Članak iz Astronomije broj 3

CERN je formiralo dvanaest evropskih država 1952. godine, a danas CERN ima dvadeset država-članica. U ovoj organizaciji zaposleno je preko deset hiljada naučnika raznih profila, sa oko 500 univerziteta i 80 nacija.

• Trojica naučnika iz CERN-a osvojila su dve Nobelove nagrade za fiziku.
• Iznenađuje činjenica da samo 2,5% osoblja čine fizičari istraživači. 33% osoblja su inžinjeri i fizičari primenjene fizike, a isto toliko ima i tehničara i tehničkih inžinjera.
• Sam veliki hadronski sudarač (Large Hadron Collider, LHC) je jedan veliki kružni tunel (uz nekoliko manjih) obima 27 kilometara, i smešten je 50-175 metara ispod zemlje.
• Radna temperatura unutar jezgra LHC-a biće samo 1,9 stepena iznad apsolutne nule. Pritisak pripada opsegu visokog vakuuma: 0,000.000.000.000.1 pritiska na površini Zemlje, a to su uslovi koji se u prirodi pronalaze tek u dubokom svemiru.
• U jezgru LHC-a dva snopa čestica-hadrona čeono se sudaraju. Svaki od njih sastoji se iz 2.808 diskretnih »paketa« protona. Pri nominalnim radnim uslovima u svakom paketu biće 115 milijardi protona. Energija svakog »paketa« je približno jednaka kinetičkoj energiji tipičnog automobila koji se kreće brzinom od oko 1.600 km / h. Predviđeno je da se tokom jedne sekunde dogodi četrdeset miliona sudara između »paketa«.
• Kada LHC proradi punom snagom, u njemu će se tada nalaziti samo hiljaditi deo jednog mikrograma vodonika. Pri sobnoj temperaturi i normalnom atmosferskom pritisku ovaj vodonik imao bi zapreminu koliko i jedno zrnce peska.
• Kada proton iz snopa bude maksimalno ubrzan, brzinom bliskom brzini svetlosti u vakuumu (oko 99,999% brzine svetlosti u vakuumu), za jednu sekundu preći će 11.425 krugova LHC-a. Za deset sati snop prelazi više od deset milijardi kilometara (»do Neptuna i nazad«).
• Hadroni se kontrolišu superprovodnim elektromagnetima. 1.232 magneta služi da snopovi hadrona ostanu unutar uređaja. Da bi se povećala mogućnost sudara čestica, na četiri presečne tačke, gde se putanje dva snopa ukrštaju, koristi se dodatnih 392 magneta. Ukupna masa magneta je 27.000 kilograma, a za njihovo hlađenje koristi se 96 tona tečnog helijuma. Magnetne indukcije magneta kreću se u rasponu od 0,54 T do 8,3 T, što je 175.000 puta više od magnetnog polja Zemlje.
• Maksimum energije svakog pojedinačnog protona iznosi 7 TeV, pa je ukupna energija prilikom sudara čestica 14 TeV.
• Šest titanskih detektora odgonetaju tajne same prirode u njenom početnom stanju, odmah posle Velikog praska: ATLAS, CMS, ALICE, LHCb, TOTEM i LHCf. Najimpresivniji od njih, ATLAS, 46 metara dug i prečnika 25 metara, ima glavni zadatak da uhvati »božju česticu«.
• U LHC je ugrađeno tri hiljade kilometara žica i kablova, koji će prenositi čak 3.200 terabajta informacija godišnje, što odgovara biblioteci od tri milijarde knjiga.
• Ukupna cena projekta LHC-a procenjena je na 3,2 do 6,4 milijarde €. Budžet ove organizacije samo za 2008. godinu iznosi približno 1.075.000.000 US dolara.
• Cela potraga za jednom česticom: Higsovim bozonom.