Iako je deo naučnog shvatanja sveta već više od 150 godina, evolucija je verovatno najneshvaćeniji koncept kada je reč o širim narodnim masama.IZVOR: KLIX.BANEDELJA, 1.11.2015. | 08:08 ->08:08

Foto: Thinkstock

Ovaj problem posebno se ističe u Sjedinjenim Američkim Državama, a polazi od fundametnalno pogrešne percepcije o tome šta teorija evolucije predstavlja.

Kako bi ukratko objasnio problem i ukazao na rešenja, popularizator nauke Kejleb Trujilo napravio je sažetak i objašnjenje tri najveće greške kada je reč o poimanju evolucije.

1. To je samo teorija

Evolucija je shvatanje prema kojem se organizmi – biljke, bakterije i životinje – menjaju tokom vremena. Da bi se taj proces objasnio, potrebna je teorija, odnosno vrlo dobro objašnjenje.

U svakodnevnom životu reč "teorija" objašnjava nagađanje ili pretpostavku, dok je "teorija" u naučnom svetu potpuna suprotnost – ona je najbolji opis razloga što se neka pojava dešava. Za razliku od zakona koji opisuju šta će se desiti u određenim uslovima, teorija obuhvata srodne zakone, stvara celinu i daje ideju ili objašnjenje prirodnog procesa.

2. Ljudi su nastali od majmuna

Evolucija kaže da su svi organizmi na Zemlji potomci jednog dalekog pretka. "Modifikovani potomci“ kao što ljudi predstavljaju posebnu vrstu, ali koja deli karakteristike i sa drugim potomcima zajedničkog pretka.

Pošto ljudi sa čovekolikim majmunima dele blizu 90 odsto karakteristika DNK, zaključak sledi da su čovek i čovekoliki majmun bliski rođaci, tj. da je njihovo srodstvo čak i bliže od prvog organizma. Pretpostavlja se da je naš zajednički predak živeo pre više od pet miliona godina.

3. Ne može biti dokazana

Na sličan način kao što detektiv shvata šta se desilo na mestu zločina, naučnici posmatrajući živi svet i dolaze do zaključka o tome kako je on uop[te postao raznolik. Dokazi su dostupni i njihov broj je ogroman, a zahvaljujući sve boljem shvatanju evolucije, razvile su se i posebne grane nauke koje izučavaju određene delove tih dokaza.

Biohemija izučava DNK, komparativna anatomija, biogeografija i fiziologija izučavaju, između ostalog, kosti i fosile. Tu su i evolucijska psihologija, epistemologija, antropologija i mnoge druge. Čak i pored velikog broja eksperimenata i testiranja, samo sedam odsto njih bude prihvaćeno i objavljeno, što svedoči o strogoći i trudu u izbegavanju grešaka i pogrešnih zaključaka.

Shvatanje evolucije dovelo je do razvoja lekova koji pomažu u borbi protiv raka i virusa HIV-a, a zahvaljujući poznavanju pravila evolucije svake godine naučnici razvijaju vakcine prilagođene novim virusima gripa.