| Autor: Boro Soleša, Danas

Godišnja članarina od milion švajcarskih franaka za Srbiju je ulaznica u svet nauke 21. veka. -- Naučnici iz bivše Jugoslavij,e predvođeni Pavlom Savićem, ostavili su dubok trag u istraživanju CERN-a još od 1954. godine. -- Domaća privreda mogla bi da sledi primer nemačkih kompanija, koje su našle interes da se preko nauke uključe u rad istraživača.

Foto: Beta/AP

Dok prolazim velikim prijemnim holom Evropskog centra za istraživanje nuklearne energije (akronim CERN) primećujem najnoviji januarsko-februarski magazin Cern-Kurijera, u kojem kao prilog stoji brošura sa naslovom “Nemačka u CERN-u”. A unutra više desetina firmi iz te zemlje koje su našle svoj interes i gradeći najveći naučni projekat u Evropi grade i sebe.

A sve je počelo od najvećeg naučnog, pozitivnog šoka kada je tadašnje rukovodstvo Evropske organizacije za nuklearna istraživanja 4. jula 2012. objavilo vest da je otkrivena čestica za koju će se u narednih godinu dana pomnim istraživanjima utvrditi da je Higsov bozon, famozna “božja čestica” koja daje materijalnu dimenziju poznatom svetu. Za javnost to je bilo tako naglo, a radi se o istraživanjima koja su intenzivno trajala od 1960. godine, uvek tako blizu i tako daleko od veličanstvenog otkrića. Potvrđeno je tako, smatra većina fizičara, da je standardni model ispravan. Čak i onda kada je Stiven Hoking nudio opkladu da od toga ništa neće biti. Krajem februara kada sam se sreo sa generalnim direktorom CERN-a Rolfom Diterom Hojerom, on je nudio kontraopkladu svim nevernim Tomama.

-- Pročitajte i Zavirite u laboratorije CERN-a (FOTO) --

Ono što je pravi fenomen među modernim fizičarima, na svoj način je, radeći uporno uz pomoć najjednostavnijih pomagala, kao što su olovka i papir ili kreda i tabla, pred studentima i kolegama, utvrdio da “božja čestica” mora postojati. Nakon otkrića u CERN-u Peter Higs i njegov kolega Fransoa Angler dobili su Nobelovu nagradu za 2013, a komitet je u obrazloženju naveo da se nagrada dodeljuje upravo njima dvojici “zbog otkrića teorijskog mehanizma koji doprinosi razumevanju porekla mase subatomskih čestica”.

CERN-ov akcelerator čestica

Dalje se navodi i tumači da je upravo to nedavno potvrđeno u istraživanjima CERN-a. Na detektorima CMS I ATLAS (upravo na ta dva detektora radilo je i radi najviše fizičara iz Srbije) dugo se već nalaze kao učesnici u tom poduhvatu Dragan Popović, koji i dalje vodi tim na detektoru ATLAS, i Petar Adžić, koji predvodi kolege na CMS-u. Zahvaljujući upornosti uspeli su zajedno sa čitavom naučnom zajednicom da objasne i uvere državni vrh u značaj ovog projekta i to da se za godišnju članarinu od jednog miliona švajcarskih franaka dobija zapravo daleko više.

-- Pročitajte i Ovako je CERN proslavio Nobelovu nagradu --

U CERN-u su vrata bila otvorena za Srbiju, jer su naučnici iz bivše države Jugoslavije, koje je predvodio Pavle Savić, ostavili dubok, pozitivan trag u istraživanju CERN-a još od 1954. godine, kada je stvorena osnova za velika istraživanja u 21. veku. Od ljudi iz Srbije ili bivše Jugoslavije tamo sam sreo Dragoslava Lazića Lazu, Predraga Milenkovića Peđu, Nebojšu Smiljkovića Bokija, koji rade na CMS-u, zatim Vladimira Gligorova, Beograđanina koji je doktorirao na Oksfordu, u potrazi za antimaterijom, mladi bračni par Vraneš, pa Nikolinu Ilić, koja je preko Sarajeva i Beograda i Toronta stigla do Ženeve...

Krajem februara kada sam bio u CERN-u, bio je organizovan skup od velikog značaja za nauku u Srbiji. Naime, tada je potpisan ugovor kojim se potiče dalje veće naučno i privredno uključivanje svih strana, ovom prilikom posebno Srbije.

