi zapis o tome gde je živela, u kakvim uslovima i ono najvažnije, kada je živela. To ih i čini različitim, mada na prvi pogled, kako vi kažete, ne razlikuju se bitnije. Naravno da su školjke stare 70 miliona godina tamnije više ispucale, lošije očuvane nego one koje smo pronašli u sedimentima iz Panonskog mora. Ali, znate, to ne mora biti pravilo.  Imamo i relativno mlade ostatke fosila koji nisu dobro očuvani- jednostavno, puno je razloga zbog kojih je neki fosil dobro, odnosno, loše očuvan i to je upravo jedna od enigmi koju geolog treba da reši.

Za svaki rad je potrebna podrška. U čemu/kome nalazite podršku za ono što radite?

Bez podrške porodice ne bih mogao da se bavim fundamentalnom geologijom. Naročito teško bi bilo organizovati terenska istraživanja, jer ona zahtevaju duža odsustva, pripreme, održavanje opreme itd. Međutim, podršku koju ja uživam je potpuna, jer su i članovi moje porodice, naročito supruga, veoma često na terenskim istraživanjima. Pored toga, veći deo obrade fosila priredila je Miša, moja supruga. Naravno, tu je i podrška kolega kada su nam potrebne dodatne analize ili pomoć na terenu. I, naravno, tu je i podrška kompanije u kojoj radim.

Kada biste sebe stavili u ulogu posmatrača izložbe, ne autora, kakav bi vam bio utisak, komentar…?

Ovaj čovek jeste bio vredan i trudio se, ali ne bih rekao da je uradio sve što je planirao da uradi. Postoje punktovi izložbe koji mi govore da priča nije završena.

U neformalnom razgovoru  sa dr Dulićem saznali smo da impozantno deluju geološke informacije koje nudi Fruška gora kao jedan mali poligon. Ali, i da on ne može sebe da oceni kao uspešnog istraživača. To nije ni skromno, ni neskromno, to je njegova ocena, iz duše. Dr Dulić ističe: „To što smo ja i moje kolege odradili kao geolozi na Fruškoj gori je više naša sramota, nego ponos. Da je u rukama austrijskih i mađarskih geologa, Fruška gora bi danas bila svetsko čudo. Antal Koh , mađarski geolog, u drugoj polovini devetnaestog veka je često boravio na Fruškoj gori. Trajalo je to gotovo 50 godina. Iza sebe je ostavio prvu geološku kartu, brojne naučne radove i bogatu asocijaciju fosila, koji se danas čuvaju u Geološkom zavodu Mađarske. Monografija o krednim fosilima Fruške gore, koju je priredio Đula Pete (1906) je i danas jedna među boljima u Evropi. U tom periodu su proučavane i fosilne flore, magmatske i metamorfne stene. Interesantno je pomenuti i Franc Šamsa, apotekara iz Petrovaradina, koji je 1820. objavio monografiju „Istorija Srema i Petrovaradina“, u kojoj se veoma precizno dotiče i geologije Fruške gore. Fruška gora, kao geološki objekat, privlači umne ljude više od 200 godina, zaključuje dr Ivan Dulić. Pripadam generaciji koja je najmanje uložila, a imamo daleko bolje uslove nego naši prethodnici“.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

Čitanje kamena