Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit za investicije u nauku i tehnološki razvoj, a komponenta 1 u vrednosti od oko 50 miliona evra odnosi se na ulaganje u novu kapitalnu istraživačku opremu za javne istraživačke ustanove i laboratorije. Kao prvu nabavku te opreme, Vlada Srbije objavila je potpisivanje sporazuma o namerama sa Majkrosoftom, proizvođačem softvera Vindouz i Ofis.

Da bi došli do neophodne nove opreme, istraživači su najpre morali da prijave rangirane liste zahteva „JUP istraživanje i razvoj doo“, preduzeću koje je Vlada Srbije osnovala za sprovođenje programa investicije u nauku. Usledile su konsultacije sa rukovodiocima prijavljenih projekata i zahtevi da se vrednost tražene opreme smanji. Posle dužeg postupka, kriterijumima koje je postavila komisija odobreno je oko polovine svih zahteva.

Potpredsednik Majkrosofta za prodaju i marketing Alen Krozijer i potpredsednik Vlade Božidar Đelić potpisali su predugovor o nabavci Majkrosoft softvera traženog kao istraživačka oprema. Na konferenciji za štampu Đelić je objavio da su postignuti posebni uslovi uz popust u vrednosti 535000 evra. Vlada je formirala komisiju, komisija je odobrila zahteve, a unapred je postignut i popust u nabavci koja će tek biti sprovedena. U čemu je problem?

Prosečno, istraživačima je odobreno manje od polovine tražene opreme. Pri tome su neki nabavku legalnog Vindouza i Ofisa za njihove ustanove i laboratorije predstavili kao nabavku nove kapitalne opreme za istraživanja. Nije reč o specifičnom naučno-istraživačkom softveru, već onom opšte namene, pre nalik zahtevu za papir, stolove i stolice. Komisija je zahteve ocenila kao opravdane.

Reč je o softveru za koji postoje alternative, uključujući i slobodan softver (Fajerfoks, GNU/Linuks, Libreofis i Openofis, Alfresko, OpenProj,...) koji je besplatan ili, na tržištu ponuđen uz paket podrške i usluga, može da bude značajno jeftiniji.

Postoje situacije kada određena laboratorijska oprema radi samo sa određenim sistemom (što uopšte ne mora biti Vindouz), ali tada se ta nabavka obavlja u funkcionalnom paketu „oprema i softver“ tako da konkuretnost ne bude narušena.

Svrha tendera je da naručilac opiše funkcionalne zahteve i tehničku specifikaciju, ne određujući proizvođača. U ovom slučaju javni međunarodni tender za nabavku softvera tek treba da bude raspisan, ali se proizvođač i popust unapred znaju. O kojim licencama je reč i kako će biti podeljene korisnicima nije javno objavljeno.

Zajednica 11000 naučnika u Srbiji opredelila se da 2011. godine kao kapitalnu istraživačku opremu legalizuje Majkrosoft softver. I tu je zapravo problem.

Savesni naučnici koji već danas legalno koriste slobodan softver i stvaraju uštede u radu neće biti nagrađeni, baš kao ni ustanove koje su poštovale zakon i iz sopstvenih budžeta kupovale neki softver.

Stvarna istraživačka oprema koju su drugi naučnici možda opravdano tražili u ovoj jedinstvenoj prilici investicije u nauku je uskraćena kako bi se novac iz kredita ravnopravno rasporedio ustanovama i zalutao u legalizaciju softvera opšte namene.

Procedura javne nabavke koju EIB zahteva možda bude narušena, a država za razliku od drugih[1] nema nikakvu strategiju smanjivanja zavisnosti od softvera jednog proizvođača. U sledećem mandatu, kroz četiri godine, taj isti softver će se plaćati ponovo i bez popusta.

[1] http://www.osor.eu/news/nl-half-of-all-public-administrations-have-open-source-strategy

***

Autor je predstavnik Openofis zajednice u Srbiji i od 2007. godine vodi lokalizaciju Libreofis/Openofis paketa na srpski jezik. Ovaj slobodan kancelarijski paket, nalik na Majkrosoft Ofis, u Srbiji besplatno koristi više desetina hiljada korisnika.