“Smatram da je posle dve godine novog pridruženog članstva došlo vreme da i Srbija snažnije krene u uključivanje privrede, posebno privatnih preduzeća, da koriste na najbolji način ovo što radimo u CERN-u. Ono što su do sada već ostvarile mnoge firme u saradnji sa nama pokazuje da to i te kako može da se isplati”, rekao je tom prilikom Rolf Diter Hojer.

Popričao sam o tome nešto šire sa Hojerom, a on je bio jasan:

“Nema tu tajni, treba pratiti ono što se ovde događa i onda neće biti problema da privrednici nađu načina da se uključe u posao”, kratko će Hojer.

Njemu je to lako reći, znajući nemačka iskustva privrednika koji su shvatili važnost instituta, nauke i istraživanja za privredu. Malo teže je to u Srbiji, koja je kroz proteklih nekoliko decenija državnih i ekonomskih nevolja tek sada u prilici da pokuša da uspostavi tu vezu privrede i nauke, ali ih obe tek treba potaknuti.

“Sada možemo da zarađujemo ozbiljne novce jer postoji mnogo veća mogućnost da naše firme učestvuju na tenderima u CERN-u. Mi sada faktički imamo favorizovan status. Otvorila su nam se vrata u CERN-a. Možemo da profitiramo, što je mogućnost koji nismo imali dvadesetak godina”, rekao je dr Aleksandar Bogojević sa beogradskog Instituta za fiziku, sa kojim sam imao prilike da razgovaram pre puta u Ženevu, u CERN.

-- Pročitajte i Kako Srbi otkrivaju tajne kosmosa --

On dodaje da je postojao realan problem, to što nismo uzeli dovoljno novca koji nam je na raspolaganju. Ali sa ponosom pokazuje na veliku sliku na kojoj je snimljeno nekoliko desetina mladih istraživača.

“To su ljudi koji su sada na Institutu, a oni znače našu budućnost. Nema više osipanja kadrova. Došlo je vreme da nam se neki ljudi iz sveta vraćaju”, kaže Bogojević.

Naučnici iz Srbije učestvuju u više CERN-ovih projekta na detektorima ATLAS i CMS. Tim sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, koji predvodi dr Petar Adžić, sudeluje u eksperimentu na CMS detektoru, dok drugi srpski tim u CERN-u, sa Instituta za fiziku u Zemunu, radi na ATLAS-u, najvećem dosad izgrađenom detektoru. Kompaktni mionski solenoid, CMS, kako u CERN-u kažu, detektor je opšte namene i služi za ispitivanje najrazličitijih fizičkih fenomena. Smešten je u komoru koja se nalazi 15 kilometara od ulaza u CERN. Ovaj detektor je u obliku cilindra dugog 21,5 metara, čiji je prečnik 15 metara. Po dimenzijama, ATLAS, drugi detektor opšte namene koji je uključen i u lov na Higsov bozon, dug je 46 i visok 25 metara. Na njemu rade naučnici sa 172 instituta iz 37 država.

-- Pročitajte i Sve što niste znali o "Božjoj čestici" --

“CERN je osnovan pre 60 godina, 1954, a Jugoslavija je tada bila jedna od država osnivača, da bi se iz članstva povukla 1961. Srbija je od 2012. postala pridruženi član CERN-a s pravom da 2017. postane punopravni član. Članstvo u ovoj organizaciji košta jedan milion franaka godišnje koliko i Srbija plaća CERN-u. To istovremeno otvara šansu da se zauzvrat dobije daleko više. Ne samo kroz dragoceno iskustvo koje se tamo stiče nego kroz konkretne poslove koji se otvaraju za našu privredu. To je prava priča i to moramo otvoriti, kako ne bismo ispustili ovu ogromnu šansu”, kaže Adžić.

Prvi poticaj da tadašnja Jugoslavija priđe CERN-u dala je ambiciozna vlast, ma šta o njoj mislili. Da li Srbija, kao jedina od novostvorenih država, koja je nastavila visokosofisticirani naučni posao može odgovoriti ovako velikom izazovu, odrediće njenu budućnost u porodici država koje dobro rade ili je skrenuti u jarak iz kojega se ne vidi mnogo toga. Pa ni "božja čestica".

Izvor: Danas