Japan ima 18 nuklearnih elektrana koje zajedno imaju 54 reaktora koji snabdevaju državu sa skoro 29 odsto električne energije.

Kada se dogodio zemljotres, oštetio je 4 elektrane na japanskoj istočnoj obali. Tri su stabilizovane, ali se situacija u „Fukušima Daiči“ pogoršava do nivoa da je moguće da će uslediti potpuno topljenje nuklearnog goriva.

„Fukušima Daiči“ se nalazi na istočnoj obali u blizini grada Okuma i jedna je od 25 najvećih nuklearki u svetu sa svojih 6 reaktora.

Evo šta se izdogađalo do sada:

Reaktor 1: U nedelju se dogodila prva ekplozija u broju 1. Eksplozija je srušila zid i odnela krov na spoljnom omotaču reaktora, ali kako se navodi, reaktor je ostao neoštećen. Broj povređenih je u prvoj eksploziji bio 4 a sve lokalno stanovništo je evakuisano. Od tada se reaktor puni morskom vodom kako bi se ohladio.

Reaktor 2: U ponedeljak kasno uveče, radnici su prijavili da rekator nije stabilan. I nakon punjenja morskom vodom, došlo je do eksplozije u 6 časova, u utorak ujutru. Detonacija je uništila unutrašnji omotač i jezgra na oba reaktora su se delimično istopila. U tom trenutku su japanske vlasti izrekle da je nivo radijacije značajno povišen. Pomoćni radnici su napustili nuklearku iako je jedan deo, ekipa sada poznata pod nazivom „Fukušima 50“, ostala.

Reaktor 3: Odmah nakon eksplozije u 1. jedinici, dogodila se vodonična eksplozija u 3. reaktoru koja je raznela spoljašnju konstrukciju zgrade. U ovom trenutku je ova jedinica elektrane pod prismotrom i ne radi.

Reaktor 4: Ova jedinica koja nije bila u opticaju za vreme cunamija je zahvaćena požarom u utorak ujutru, ubrzo nakon eksplozije u 2. jedinici. Reaktor je buknuo u sredu još jednom usled pritiska pod zgradom, nakon čega su se poljni zidovi zapalili. Više nema požara, ali japanski zvaničnici nisu izdali saopštenje o tome da li je sve ugašeno do sada. U cilju smanjenja mogućnosti za katastrofu, trenutno se prska morska voda i borna kiselina na ovu jedinicu.

Reaktori 5 i 6: Trenutno nema dešavanja u ove dve jedinice koje nisu radile za vreme zemljotresa.

Da li treba da nas brine nuklearna katastrofa u Japanu?

Koliko je ozbiljan incident?

Na skali od 0 do 7, incident u Fukušimi Daiči ocenjena je kao 4, što znači „nesreća sa lokalizovanim posledicama“. Internacionalna skala za merenje nuklearnih i događaja sa visokom radijacijom ocenila je nesreću u nuklearnoj stanici Ostrvo od tri milje u Pensilvaniji 1979. godine, kada je došlo do parcijalnog topljenja jezgra generatora brojem 5 ili „nesrećom sa širim posledicama“. Kada je došlo do eksplozije reaktora u Černobilju i katastrofalnog ispuštanja radijacije u čovekovu sredinu, naučnici su ovom događaju dali ocenu 7 – „ozbiljan incident“.

Ozbiljnost incidenta u Japanu zavisi od sposobnosti vlasti i nadležnih agencija da spreče dalje raspadanje kućišta reaktora.

Šta je izazvalo eksploziju?

Dva nuklearna reaktora pretrpela su eksplozije vodonika koje su razrušile spoljne zidove zgrada u kojima se čuva nuklearno gorivo, ali sami kontejneri za skladištenje nisu bili oštećeni. Prva eksplozija desila se u subotu u jedinici 1, dok je druga bila zabeležena u utorak u jedinici 3.

Obe eksplozije rezultat su sakupljanja vodonika koji je izuzetno zapaljiv. Ovo se desilo nakon odluke da se otpusti deo gasova iz sistema za hlađenje i pare koji su se nalazili unutar reaktora. Vodonik je potom nastao kao rezultat kontakta vrele vode sa kućištem od cirkonijuma unutar kojeg je smešteno nuklearno gorivo. Ovo nisu bile nuklearne eksplozije i one nisu oštetile čelične kontejnere unutar kojih se nalazi gorivo, izjavile su vlasti u Japanu.

Zemljotres je izazvao prestanak rada nuklearnih reaktora, kao što je predviđeno u slučaju većih seizmičkih promena. Ovo je dalje pokrenulo ubacivanje kontrolnih šipki između kanistera sa nuklearnim gorivom kako bi zaustavili dalju nuklearnu reakciju. Međutim, stvaranje toplote nije zaustavljeno, iako je ceo proces boi kontrolisan sistemom za hlađenje koji je ubacivao hladnu vodu u reaktor.

Gašenje reaktora bilo je praćeno i gubitkom struje, što je dovelo da paljenja dizel generatora – što je predstavljalo ključnu stvar za hlađenje generatora. Nakon nakoliko sati i pomoćni generatori su takođe pretrpeli kvar, koji je najverovatnije bio rezultat nadolazečeg cunamija. Talasi su bili visine 7 metara, dok je celo postrojenje bilo projektovano da izdrži maksimalan udar talasa visine 6.5 metara.

Ubrzo potom specijalne službe obezbedile su mobilne generatore kako bi nadomestile gubitak struje, što je pomoglo da se stabilizuje situacija u jedinicama 2 i 3. Gubitak vode za hlađenje u jedinici 1 doveo je do povećanja temperature i pritiska unutar generatora što je primoralo vlasti da oslobode jedan deo nagomilanih gasova što je dovelo do prve eksplozije. Nakon toga uz pomoć vatrogasnih vozila započeto je upumpavanje morske vode i bora u sam reaktor kako bi sprečilo dalje topljenje i potencijalnu lančanu nuklearnu eksploziju. Sličan sled događaja doveo je i do druge eksplozije, ovaj put u jedinici 3.

Novi Černobilj?

Trenutna situacija i dalje ne može da da odgovor na ovo pitanje i ništa ne može biti izuzeto kao potencijalna opasnost. Najveću nesreću može izazvati izlaganje šipki unutar kojih je uskladišteno nuklearno gorivo vazduhu, Ukoliko se ovo desi, došlo bi do njihovog pregrejavanja i nuklearnog topljenja, iako veliki broj stručnjaka smatra da je ovakav scenario malo verovatan.

Dizajn nuklearnih reaktora u Černobilju bio je drugačijeg dizajna od onih u Japanu. Bivša nuklearna elektrana u Sovjetskom Savezu posedovala je zastarele bezbednosne sisteme u poređenju sa onima koji su instalirani u Japanu.

Dugoročne implikacije

Za sada je u spoljašnju sredinu ispuštena jako mala količina radijacije. Nadležni organi izjavili su da su nivoi radijacije oko Fukušime ponovo na normalnom nivou, a oko 230.000 tabelta joda raspodeljeno je svim zdravstvenim centrima u okolini Fukušime kako bi se sprečilo unošenje radiokativnih materija u organizam.