| Independent

Geoinženjering tehnologije predstavljaju nepresušan izvor katastrofa za holivudske filmove, a istraživači su do sada predlagali brojne tehnologije koje mogu poboljšati ili u potpunosti uništiti čovečanstvo.

Naučnici su do sada predlagali slanje velikog "suncobrana" u svemir kako bi odbijao Sunčeve zrake, erupciju veštačkih vulkana, rastvaranje planina i stavljanje njihovih ostataka u more, puštanje čestica sulfata u stratosferu, i možda najmanje opasan predlog od svih – punjenje okeana komadićima gvođža kako bi se stimulisao rasti algi.

Geoinženjering – kako ga definiše Kraljevsko društvo, je tehnološka manipulacija klime (neki ovo nazivaju i „hakovanjem planete“).

Nakon decenija teoretisanja, grupa naučnika sa Kembridža trebalo je da bude prva koja će ova istraživanja izneti iz laboratorije u realan svet.

Međutim, malo pre predstavljanja svojih ideja, naučnici su se povukli. Postojao je strah usled činjenice da nisu nikako mogli da znaju ko će koristiti njihova istraživanja i na koji način. Naučnici jednostavno nisu želeli da otvore vrata koja bi kasnije možda bilo nemoguće zatvoriti.

Primera radi, između 1967. i 1972. godine avijacija Sjedinjenih Američkih Država sprovodila je „Operaciju Popaj“. U pitanju je bilo prvo korišćenje vremena kao instrumenta rata.

Avijacija je izvela skoro 3.000 letova iznad Ho Ši Min trase, tokom kojih su avioni posipali oblake srebrnim česticama joda, izazivajući oluje i produženje sezone monsuna.

„Popaj“ je ovaj put pretvorio u močvaru i izazvao šok internacionalne zajednice. Ubrzo potom, konvencija za modifikaciju vremena je 1977. godine zabranila ovaj vid ratovanja.

Pogledajte koje sve tehnologije danas postoje i kako bi mogle da promene čovečanstvo:

Stratosferski sprejevi

Vrućina može biti sprečena da dospe do Zemljine atmosfere reflektovanjem nekih od Sunčevih zraka natrag u svemir.

Loše strane: Iako bi ovo predstavljalo najbrže rešenje globalnog zagrevanja, ono je ujedno i rešenje koje nosi najviše rizika. Globalne vremenske šeme mogle bi da budu drastično promenjene.

Svemirski reflektori

Postavljanje velikog „suncobrana“ u svemiru moglo bi da reflektuje mali deo Sunčevih zraka natrag u svemir, sudeći po astronomu Rodžeru Ejndželu. On tvrdi da bi smanjenje od samo 2 odsto u količini Sunčevih zraka koji stižu do Zemlje moglo da zagrevanje učini znatno podnošljivijim.

Loše strane: Asteroidi. Stakleni diskovi koji bi reflektvoali zrake bili bi jako ranjivi na udare svemirskog otpada, a održavanje ovog svemirskog „suncobrana“ bilo bi izuzetno skupo.

Đubrenje okeana

Spuštanje komadića takozvanih „plombi od gvođža“ u okean može da generiše procvat planktona koji apsorbuju ugljenik. Oni onda uzimaju CO2 na površini i nose ga sa sobom dok se spuštaju ka dnu okeana nakon smrti, stvarajući „ugljene jame“.

Loše strane: Potrebno je jako puno vremena kako bi se ostvario mali fekat, a uticaj na morski svet mogao bi da bude razoran. Iako bi planktoni mogli da žive u ovakvoj vodi, ribe bi se gušile.

Veštačko drveće

Danas već postoji tehnologija koja je u stanju da izvlači ugljen-dioksid iz vazduha. Klasu Lakner sa Univerziteta Kolumbija razvio je mašinu koja svakoga dana može da ekstrakuje 1.000 puta više CO2 iz atmosfere nego prirodno drvo. Izgradnjom ovih struktura širom sveta moglo bi da ojača naše napore da očuvamo prirodu.

Loše strane: Cena.